Велика Србија

С ГРАНЛ 2.

»В Е Л И К А С Р Б И .1 А«

БРОЈ 535.

/

јс њима било опда исопхрдно потрсбно да скрхају Владу и н.ену странку, па млкар с н.омс пропала и Србија! Због свсга онога у Србијије у апрнлу, мају и јуну 1911 годипс дошло до р.сома оабиљнс и тсшкс крнле. Бнло јс гада доста људи који су ту кризу схватали тако као да ннјс у питању само хоКс ли сс одржати Влада са својим програмом н ндеја.ма, псго је у гштању бно парламенгарни и демократски режим, па и сам устав. Паставиће сс

ЕНГЛЕСНА ШТАМПА Поводом говора панцелара Лоидом. 6. окт. Ситлеска штампа опширио комептарише говор канцелара Михаслиса. »Тајмс« ппше: Главии је факат у изјавама канцелара Михаолиса да Немачка и поред Папнне молбе и притиска етранака у Рајхстагу, увск одбнја да нзлојки своје услове под којима би бнлп вол.на да заклучи мир. Она нс одговара на главнс тачкс Папинс иотс која тражи успостав.нанм' Бслгијс, свакуадију француских крајспа, помнр.т>ивс преговорс о тсрнторијалпнм нитан.има нзмсфу Лустрије и Италије, као и н.чмсђу Немачке и Францускс и најзад поштовање народности. Немачка је прнчорала санест целог човечанства да јој се успротиви. Ово сачињава за њу нпјвсКу опасиост, миого ве1чу од онс, која би наступнла аа њу од војног пораза. Када нсмачки нпрод буде разумео стварни значај овог негодопан,а свстске савести, капцглар биКе онда при.моран да одреди, без одлагања, немачке војне циљеве«. »Ексшенж Телеграф« сазнаје из Амстердама, да су у Хсссну приређене манифестацијс поводом вссти да канцслар није објавио нсмачке услове мнра. Жене су биле у већини нзмсфу манифестаната, који су напали општину камењем тражсћн животнс иамнрнице, мир и повратак п.ихових мобилисаних рофака. Полицнја и трупс моралс су интсрвенисати. Вслики је б))ој манифсстанта ухапшен. Узрујапосту Хесену и даље трајс.

0К0 РАТА Једна немачка вераија Дописник »Дејли Експреса« у Лмстсрдаму прича, како је написана ноиа нсмачка званична всрзија о битци на Марни. Она јс инспирисана од кајзсра, а написао ју јс Лпгои Фсндрих, дворски соција.шста н историк. фсндрих јс написао три верзијс, од којих јс само трећа објављсна. Прва је била ннспирнсана обавештен.има од главпог гене))алштаба и била јс одобреиа од Фалкенхајиа, који јс тада био шсф. Али је Молткс осудно ту верзпју најенергичније, н кад је Фендрих нротествовао, да је ова одобрена од Фалкенхајна, Молтке је љутито повикао: »Фалкенхајн је лажљивац«, и давши историку нова докумснта нарсдно му је да опет почне дело. Тада је Фендрих саставио другу причу. Молтке јс потпуно одоб])ио ову, али је Фалкенхајн повикао- »Молтке је фалсификатор. Он је фалсификовао историска доку-

мента.« Фендрих је тада предао ствар цару, кој.и је осудио обс верзнје н прсдложио треЕу, чнјс јс главне пасусс сам диктирао. Јсдаи пријатељ историкоп упитао је олога, да ли ои мисли, да Кс потомсгво

сматрати ту псрзнју као тачаи ппиг бигке иа Марни. Фендрнх јс одговорно: — Не, цар н гспсрали Нротивнн су, да сс објавн тачна прнча н ипш народ ис би могао поднети мсгину.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Француски коминике Париз, 6 октобра На фронту Есна францускс су трупе одбиле немачкн напад код платоа Воклера. Лртиљериска 6ој)6п на десној обали Мсзе п у областн ПЈомНезонво. Енглески коминике Лондоп, 6. октобра Пепријатсл.ска јс артил.срија бнла активиа претпрошле ноКи, јужно од Кенала Ипр — Комин. Јучс је непри-

јатсљ јако бомбардовао разна меота на сектору источно од Ипра. Нашс су патроле на борбеном фронту заробнле исколико појника. паздушној борбн обо))сно јс једанајест иемачких асроплаиа. Трн наша апарата нсдостају. Румунски коминике Лаш. 6. октобра Инје би .10 значајних дога•ђаја на фронту сних армија. Нашм су авијатичари оборили дпа нспријатсљ. аероплапа

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Пошиљке новца На учип.еио питан.е, да ли су примљсне орпшалнс признанице из крајева под Бугарнма Жсневски Црвспи Крст јавио јс слсдсКе: Признанице из тих крајева нисмојош приМили, али смо предузели мерс за то. Од како смо почелн поново слати новац за крајепе под Бугарском, и то према споразуму, преко Иитернационалног Ко.митета Ц))пеног Крста (једини могући начинЈ нисмо добили још ни једну признаницу и данас смо у овом поглсду учинили поновну преставку код Комитета, која "Ке, надамо се, успети. Но приватио имамо поузданих ве.ети, да се наше пошиљке ове категорије нагло исплаћују, дакле да свет повац прима у реду. Извештавају се о овоме пошиљаоци ради знања. Бр. 21.362. Из канцеларије Финансиске Делегације у Солуну. Помоћ Америке Из Атиие јављају следеКе: Амернчкн Ц))вени Крст послаКс дпс саннтстске формацијс, јсдну за српску г.ојску другу за грчку. Истрага о ковчаницама Истрага о нестанку једиога сандука Финансијској Делегацнји у Солуну са 810.000 дннара новчаница окончана је и њомс утврфено да сандук са новчаницама изгорсо у пожару, 5. августа овг године. О то.мс јс иследна власт донсла н нарочито решење. Српска гимназија Учеиици, који су сс ралијс уписали за гнмназију, треба да сс јавс дирсктору у осповиој школн. Ова ос налази у Дојранској ул. бр. 32, нешто вншс од фраицуског музеја Српско Трговачко Друштво Обавља све банкарскг послове. Врши размену новца по најповољнијим дневним курсевима. При.ма новац на штедњу и чувањс. Канцеларцја сс цалази у улнци Алсксандра Великог бр. 7, у згради хотеда »Кавала«, преко пута бив. грчке централнс поште. Помен У суботу 7. ов. м-ца у 10 часова пре подне даваФу четрдессто-днгвни помен свом

покојном брату, п.пуковнику Душапу И. Радосавл.свиКу у црквн Гв. Саве у Солуну. Ппуковник Милан И. Радосавл.евпК. Читуља Са болом у души јављамо наишм сродннцима и познаницима да јс мој муж, братдевср ЂорКе ЈелачиФ нарсдник коњичког депо-а умро 3 септсмбра о. год. у Бизерти. ОжалошКсни: супруга Милена, сестра Марија, браКа: Милош, Јокнца и Гавра, снаје Мара и Стана и остала родбина. Објава Д-р Ллсксандар Шграла. зубни лекар из Битоља, са станом у улици »Аетрорахис« бр. 11. близу цркве »Ахија Тријада«, известио је Владине Комесаре, да Ке сваког Српског избеглицу. Кога Комесари н.ему упуте као сиромашиог бесплатно лсчитн: вадити зубе, неговати вилице и друге послове: а у случају пломбирања зуба, паплати+.е само употребљени материјал. Предње се јавља Српским избеглицама ради знања. Из канцеларије Владиних Комссара 1 октобра 1017 год. бр. 4337. Голун.

СОАУНСКД ХРОННКД

Трамрајски саобраћај —

Има у Солуну много ствари, о чијем се регулисању ннкад никад није озбил.ио мисли. 10 . Јсдна од тнх, и то можда најтугал.ипија јесте питање о трамвајском саобра-Кају. Н ако постоје дпе трампајскс линије, гаобраКај јс тако неурефен, да су иициденти врло честа појава, >1 правојс’ чудо, што их нема свакодневно на стотнис. Изглсда псвсроватно, да сс баш никакав начин пс можс пронаФи, да сс овомс зду доскочн. Л би*.о бн крајње в))емо за то. Око заузимања мсста у трамвајима води сс цслога дана, борба. Места сг може дочспати само онај, који погази свс друштвеие обзире и дрпсо и безоблнрно узме учешћа у тискању, да продре т трамвај. То додази отуда, што је број места у трампају потпуно неодрефен, Кондуктери немнлосрдно сабијају своје клијенте као сардине, и пуштају трамвај у покрет тек онда, када се свакн кутак испуни и кад сс цсла кола начичкају нсрвозном публиком. Ј целом свету одрефено је колики се број лица еме нллазити на

платфв]).ми. П у оцдашн.нм трамваја.ма нстакнуге су строге »полицнјске обј.тпеп сличним прописима, али их сс пико не придржава, а најмаи.с тромвајско особљс. Мсфутим, на тим објавама вслн се, да трамвајска дирекција скида сп ссбс спаку одговорпост за инцндентс, који би произашли услед преоптере•ћености трамваја. То је права ироНија! Потребно би било, да сс трамвајска дирекцнја позабавн мало начином, иа који би се овај проблем могао регулисаги. Држи.чо, да оно што је у цслом свету могуће. ннјс ни у Солуну немогуКе. У првоме рсду нужно јс, да се саобраћај прилагоди кретпн.т публике и да се избегну редопни случајсви, да ио иеколико трамваја пролазе једним правцсм, гдс јс саобраћај V дотичном тренутку мали. док у супротном. где јс напала врло велика. једва по једиа кола наифу! Исто тако, лотрсбно јс повећатн по могу•ћству и број кола с обзиром на огроман саобраКај. Осим тога, уверени смо, да Кс и публика |строљивоје чекати, кад зна, да јс свс у.свомс рсду и да . Ке бсз »борбс« добити МССТО. Мтло ПОЛ.С II груда, па сг н ово шкакљипо питањс може скинути с дневног рада. X.

ВАЖНЕ ВЕСТИ Цирих. Вршс сс прнпреме да сс протерају из аустрнске престоницг сви странци. Дстаљи овг мсре иксу још познати. Атина. Г. Всннзелос Ке кроз који дан иЈш у Париз. За времс његовог боравл,ен,а у тој вароши он ће закључити један зајам. Мексико. — Влада геисрала Каранце призната јс званично од Сјед. Држава. Цирих. — Посланик Кине у Бечу напустиоје аустријску престоницу и огпутовао у Данску. Париз. — Сазнаје сс, да Кс Фрапцуска Лкадемија наставити нзбор нових чланова, прекинут од почетка рата. Први Ке бити изабран Жофр. Рим. — Италијанске бсрзе затворене од објаве рата, отворене су од 1. октобра. Петроград. — Процес против Протопопова, Хвостова и Мокарова угврКен је за крај окгобра. Цирих. Од2л. септсмбра пекари у Будим Пешти обуставилн су )>ад због.оскудице у дрвима.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТН Петроград, 6. — Влада је одлучила да сазовс Провизорнп Савст рускс републикс. Крој чланова бићс 555, од којих Ке бити • 288 предстапника демо I; рате к 11 х ел е м е ната, 167 буржоазије. Седнице ке почсти 5 октобра. Лисабон, 6. — Званичне новине објавл.ују декрет, којим се Вердену даје орден Куле и Мача. Лондон, 6. — «Екшенж ТелеграЉ« добиоје телсграм из Хага, да је штраЈк избио у фабрици аероплана у области Берлина. 40.000 радника објавилн су дссетодневни штрајк, тражећи повишење плата и хране.Јављају, да оу захтеви рад-

нпка унсколико задовољеии и они гу настапнлн рад. Лондон, 6. — Један писоки чиновник адмиралитета излавио јс Рајтеровој агенцији, да је уништавање немачких сумарена бнло знатније у току последњег тромесечја, него свих рани1их, док су у ието.ч времену губици Савезника били мањи него ранијс. Вишнигтон, 6. Рузвелт јс изјавио: Мир, заснован па потпуиом преображају Немачке и ))аспаду Аустрије н Турскс може обелбедити светеку демократију. Педињене Др:каве желе, да се одржи докгрина Монрое. Аргентина, Бразилија и Чили доста су јаке да јс одржс на Екватору, а Сједињене Државе ће нх помоКи, чим буду опе изразиле же.ку аа то. Петроград, 8. — Железнички штрајк у Русији је завршен. Цирих, 6. — »Франкфуртер Цајтуш«, који се увек борио против пангерманске пропаганде односно ансксије Белгије изиоси на овај занимљив начин гледиште веКине рајхстага: »Ако Гпоразум пе прими у принципу мир иоравнања без анексија и одштета, Немачка Кг задржати Белгију Ј;ао залогу.о Лондон,6. — »Дејли Њус«, коментаришући немачке коминикее о битци у Фландрији, вели: Немачка влада и даље тврди, да пошто је освојила Бслгију, Пол.ску, Грбију и део Француске, и.ма право да претендује на победу и да диктира Пемачки мир. Беспримерна је дрскост тврдити, да кад јс њена унуграшња ситуација очајна, како је добнла партију узиман.ем од противника меких територнја. Питање, које интересује Немачку и цсо свст јсстс, колико Кс се времена нсмачкн народ још дати обмањивати и колико Кс се још живота жртвоватн глупој легенди о немачкој непобедности. Лондон, 6. — Јављају из Одесе »Рајтеровој Агенцији« да Макензен и с к о р и ш ћ у ј е згодно време иа румунском фронту и спре.ма офаазиву на фронту Фоскани. Рнм, 6. — Италијанска шта.мпа објавнлд је следећу депешу односно немачких интрига у корисг мира: Аустрија и Немачка неће чегврту зиму рата. Ми треба да се надамо гигантским напорима у корист мира, засновани.ч на интригама. Цснтралнс силе знају да Ке идуће године осетити а.мерички притисак на зап. фронту. Најзад, њиховс су резерве при крају. Зато хоКе мир пре зиме, који би њихову војну снагу одржаоАли Ко Споразум умеги да их победи. Јаш, 6. — Румунски мннистар војни изјавио је, да му удвојеност полета и поуздања његових зсмљака даје убеђењс, да је румунска војска јак браник, кадар да одржи остатак територије. Минисгар има пуно поверсње у појачањс руске војске. Румунија има само један циљ у рату. Ми смо угазили у борбу за једну свету ствар н даКемо за њу н последњи дах. Петроград, 6. — Члановн румунског парламента којнсе налазе у Одеси гражили су од г. Браћана да сазопе парламснат. Услед тешЈсоћа да се сазове парламенат г. Браћано јс овластио г. Гпке

Јонеску да •известп члонове парламента да греба да имају поверење у вллду. Румунска влада нећс никада закључити сепаратан мир. Румунска јг војека добро организована. ГГариз, С. — Придаје се вслика важноет Савезпнчкој коифгренцијн која ћс сг држатн овде. Руски Зминистар спољ. пословп г. Терешченко присуствопаће конференцији. Париз, 6. — Једна висока швајцарска личност при повратку из Милхаузена изјавила је: Немачка ће влада органнзовати у Алзасу општине, трговачке институције н друге установе. Ллзашаии се јако боје од ових мера, којнма се насилно морају потчинитн. Са нашег фрснта Српски званнчан извештај Солун, 0. октобра Прошлг ноћн одбили смо јачу непријатељску патролу у области јужио од Градешнице

Саопштења Код Радојка М Гаврилопић Срп. Трг. Друштво имају карте нз Србије доле именовани: Чедомир Миловановић, из Бгог))ада, Сава Концуловнћ, шпедигср из Београда, Чедомир Миловановић, из Београда, Лксентије Павићевић, поручник нз Крагујсвца, Коста Алексић из Београда, Стеван Петровић командир последње одбрпне, Коста Деспотовић, из Београда. Бранко Павловић л.наред. музикант п. 414, моли Воју Пауновпћа сврш. богослова да му се јави или ко шта зна о н.ему да би му послао извештај од мајке. Драги брате Герасиме одмах ми се јави на лањску адресу твој брат Милам ЛС. Милаиовић. СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним успехом директор болннце венсричних болести у Солуну др.ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиницн: од 3 до 6 и по час. по подне, ул. Егнатија бр. 31Ј, улаз из ул. Методио 15.

Нова американска зубна клиника Др. ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнагија бр. 357, на углу римскс капије »Камар«» Препоручује се једини атеље иове американске зубне клиппке, где се могу излечити болесии зубн и начпнити вештачке американске десни са зубима. Специјално за г. г. српске официре и војнике чини се знатан попуст у ценама. 1-12

Праве, чувене и најсштрније САТбВЕ лЗЕНИТ« ' са 10-то год. фабр. гаранцијом као и сатове: Омега, Лонжин итд. продаје најповољиије по утврћеннм цгнама, према сату од 30 до 50 драхмн комад. Путннчки базар — српски магацнн, налази се у Солуну, преко пута главне желлзн. станице. * 1—10

У улици Игљатшевој бр. 309 отворена је продавннца српског дувана. При већој куповини даје се проценат. 1—3

ЕДУАРД РУБЕН француски зубни лекпр Најстарија клнника у вароши брпј 78 у.шца 7 уорђа првог.

Одговорни уредннк Бошко Богдановић Шпампарија -Велика Србија«