Велика Србија

БГОЈ 556.

СиЛУН, 'Љ. ПОВЕМБРА 1!>17. 1 'ОД.

ГС1Д. */

ЛИСТ 1ЈЗЛАЗИ СВАКИ ДАН • . ПО ПОДНЕ П1'ЕТПЛАТА ИЗНОСП : Мсссчно 3 дрпхме, трожессчио 9 драх\:с, ГОДИШП.С :>Г. драхМс.

ЈОКОПИСИ ск НЕ И1*А1»А.О Стан уредништка: улпца Краља Пстра бр. 70.

БНШ 10 лсита

У Р р 1 > 3 'Ј* 0 Д Ђ 1) »и 11П—№» игммв1 г>«ги—мипт а

Б1*0.1 10 лспта

УЗАЛУДНИ НАПОРК Невоље Двојне Монархије

Унутрашње стање у Аустро-Угарској * није среЗјено: оно је чак толико неприродно, колико је неприродно и њено постојање. Она ее држи нлсил.ем: бе:» тога би била немогу ка. Изгледа апсурдно, али је ипак тачно. Састављена од многих разних народности, са нејсднаким погледи.ма и супротиим интересима, ома се држи, можда не још дуго, и противу тежња и противу воље сваког народа понаособ н свију заједно. Ниједан народ у Аустро-Угарској није задовољаи: чак еу незадовољни и привилегисани елементи. Додуше, незадовољсгво овихпоследњих је привидно; оно потиче више из стра.Ча да не изгубесвоЈ положај, и због пресије на меродавне факторе, којимислеједнако,да им не тичу пресудан утицај на владавину: али ипак, .у прнлика.ма и по потреби, дају маха своме нездово.тству. Јаче је н искреније незадовољство других;чак су му Чеси и Југословени дали карактер непомирљивости. Нови владалац Аустро-Угарске, аустриЈски иар Карло Први, осетио је то незадовољство »својих« народа можда јаче него ико други. Он га се шга више уплашио. Вероватно је то и иеазвало шегово свечано обећа ње ширих- народносних слобода. Али је и то обећањс, као и сва обећања његових предака, остало празно и на хартији. Ствар се сасвим друкчије развијала. Он ј"е стварно одсгупио од свог обећања пре но што на је и дао. Остало је и поеле обећања, као што је било и пре њега. Али су народи Двојне Монархије брзо уочили, да се само тактика мења, а стварно да све оста>е као што је вековима било. Незадовољство је морало избити; овога пута оно је узело озбил>ан обрт. Чеси и Југословени,варани и обмањивани вековима, иставили су захтеве своје целокупности и независности са потпуношћу народног самоопредељења. Главна карактеристика њихових захтева своди се на нспромснљиву одлуку: с Аустријом нс можсмо, а иротиву ње хокемо и морамо. С оваквом . одлуком Чеси и Југословени поведи су борбу противу

аустриЈСКе владе и њене политикс. Погрешно се мисли да Је то борба противу Сајдлс-ра и његове владе) стварно.се. води противу Аустрије и њене полнтике насиља и обмане. Политика Чеха и Југословена није привидна. Она је реална и народна. Циљ јој је Право и Слобода. Ово двоје је у непомирљивој провивности са вековном полигико.м Хабзбурго мацп. Победа Права и Слободе исто је што и пропаст Аус гро-Угарске. Го је истина, на супрот које Хабзбурзи постављају потребу Днојне уМонархије. И због те погребс, они су се увек ла-ћали насиља; било би иеобјашњиво, кад би садашњи Хабзбург подлегао духу времена. Зато је и разумљиво, што се сада лаћа п|Јетње силом и безакоњем. Противно својимобеЂањима, аустријски цар Карло II рви дао је, п рсма вестима из аустријског извора, овла игћење своме министру Сајдлеру, да може распустмти РајсраТ, ако незадовољни народи не попусте у својим оправданим захтевима. Или је то при гисак у циљу да се народи принуде на попуштање, или јс намера да се незаконитим путем обезбеди владанина апсолутизма! И у једном и у другом случају овде 1 с реч о најгорем насиљу. Овај нож аустријског цара има две оштрице. Свако насиље изазива отпор угшетених; а притиснуто јаче, све на више скаче. Незадрвољ етво народа не отклања сетиранијом. Није Пра вЛ у сили; најјача је сила Право. Народна свест Чеха и ЈугослсГвена не да се угушити наси.љем.. Она се не може угушити ни стварањсм вешгачке иемачке ве+>ине у Рајхсрату. Распуштањем Рајхсрата фон Сајдлер моз:е момснгално отклонити непријатности парламснтарне борбе, али истовремено може борбу лренети и на друго поље, са много више, опасности, но што је прва имала непријатности. АлииКарло Хабзбур шки и његов доглавник фон Сајдлер заборављају на једну истину: да ни чешко ни југословенско питање није ауетријско, па ни њихово; оно је постало међународно и као такво -ће [се и решавати. А тада? |0но се може решити

нс само без учешћа, него и противу воље њихове. У осталом, једино такво решење може бити лравилпо.

ПОШгаЕ ВЕСТК Лондон, 20. — Г. Балфур је делантовао у Доње.ч Дому вест »Хамбургср Нцхрпхтсн« по којој јс крунски енглески савет, на једној тајној седници јула 1913. годинс рсишо да трсба објавити рат Нсмачкој. Пеккпг, 2б\ — Маршал ,Тоан-чп-Шпнг, председнпк министарског савспш, поднсо оставку на положај прсдседнику републике. Услсд унутрашње политике и сталног нсрријатељства трупа на југу ирсма њему, он је морао дати остовку. Њсгов први политички гест био јс убрзање објаве рата Нсмпчкој.

СТРАНАЈНТАМПА Јапан у рату Њујорк Хералд: »После америчко-јапапеког спора зума гштац>с оружане интервенције Јапана постало је веома актуелно. Може се предвидети, да ће јапанске труНе, одлично опремљсне и врло дооро организоване, у.«етн на пролеће учепгћа на европским бојишгима.« Њујорк Тајмс: »Париска кон | еренција проучгма је дСтаљно питан.е јапанске акције. Учињеие су концесије, које ће донети акцију Јапана свима средствима у интересу општс сгвари.а Дсјли Мсљ: »Енглсска дипломатија успсла је да изравна све мссуглаеице н отклонн све смстње, које су се исгављале на пут широкој. интериенцији Јаиана V рату. -На конференцији у Паризу Донете су важне одлуке, којс су ставпле у изглед блиску интервенцију јапанских трупа.« Војна ситуација Бсрлинср Тагеблат: »Ризично је подавати се гренутним успесима, а још рмзичније извлачити из н,и.х најоптимистичније консеквенце. Догаћаји у Русији, као и успеси у Италији, још увек су врло проблематичне природе. Не треба никад сметнути са ума капиталну важ ност фронта Фландрије ио резулгате целокупног рата.« Форверц : »Војни успеси, постигнути у гоку последњих недеља дали су маха пангерманистима, који су опет истакли свој пангерманистички програм. Ме•ћутим, рат је још увек у пуноме току, и ми у последњим догафајима не назиремо ни из близа његово решење.« Тајмс : »Ма како се раз вијалИ политички и војни догаћаји, јсдно је јасно, да централш? сидс ннкаквн«

срсдствима, не могу спречити победу Споразума. Искрене рсчи г. Ло'да Џорџа дово л> 1 н * су убЦљнве у томс смис.гу.« * Париска конФсренција Бсрлинср. 'Гагебкат: >111.:весно је, д; су ла тој кон(Ј,сренцији донете одлуке за наставл,ање рата. С другс сгране џзјаве Лојда Џорџа нагокештавггју то. Може се додати, да ће рат бнти

још дуг и упоран. Савезници нас не могу никад победити, али признаје мо, да се иикакпа одлука* не може постнћи на бојноме пољу. Војскс, које се боре данас снабдевене су иајсавршенијим материјалем модсрнога рата, те нико не можечгзвојевати велику битку, коЈ»» се очекује ради закључона мира. Извесно је, да Кс дипломатија играти најважнију улогу«.

|нинг Пост« јавља да јс 1притисак Нсмаца врло »ак али нспри»атсљ нијс могао постиФи ппжап успсх. »Де»ли Мељ« пише да јебојио пољс иокринено лешевима и рањеницнма. Цени се да су Немци, у току последњих операција, концентрисали •на фронту Ка.мбреа 500

ОПУКЕ САВЕЗН-ИКА Ј^јаве једнога дипломате Парил, 26. иове.мбра Јсдан дииломата, који је учествовао на Паририској Нонфгренцији изјавио јс кпреспоидснтима листови, да су делсгати прс спсга утврдили нов зајсднички систсм војнс акције. Енглсска и Америка усвојиле. су, да оне појачају отпор Јужне Русијс. Конферепција се тако$е занимала послсдицама публиковања тајних уговора измефу Русије и Савезника. Дипломата јс изјавио да је италијанском фронту носве1,ена нарочита нажња. Клсмансо и Пишон иСлољили су саојс искрспс осеКајс нрема Италији. Енглески и амсрички дслсгати изјавили су , да Ке се Италија помоКи енглсским и америчким сувозсмним и иоморским снагама.

ИТАЈШЈА И РАТ Непрнјат^љскн маневри Рим, 26. нов. Сва италијан. штампа коментарише одлуке Савезника у Паризу и упореЈјује их са фамозннм изјавама канцелара и Килмана с једне, и аустријског цара и Чсрнина с друге стране. Језуитским позивума за мир од стране цснтралних држава Споразум иртавља на супрот чврсту одлучност, да настави борбу до победе. Исто тако Вилсонова порука конгресу, односно објаве рата АусЈтро - Угарској, сматра се као доказ вол>е свих СавезниКа, да воде јединствен рат на једннственом фронту. Чести позиви за мир од централних држава нс колебају италијанеко јавн.о мишљењс, које зна да би сада мир значио триумф непријптеља и нанео би нснакнадиме штете италијанском народу, као и свима слободним народима. Услед дога-ђаја у Русији италијански нарбд није изгубио вољу, да настави борбу по сваку цену. Унутрашње прилике у Италиш одличне су. Италша је чврста и одлучна*. Као што јенису моглесурвати војничке авантуре, тако .јс не могу поколебати ни маневри Берлина и Беча.

СЈ10ЖНА ИТАЛИЈА Сви грађанн као један Рим, 26. новембра. На једној одпоследњих седницау парламенху г. Ђолити је изЈавио: »Сада нијс моменат да сс

држе говори. него час да се мИрно и хладнокрвпо посматра стварност и да се дела са највећом енсЈшијом и брзином. Ми можсмо сигурно рачунати на ХЈ)аброст наших трупа и сви грађани морају бити готови на све жјзтвс. П|)едставрици народа морају у томе предњачити. Ноши верни и хј)абри Савсзници који су дошли да се боре раме уз раме са на.ма, морају нидети 11талију достојну своје исто|)ИЈе. Влада једино познаЈе војне и дипломатске условс. Она може да покажс пути народ ће поћи за њом. Али, врсдно је истаћи да озбиљност момента ис дозвољава ма какво ољЈагањс ниги полумере. Влада, па и сваки миниетлр, морају мислити на одговојжпст коЈа пада на њих. Повсрење земље 'за владу јс вблика снага. Потј)соно јс да ви спаситс част и будућност земље«. . Овај јс говор бурно акламован. Г. Ђолити, шеф неутралистичке странке, није говорио у парламенту од об’авс рата.

ворбе код итт Велнки немачки губнци Лопдон, 26. новсмбра Примећенојена ф|)онту Камбреа пет нових немачкнх дивизија са рускогфронта.Немачки гене|)алштаб п{)ипремао је нове нападе за петак, али нису могли бити извршени због огромних непријатељских губитака. »Мор-

хи.љада војника. У то::у противнапада запленили смо 100 гопова. И:<међу Мевра н шумеБурлона, Енглези су изб|)ојали 10.000 мртвих војника. Немци су успели, са овако огромним жртвама да заузму један мали дсо положаја које су Енглези освојили 10.. новсмбра.

ГОВОР ЛОЈЛА ЏОРЏА Искрене речи британског препзијера

А’чињено је више покушаја, као шго то врло до. бро знају моје колеге, које су опде, да се оствари стратсгијско једннетво. Сваке године држали смо -кокференцнјс у циљу стварања коицептрисане акције за борбу идуће гбдине. Велики геиерпли долааили су у Париз из својих земаља, са брижљиво спремљеним плановима, са познавањем својнх фроктова’. И у одсустпу прапог међусавезиичког савета, образопаног од људи одговорнпх не само за оно што се дешава на једном бојпом пол>у већ и за сае остале фронгове, увск је на оиим скупопима било извесне платљивости и посебности, па чокикад је ваљало изложити просто једНо мишљсње, а нарочито кад је паљало доћи у помоћ суседу на друго.м сектору, за који дотичт, генерзл није био одговоран. Али, требало је да буде бар изгледа целокупног стратегијског плана: ето, зашто су бни седали - свн за исти сто, узимали пи* са.Ђку у руке, изводили јеДан за другим своје планове и показива.!« их по том цивилиој копференцији, која је одмах њнховој следовала, као велнки дсо стратегије. И сутрадаи објав.кивано је свечано евсту, да је јединство потпуно између Савезника. Тојсдинство, бар у колико се тиче 'стратсгије, била је прашина у .очи, а то може послужити у време мира целој једној генерацији; оно пак не преживљује ни једну недељу рата. То је била колекција потпуно кезаписних планова, скрпљеннх заједно. Крпљење ннје стратегија, и зато, када су ти планови стављени на пробу усред страшних стварности рата, конци су избили и дело се распало у комаде. Ја знам одговор, којн сс даГе онн.ча, који тражс јединство дирекцнје. То је зато, што се Немачка и Аустрија крећу на унутрашњпм лииијама, док смо ми стачљени на пероферијске. То није одговор. То је факат, који може дати само један аргумент више у корист уједињења наших на пора, неопходнога да над,машимо природна преимућства својих непријатеља Прећите у мислимадогађаје пбследњс нетири кам-

пање и видећете, у коликој се мери неуспеси, којс смо поднели, имају приписати овој основној манн ратне организације Савезника. Ми смо задобили велике победе. Кадразгледам страховнту либту п'битака, хтео бих да није требало имати их толико. Мећутим, на једном важном делу нашег сувоземног фронта, ми смо урадили више него да се само држимоцми смо принудили непријагеља да се повуче. На нашем поморском фронту, ми смо га тукли, упркос бесрамљу сумаренског рата. Ми смо много учкнили. Ја верујем, да бн п већ све учинили, да смо, у својс вре.ме, остварилн јединство. Учињена погрепхка Јсдна црта даје овоме рату јединствен карактер међу неброЈеннм ратовнма историје. То јг простор, V коме су чигави иароди оиседнутн. Савсзници врше блокаду две велике државе. За нас је вредело р.ише, да увек и потпуно схватамо смисао опе чињенице. У једном оисађеном простору, треба не само" да је сваки део опсадне линије досгд јак да одоли најчоћнијем нападу, који је кадар извести опсађенн; већ треба, да су и опсађивачн сиособни, да задају ударац тамо, где је непријагељ најслабији. Да ли смо ми то учинили? Погледајте факга. Непријатељ је бно одссчен савезничким флотама од свих богати.ч зсмаља с оне стране мора, нз којих је он раније извлачио огромие количине нампрница и најпотребнијнх артнкала. Са нсточне стране био је блокиран Руснјом; са западне војскама Француске, Велике Британије и Италије. Али југ, тако важан југ са својом отвореном капијом ка истоку био јс оставл,ен стражн једне мале земље, са бројсм становника два пут мањнм нсго што нма Белгија, *са армијама исцрпаним борбама у трн узастопна рата. А иза тс земље, два вероломна краља чекала су трснутак, да јсуннште мучким нападом с лађа, кад је она нмала да се брани против моћнијег иепријатеља. Каквн су били резу.тгати те невероватне погрешке? Шта би могао предвидети