Велика Србија

БРОЈ 57в.

СОЛУН, НЕДЕЛЕјА 19. НОВЕМБУА 1917. ГОД.

/

СП 6КНШЕ 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лспгл ' ј [ Урефујс 0 Д Б 0 Р

ГОД 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАИ ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: .Мгссшо Л дра.хме, тромссечио !1 драхМС, ГОДИШП.е ЗС ДЈК 1 ХМС. РУКОПИСИ СЕ НЕ ПРЛЋА.1Ј’

Стап уредмиштна: улица Крал.а Петра бр. 70. џ Л - . _ ■ ■ БРО.Ј 10 лепта

ПРЕЕСТ0Л0НАСЈ1ЕДНИК БИТОЈБЦИМА Поводом годишњице ослобођења . Поводом годишњице. поновног ослобођења Битоља начелник округа Битољског у име гра1>анства и гро%анских власти упутио је његовом Крал>. Височанству Наследнику Престола ћоздравни телеграм и захвалност. Његово Височанство благоизволело је одговорити овим телеграмом: »Залпаљујуки Вама, грађанству и циоилним в.тстима са ослопо1>ене територије на нослатом ми полдраву. Ја сам уверен да 1\е се жеље, илражене у том полдрнву , потпуно остварнпш и да 1\е се напорима јуначке српске војске и сшрадањем наше отаџдине откупити очекивано уједињсње нашег племена. Александар«.

П0В0Д0М ПАРИСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ Смисао и цил. Савезничких одлука

Мођусавезничка конферснција у Паризу отпочела је рад. Њеном званичном отнарању претходиле су дебате измефу савезничких дипломата, на којима су у глапном претрссана питања, о којима има да донесе коначне одлуке сама конфсренци>а. 7 ан приписује овим претходним дискусијама пеома велику важност и вели да »су на њимауглавном расправл>ена сва актуелна и војна питања«. Целокупна савезничка штампа слаже се у томе, да је ова Париска конференција једна од најзначајнмјих и најсудбоноснијих, и да Ј>е одлуке донете на њој бити од огромног утицаја не само на ток рата, пећ и на његов исход. Конференцијама, које се држеу Верса.ву, председава председник нове француске владе, г. Жорж Клемансо. Г. Клемансо, који је до јуче био директор листа »Оковани Човек« цисао )'е енергичним и нескрупулозним стилом, да »Савезници морају увидети потребу теснс и сложне акцијс п да све своје сепаратне интересе .морају подЈ>едити једном општем и једино спасавајућем принципу, који се састоји V апсолутном јединству фронта«. Ово гледнште улива неЦзмерну наду, да је г. Клсмансо употребио сав свој знатан углед, да сс до тога Ј единства и дофе, јер, доиста, после три године рата, нсма више ни једног савезмичког дипломате, који би се ма и најмање колебао у схватању овс битнс и елементарне потребе, ако сс хоће, дасе рат приведе победоносном крају. Проблсми, који чине предмет Париске конференције многобројни су и веома заплетени. Сви они морају добити своје дефинитивно ре-

шење. Али, у пј)вом реду, тежи се за тим, да се постизањем апсолутне координације снага избегне у будуђе снако изненпфење, свака незго^р, која би могла имати неповољног утицаЈа на развој Ј)атних и политичких догађаја. У првом реду стоје проблеми Рус> 1 Је и Итадије. Опасна игра Лењина и његових присталица, која бп могла имати врло штетног утицаЈа на општ)' ситуацију и бити нстовре.мено катастрофалназа Русију.чини најозбиљнији пј)сдмет дискусије. Иставља сенеизбежан и неодол.ив проблем, ,ча се питање Русије комачно регулишс. Италијанска криза, која је захвал>уј)Ч>и удружеиим и неодложним напоримаСавезникабла говј)емено ублажена заслужује нарочиту ~пажн>)\ нарочито од како је италијански фронт постао саставни део. западнога и од како 1 е прокламована идеја јединства ф[)онта. Париска конференција има да се задржи нарочито на овим проблемима, који стоје у вј)ло тесној вези са даљим током рата и са његовим дефинитипним решен>ем. Из коменлара савсзничке штамЈте сазнајсмо, да ова колференција има чисто ратни карактер. Питање мира, као и ратних циљева С-а везн и ка. доди рнуће сс само V подргђеном смислу. I лавна је теза пронаЈти начинс и сј)едства да се ма и са максимумом напора постигне крајни циљ, који је дефинисан коначно као победа надгфуским ми-. литаризмом. ВИшс но икад, схва-ћена јс данас и при садашњој ситуацији пот|)еба, да је коначна победа над непријатељем једини поуздан услов будућсга мнра. То је полазна тачка дискусија, које се воде Версаљској палати.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ

Цирих, 19. Из Ђерлина јпвљају: Швандер је се повукао са положаја државног сгкретара министарства економије. На његово место постављен је барон Штајн. Париз, 19. —Јапан представљају на савезнпчкој конференцији Кинда, посланик у Лондону. Мачуи. посланик у Паризџ, и неке војне личности. Париз, 19. Приликом савсзничкг конфсренцџје у П аризу. » Тан« исшиче војне и дипломатске успехе Савезника на Истоку и нада се да 1\е се на конференцији обезбедити Грчкој снабдевање у животним намирницама и муиицији, како би предузела активније операције. Цирих, 19. — »Најес Винер 'Гагблат « доноси извсштај о страшним сценама и тучи, која је тријала у рајсрату пола часа. Председник је морао нрекинути седницу.

СИТУАЦИЈА

Политицка Пренрат, који је Лењин са евоји.ч присталицама извршио. у Петрогрзду, имао је мањег утицаја на ток рата, иего што су то максималисте замишл>али. Савевници су одбили ,да п р и в н ај у м а кси м али сти > I ку владу и нису хтели ступити с њом ни у какве односе. Руска Врхонна Команда заузела је истр д|)жање и остала је верна савезу, који диктатира Русији настављање рата заједно ск Савезницима. Исговремено с њима, Хетман козака, генера.1 Каледин, наставља свој успешни поход п|)отив макеималиста. Извршени су избори за Уставотворну Скупштину, и резултаг је испао противно очекивањима макс.ималиста. У самом Совјету избиле су несугдасице између Лен.ина н многих чланока Совјета и расцеп постаје спе всКи. Општа ситуација у Русији може се резимирати тако, да је псгложај максималиста уздрман и да њихова кампања у корист мира мора пропасти прсд снлном и нсодољивом вољом рускога народа, да остане* веран својим традицијама и својим идеалима. Онаква ситуација у Русији иставља се пред Савезничке дипломате, који конферишу у Версаљској палати. Лондонски »Тајмсо истиче уверење, да Ке максималистички нок])ет убрзо прстрпсти слом, п да правсдна ствар мора извојевати побсду у Русији. Оц почетка револуције, Русија је прошла кроз разнонрснс. кризе, али јс њсн пцрод остао увск всран сноме свеслонемском идсалу, о | чему сведочи и садашња

бо])ба, коју води против елсмената, који покушавају, да га заведу и упропасте. 1 ’Будиме опгимисти, вели »Дејли Кроникл«, на основу информација из Петрограда, јер ма шта се дешавало у Руеији, ко познаје душу руСког народа, зна да је њега немогуће завести трајно на странпутицу и компромитоватн коначио све оно, зарад чега је тај вслики слоненски народ ироливао мора своје крви«. В о ј н а Један важан војни догаћај заслужује нарочиту пажњу. Бојиште ист. Африке не постоји дшше. Трогодишња борба, коју је Енглеска водила око заузимања немачке колоније, два ггут. веЈ.е од саме Немачке. св|)шена је потпуном победом британском. Осатак немачких •грула капитулирао је, не могући дава гидаље отпора. Ова по.беда у ист. Африци јесте сјајан пример систематског рада Велике Британије, која је полако, постепено и методски исцрпљавала сиагу свога протиннпка, док овај мије био п])инућен да кшштулира. У много ширим размерама је исти случај на зап. фроиту, и познавајући истрајност енглеског народа можемо бити сигурни, да •ће резултат бити исти, као И V ист. Африци.

СТРАНА ШТАМЈ1А Рат у Италији Рускаји Воља: »Треба да помогнемо свим средствима Италијане офанзивом на југо-западном или румунском фронтом или ефективним угрожењем нааустро-немачком фронгу, где је остало врло мало непријатељских ефектипа. Ако Русија, у овом критичном моменту, не испуни своју свету дужност истовремено са Савезницима, она губи свако право да учсствује на будућој конферснцији о миру«. Вечерњс Врсмја: »Немачка офанзива против Италије јсстс последица неактивности на р у с к о м фронту«. Вољност: (орган козака): »Највећи кривац у садашњој несрећи Игалијана јесте Русија са својо.м војничком слабошћу, проузрокованом анархистичном пропагандом«. Прогрс (Лион); »Наша италијанска браћа осетнла су солидарност, која нас спаја са њима. Она су видела, да је свака незгода папсга н.има код нас и Енглеза схнаћсна као.повреда интегритега Француске и Енглсскс. Опа ће разу.меги, да Француска, Енглсскп и Ита.шја чинс од сад ,јсдп\ очаџбину«. Дејлн Кроникл: »Ми смо иа једном ирсокрсту свегске борбе. У сев. Италији

има да се добије или изгуби и дужност је воћа зап. фронта да се ангажују са' планом и умешношћу«. Дјело Народа (Петроград): »Савезници морају све \чинити, да Италију извуку из незгоде«. Б иржевија Вједомости (Петроград): »Пиава ће моћи играти улог\’ новс Марне, јер Италији је стало да очува пре своју војничку моћ, иего део територије.« Воља Народа (Петроград): »Незгода Италије је последмца Цимерманове доктринс«. Америчка одлучност Ваишнгтон Поап: »Амсрика не може однети победу само колосалним при-

УЧЕШЋЕ ЈДПДНА Важне изјаве

Рим, 19. новембра Из Токиа телеграфишу,- да је јапански мин иста р < Ј) и на нси 1 а д ржа о у Осаки говор о учешћу Јапана у рату. »Јапанска влада, рекао је министар, приписује највећу важност конферентпи, коју Савсзници држе у Паризу. Вероватно је, да ће се на тој конфеЈ)снцији покренути извесна питања, к(на . могу осетно променити гледиштс царске владе на одашиљање војника у Европу. »У.чешће на Париској конференцији од великог је значаја, с обииром на користи, којс од тога могу произаћи. Пј»ви пут је да знанични представник Јапана учествује на Са-

премама/и упорношћу, као ни тесним јединством са Савезницима, нити апсолутном оданошћг ствари слободе. Лудорија је мислити, да ће Немачка попустити пред другим разлозима, него пред топовима«. Немачка политнка Форвсрц: »Појмљиво је, да ћс се социјалдемократи уздржаги да заузму' став према влади г. Хертлинга, док се она не изјасни коначно и отворено«. Б ерлинер Тагеблат: »Покушавају да одрже г. Хертлинга, или ако он падне, да укин-у канцеларски по лозЦј. Левица неможедаги понсрење ХертлИнгу, ако он не покаже чврсту вољу«.

всзн и ч кој конфсренцији и то је тим значашије, ако се узму у обзир околности, које су томс претходилс, односнозакључен и а.мерич ко-јапански споразум«.

ГРЧКА ШТАМПА ,,Фос“: Села са ту1>чнским говороУ г У унутрашњосги Маћедоније има села чији су становници у току векОва еачували чисту грчку свест али су изгчбили свој језик после разних најезда и додиром са завојевачима. Ова су села миого била занемарена од свију грчких влада. I ћа и кад јс воћена маћедонска борба шиљани су еиромашни учитељи, који су као једиии извор за жи 1«)1 ималн свој високи пагриогизам, који су свакодневио били изложени опасности да буду убијени

а добијали годишње око двадесет турских лира. Мале ученике по овим школама обузимала је језа кад је требало изучавати бескрајне реченице »пречишћеног језика« и кад је требало издржати класичну неспособност учитељеву, са нссавршсном наставом и .бљутавом схоластико.м. Ствари су остале непоправљене иосле многих годипа. Па и погле ослобоћења Маћедоније можемо казаги да су остале у истоме стању. Кажу да Јелинизам има елементе за асимиловање. 'Го је исгина, али ме уме да ради, не уме да се бори против систематске пропаганде. И ова пропагапда, подземна, под.мукла, ћутљива, плашлшва али ипак успешна. постоји још и нисмо је могли угушити. Много штошта чнћи да се она одржава, наш пемар с једне стране и пемилосрдни пречишћени језик с друге, који гони у бегство. мале учепике шго се и самн запрспашћују пред његовим тешкоћамм. Погребии су учигсљи способни, днроииги, снциклопедијски школовани, савршени, богато плаћени, који би могли изазвати рсволуцију у баровитој нерадљивост и, и потрсбпо је. уз то да се учи иекључино прости језик, да се ова села не би надази.та иред поплавом од два и три грчка језика. Само ћа се на тај начин за неко.шко година посгићи јсзичко пзједпачење. У нрогивном случају чувени онај 1’адоелавов проповедаЈ.е да сС и н.егови људи налазс у Маћедонији и тражиће н.ену аутономију. (Број 1253).

БИЛСОНОВ ПОЗДРАВ Једна патриотска маниФестацнја Сан Паоло, Ш.^иов. На једној ве.тикој пагриотској манифестацији, прцрећеној у циљу да се учврсти и појача воља наг рода у помагању владе у рату против Немачке, ирочитано је писмо председника Вилсона, у ком.е оиај поздравља скуп овако: »Ниједан скуп није значајнији од тога на северозападу, где су синови свих америчких крајева и потомци свих европских народа подигли плантаже и огњиштс једне нове расе и иове вере. Дошао је час, кад ово огњиште потребује заштиту, када ова вера има да се учврсти акцијом. Жртве се траже од скаке класе, нрофесије, странке, расе и релиуије. Овај рат није рат капиталиста или радничке класе, већ је за сваког правог Американца рат одбране. Народ је данас под оружјсм и борба се мора наставити на.фронту, у рудницима, у радионицама. Гве намирнице и сви нотребни артикли и-

ГОЛИНА НА ИЗМАКУ Општа војна ситуација Лондон, 19. новембра Гопорсћи у Јшјхстагу, граф Хсјјтлинг је опсрацијс на снима фронтовима изнео ук|)а) ко у једном типичном говору. ()н је |>скао да сс година свршује са лсфпни.м и одлучним рсзултатима«. То може биги, пошто велика немачка повлачсња на Анкру и Соми и непрекидни порааи на западном <|)Ј)онту код Вими, л г Шампањи, код Месине, на Ипру, код Пашанделс, на Вердену, Ејету и сад код Камбреа, гдс је пЈ)сккнута Хвнденбургова линија, живо пЈ)едстављају стално Слабљење германске снагс. У овој години су пробијене линије Газе и Бе])схебе V Палестини. Хсјгглинг пориче тобоже заузеће цсле Јуреје, као и пад Источнс Африке. У овој години је и шпјач« нсмачко оружје, крајњи сумаренски |>ат, који јс требао да Савезнике ооојји пј)сд централне силс, п|)стрпсо потпун пораз. Ако је Немачка постигла нске успехе на ■руском и италијанском фронту, који нису ни у чему особити, није ни V колико измењсн општи ток рата. Италшанска војска изишла је из ове офанзиве опорављена и учвршћена п морал на италијанском ф})Онту најбољи 1с. Немци у току цсле годинс нису имали никакавуспех и свуда су V дсфанзиви. Турска је потучена и престиж Немачкс на Истоку оборен је, а с н>име и великс тсжње за светским господарством .