Велика Србија

Б1ЧЈЈ 578.

ГОЛУН, 6ЈЂОТА 18. НОИЕМБНА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАП ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ : Мссемно 3 драхмс, тромесечно 9 дрм.чме, 1 одишн.е 30 драхмс. ГУКОПИСИ СЕ НЕ НРАЋА.1У

СН 6ННИОЕ 5ЕКВ1Е

Стан уредништва: улица Крал.а Петра бр. 70.

БРОЈ 10лепта

Уре-ђује О Д Б 0 Р

| I ■ I I '

БРО.Ј 10 лепта

КОНФЕРЕНЦИЈА У ПАРИЗУ Гледиште француске штампе Париз, 18. новембра Велика Мс/ђусавезничка конфсренција привлачи општу пажњу. • Тан пише: »Јавност очекујс с поверен.е.ч, да савсзничке владе, остав.ваЈући на страну ситна гштања самољубља, донесу одлуке сходно ситуациЈи, удружене у вол>и и напору. Немачка је |>ешила, да не жртвује ништа од својих претензија«. ?{иЈрнал де Дсба вели: »Ми смо сви савезници и солидарни. Пошто смо окупљени. бацимо сву светлост на ситуацију. Иначе ће ова конференција бити комедија. Сваки има да каже, какво је његово схватањс односно наставлшња рата.« На првој седници конференције прстресана су искл.учиво општа питања рата и ратних цил>ева.

'С7БАРНА ОТПОРУКА О решен>у једног проблема

Југословенско питањс постало је мефународно. Оно представл.а један од најважнијих проблема овога рата. То не одричу ии непријатељи. С)бс ратујуће групс привнају му нарочип’ важност. 5 Г његову решењу усредсређујусе интереси обају политичких система. Какав ће бити исход рата, такво -ћебити и ње. гово ЈЈешење. Побед 1 -гће она група, чији интерсси буду задовољени његовим решењем. То је ваи сваке сумње. У овом пмтању. ме■ђутим, директно су заинтересована два фактора. Интерес других јеиндиректан. Срби,Хрвати и Словенци предста вља ј у ј е д и п и ства р н и фактор овог питања; Лустро-Угарска је политички фактор. Вол>а троименог народа на ме-ће јсдпо ])сшење; ин тегритет монархије условљава решење противу нол>е народа. > томе Је суштина пи тања. Нашивелики и моћни Савезници иставили су 'вољу и право народа изнад свега. И поштено и морално! АустроУгарска је поставила мриво силе. Ствар при нремена и у вску сло боде немогућа. Отуда сталнонаглашавање Мо нархије, да је то њено унутрашње питање. V тб наглашавање често се понавља. Вероватно из страха од правилног Ј)ешења; а можда и из предосе+.ања немоћи, да га реши у своју корист Тек њени фактори и по стоти пут наглашавају да решење тог питања подлежи њеној вољи. На основу чега? На основи права силс! Као да је народ због државе, а не држава због народа! Народ пак другојаче говори. Он истиче с.воје право изнадсвсга. Право народа је нрво; оно

|е стварно једино. Све друго јс насиље. Срби, Хрвати и Словенци, три племена једног истог народа, формулисали сусвоје лраво ■{рфском Декларацијом. То је реч свести народне. А свест поткрепљује право. Уз Крфску Декла|)ацију дошле суи ман ифестације народне у ропству. Ништа није речитије од овога: »Данас неЈ.е више да диктира нашу будућност мртво слово на пергамену, иего жива животна потреба народа и озбиљни положај садашњег пеликог времена. Данас морају народи сами да одлучују О својој будућнос.Ти«. 'Гоме треба додати и изјаву: »...Са непоколебљивом вером у будућност, понавл.амо....: дајше нам државшј и теригпоријалну самосталност .'« Најпосле: »Оставитеземаљске границе, не од вајајсе вештачки оно што је Бог језиком и крвљу спојио .'« Оно говори народ; ми само понављамо. А што народ грворм, то је истина. Никакно насиљс не може ис гнпу да обо ри или оспојж. Ако је то тачно, онда се ниправо народно не може спорити илиоборити. А право Срба. Хрвата и Словенаца манифестује се у тежњи и захтеву за јединством и слободом. Јасно као сунце и свето као Бог! Има ли ишта морал нијег од постављеног правила: »Ни педаљту■ђе земље нећемо!«, и праведније од одлуке: »Од свога ништа не дамо!«? А насупрот томе Ау стро-Угарска поставља силу и насил.е. Друго није нн могла поставити, ј( р нишга друго и ‘нема; све друго што иматуђаје сопственост

Аустро - Угарска >е то већ осетила; она ђе на крају гу нстину искусиги. Свет је довол.но моћан, да сузбије наметнуто право силе. Он ће и смети и умсти, да васпостави право морала и исгине. У томе је наша снага, а у томе је и наша вера и нада. Аустро-Угарска може да говорк о обмани: да је југословенски проблсм њена унутрашња стваЈ); али никада нгћс моћи завести свет и скренути с једног правилног пута: да је решењс тог проблема искључиво народно право. У првом ])еду, тоје ствар народна, а онда питање заједнице, проблем чо вечности и чонечанства. То је исто толикојасно, колико је јасна истина: да ће се то питање решити по праву самоо предељења и противу воље Аустро - Угарскс Бољу отпоруку настално понапљану поруку ниIе могуће дати.

ПОЛЛТИЧНЕ ВЕСТН

Берн, 18. — Нруговп нспачког послаипива очекују пораз максималчста , који не1се моЈш очувати власт у П етрограду. Отуда доЛ( 1.1 и да су централне спле одбиле да признају максималистичку владу и порсд њихових гсрманофилскт гасжњи. Париз, 18. — » 7 > јн « говорећи о савезничкој конференцији, нада сс да 1\е Спаразум одлучно приступити остварењу светих принципа. »Журнал де Деба« пн ше, да се Савезници морају сложити без икакве назадне идеје и ;/ свима иитањима. Лондон, 18. — И г Балфур. мин. спољ. послова изјавио је, да Енглсска неЈ\е стунитн у односе са Лкчвиновчм. владом. Базел, 18. — Из Бсча Јављају лчсту »Минхснер Појесте Пахрихтен «, да 1,е цар Карло ускоро дати важне изјаве о будукности П ољске а Србије. Мадрнд, 18. ' Деман тује сс аест о ошварању шпанске границе. Отворена је само поморска граница Лондон, 18. Енглсс ка је штампа одушенљено прчхватила изјаас лорда Сесила односно />уских до гсгЦфа. Уверењс. да ],с Са везници заузети одрс1/ено држање према руским ди га$ајима, проузроковало је врло добар утисак. Послед њи чзаештаји из Шток холма наговсштавају да 1,е Лењинов режим брзо иро пасти и ди 1,е напори ири сталица генсрала Иаледина бити крунисана уснехом

07РАНА_ШТАМПА Једннство Савезнипа Еазста дсл Поиоло: »Не губећн ниједну ммнугу, наши су Савезници послали на наш <[)ронт своје јединице. Италнја им другује најдубљу дахва.шост. Гај факат ће допрннети моћно шеној моралној чврсгини и ,’нутрашшем отпору«. ■Виктоар (Гистав Евре): »Били би луди или кривци, кад не би иа италијанске кризе илвукти следеГш наук: треба да се одмах реднимо на образовање ме>усавезничког главног генералштаба, који раније нисмо образовали услед нсбрижљивос.ги«. Дејли Мељ: »Очевидноје, да. су иавесне нојаве дошле услед оскудице јединства у њиховој Стратегији. Говорили смо мпого о јсдинству фррнга, али смо се ипак држали системе борбе по секцијама, а нисмо водили рачуна о ширим стратегијским схва тањима противника«! Дејли Кроникл: »Протребно је, да мећусавезнички рагпи сансг будс*‘саставл.ен и.{ што ман.с групе чланова, т. ј. и .1 јсдног или два политичара н јсдиог, или два генерала сиаке од главних савезничких земал.а«. Франс Милитер (генсрал Фонвил): »Потреби може одговорити само мефусавезнички ратни савет, састављен из врло малог броја лица, који би стално заседавао и располагао свим оружаним снагама, без разлике народности«.

сачекамо догађаје и да имамо убеђење, да Г,е осећај части Гусије преовладати«. Морнинг Посш: »И.ма у руског на])ода велика подлога лојалности и ве])е. Он има стару традицију части, Макси.малисти нс могу никад задобити душу руског народа«, Дејли Њус: »Петроград није Русија, то је главно стан нсмачког утицаја у Русији. Треба хладнокрвно да чекамо развој догађаја. Франкфуртер Цајтунг: »Пут, којим Лен.ин удара да обустави крпопролиће, изгледа нам нспрактичан. Он полази од идеје, да ће примеру Русије следоваги

свуда, а најпре у Немачкој. Та апсурдна идеја рађа се V мозговима идеолога, кои не познају свет и које ду)е године изгнаиства спречавају, да гледају реалнв политику. Хаос у Русијн молсе само одложити мир. Ми можемо закључи. ги мир са Русијом само преговарајући са владом, која би била прави тумач земље и имала би потребаи ауторитет према Савезницима Русије«. Штрасбургер Пост: «Мп морамо остати крло резермак- рату са Русијом. Ситуација је још тамна да би могли видети, ко ће најзад преовладати. висани према успсху симаЈиста. Мн смо у

У ИС70ЧН8ЈАФРИЦИ Крај једнога фронта Лондон, 18. новембра. Званичан извешта) еа фронта Источне Африке јавља да су енглеске трупе намамиле на западу једну од не-пријатељских група, која се је одупирала. Догађаји на овом фронту развијали су се врло брзо у току новембра. Непријате.ЂСке снаге поделилс су се на два дела услед акције. п[>едузете од Јгнглеза, који се налазе у Нивали. ()д онда гснерал Леговорбек био јс. притешњен у долини Китангари према португалским границама, изгубивши људе и остављајући у своме бегсгву велике количине жи вогних нами р ница. Снаге пуковника Тафела, које еу Белгијанци тукди, упз’тилс су се на југ да би се саставиле са трупама Летовррбека, али еу пале з' рукс Енглеза који су блокирали.лут за Нивалу. , Све су се пепријатсљске трупе предале. Целокупан број заробљених војника у току цоследњих операцаја у Источној Африцн пзносп 3.800 људа.

Италнјанска криза Тпјмс (п\'КОВН! 11 С РсПИНГтон): »Ако ратне шансе принуде Италијане да се постепено повуку иза свих всцсцијанских река, остаје једна на којој се морају заусгавиги и борити, а то је Адиђа: К&риере д\ Ишалаја: »Наши Савезници могу бити сигурни у лојалиост Италијс. Лустро- Немци, уиадом на нашу територију стварају још дубљим јаз, који и.\ је од нас пблигички раздвајао. Али, треба да и Савезници учине еве што могу, да би помогли Италију да издржи најстрашнији удар непријател.ске коалиције«. * Стање у Русији Дејли Кроникл: »Немогуће је вероваги, да ће патриотска всћина руског наро да присуствовати скрштених руку макси.малисгнч ко.м државном удару. Не знамо ко ће сугра бити у Русији шампнон реда и патриотизма, али желимо да му њсгови замљаци укажу пуну помоћ за])ад ве личине руског народа н ниталних интересаЕвропе«. Тајмс: »Немогуће је, да права Русија икад пристане на зассбаи мнр и одо бри екстраваганције Совјетових манифеста. Требада

Ја, из чега ће произићи снажнији и опшги напор, мобилизација свих народних и друштвених снага, који сс од Италијс давно очекивао, али који се тек данас осгнарује. Италија се гаваравала опасном заблудом да јој Немачка није сгварни непријател,. Слична заблуда постојала је до скора и у Енглеској и Америци, гдс се всровало да се Ал’стрија може још увск откачиги од немачког лћнца и да она није главна препрека демократизова њу Европе. Те су заблуде умрле данас и код најзагуцанији.х идсалиста. У Енглеској је л хватила дубоког корена свесност, да је цспање Аусгрије један од главних циљева рага, а у Италији мржња против Немачке угицаћечш буфење из опасних снова. Америка ћс убрзо увидети да је објава рата Аустрији,чин који је она из непознатих разлога до сад одуговлачила, једна од највећих савезничких дужности. А раана Ло.чбардија, постаће ускоро позорница великс, можда најодлучније, оорбе, у крјој ћс сс још јаче машнђестовати солидарност Савезника на всликом делу. , Д-ић.

ПИСМО ИЗ ПАР.ИЗА Незгода Италијана и нова еаизода у руској револу-

ЦИЈЧ.

БуЈ/сње цародне свести и једнодушности у Италији, — Крај опасних заблуда. (Од нашег рсдовног дописника)

Париз, новембра 1917.

На пространој арени, коју данас представља Европа, на којој се води гигантска бо])ба нација, два призора привлаче данас већу пажњу и донекле оправдану зебњу: повлачење И галијана и но»а епизода у до гаћаји ма револуционарне Русије. Оба капитална догаћаја стоје у извесној мећусобној везн : и јсдан и други су производ корумптивне пропаћанде, коју је Немачка инауглфисала у прогивнцчким зсмл.ама и о којој сам имао прилнке да говорим у једном од мојих иисама. Док' иа једној страни, у Италији, Видимо да се колсба један фронт, који је дотле цсњсн као црло солидан и еа кога се очекикивали, у недалској будућности, походи широког значаја, дотле, некако баш V исто време, у Русији, недонесена рсволуција улази у јсдну фазу, која у први мах изгледа критична, али крја јс само логична последица хапса догаћаја и идеја и иероватно последи.и

инциденат мећу многима, ко)и фатално претходе стабилш/ирању прилика и увоћен.у новог^еда ствари. У једном огромном рату, какав је овај који преживљујемо, колебан.а и флуктуације су природне појаве, те појаве могу да утичу на уморенс духове, да изазову узбућен.е, али оне не тогу да омету ток догаћаја, из којих мора да се роди нова епоха у свету. Догађаји у Игалији, а тако исто и циркуски спектали у Петрограду, можда су последње перипетије иза којих одлучни обрти морају довести до предвићсне и не избежне иобеде права над евима махинацијама немачког милитаризма и мрачних подземних ингрига. Ти догађаји су морали доћи, а боље је што су дошли у време, кад ћс бити од мање шгеге. Иза војничке незгоде, моменталног значаја, видимо да се V Италији маннфесгује једнодушносг свих мишљења и политичких стру-

7ЕЖЊЕ СЈ10ВЕНА Југословени у Русији П])едстаг.ници Југословена у Руси ји. објавили су дугу дсклара-’ циЈу, у којој зпхплл.ују г. Терсшченку и другима на говорима, којима су бранили југословенсксинтсрссе. Они траже ослобофењс Југословсна од аустро-уга рскоI'јарм.а, пози вајући се на ингсрвснцију европске. демократије у корист Јермена и других Хришћана, које угњетава Турска. На БерлиНском Кон■ ресу, вели ее у декларацији, Босна и Хсрцеговина инкорпориране су Аустро-Угарској, д ;1 би ова тамо увела култу])у и цивилизацију, али у место да изврши овај задатак, Двојна Монархија, наста гл.ајући политику апсолугистичког режима, укинулајс сваполитичка и економска права словснских народа, чији <*у идеали тсжили увек каслободи. Они су сс особито испољили од почетка овога рата образовањем ју1 ’ословенских легија од заробљеника у Русији и емиграната у Америци. Позивајуђи сс на п|)инцип, прокламован од Савезника о праву народа да уасполажу својом судбином, декларација сезавршава захтевом потпуног ослобођсн.а Словена испод аустро-угарског јарма и уједињења југословенских земаља.