Велика Србија

БРОЈ 593

СОЛУН, ПОНЕДЕХАК 4. ДЕЦЕМБРА 1917. Г(ЈД.

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 драх.ме, тромесечно 9 драхме, годпшн.е 36 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.ТУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

. УреЈзује О Д Б 0 Р

I I I I

БРОЈ 10 лепта

ПРОШЛОСТ И БУДУШОСТ Поводом говора Лојда Цорџа

Ономад смо донели у целини говор енглеског премијера, г. Лојда Цорџа, изговорен у Паризу послепознате конференције у Рапалу. И по искрености, и по озбиљности, и по важности говор заслужује највеку пажњу. Никад још један државникније са више одважности изнео, отворено и јавно, истину о догафајима блиске прошлости, да би са што више убедљивосги онемогућио јсднаке погрешкеускорој будућности. Он. је истину бацио у очи и себи и својима, каошто је решеност своје велике Отаџбине ињених Савезника добацио, са енергијом непоколебљивог поуздања, исвојим и нашим непријатељима. Горчина- истине није га уплашила, нити су га понели изгледи величине и примамљивости успеха. Казао је истину о непосредној прошлости, да би одредио правилнији пу'т садашњице ради лепше будућности. Уочивши вредност признања, да се из погрешака може највишенаучити, —ако не више, несумњиво толико, колико је потребно да се оне непонове, — избегавао је да пропусти ма шта, што би нас могло држати у заблуди. Самим тим, он је истакао пут и начин будућега рада, одредившп јасно и прецизно, куда не треба више и'ћи. ★ Ми, Срби, осетили смо, можда више но ико други, истинитост констатација и важност излагања великог енглеског државника. Нама су још у свежој успомсни догафаји непосредне прошлости, као што смо свссни тешког утицаја пропуштања прилика и некадашњих бесповратно ишчезлих момената. После наше славне новембарске офанзиве у 1914. години, наши меродавни фактори у Нишу, предви-ђајући до очигледности нове крупниједогаЈзаје, исхватајући пресудну важност дунавског фронта за коначан исход рата, упозорили су, колико се се-ћамо још фебруара месеца 1915. године, на опасност новог напада. Ствар је за нас била јасна, али је с друге стра^ не схва-ћена као специфични интерес без пресудног утица>а на општу ситуацију. Зато је она и ограничена на настсПања српских меродавних фактора, а од-

зив за примену потребних мера сведен је на уверавања, да је опасност докалног значаја. Доцније, некако пред крај првеполовине 1915. године, поновљена је из Ниша бојазан од опасности, са категоричким тврфењСм, да је ду.навски фронт -од п[)есуднс важности по цео ток рата, и аргумснтисаним образложењем и предвиђањем највећих преимућстава, ако се овај фронт свестрано искористи. Ова тврћења и предвифања изазвала су само препоруку, да, ма по коју цену, до4>емо до споразума са Бугарском. Мефутим, тежиште гледишта меродавних српских фактора билојеу важностидунав ског фронта и потребе његове организацше за напад иодбране; потреба споразума с Бугарском била је многоспореднијсг значаја. У осталом. онда се на бугарску опасностгледало кроз призму дубоко укорењених предрасуда о непоколебљиво' бугарској верности Русији и захвалности Енглеској и Француској; али је за нас било јасно, да ни најпомирљивија попустљивост није била у стању да поколеба безусловну бугарску решеност. Шта се је после тоћа могло учинити?На ставило се са препорукама, да се изолованошћу нашеггеографског положаја недоведе у питање ситуација целог Истока. Доцнији -дога•ђаји рашчистили су ситуацију: немачко-аустријска офанзива, потпомогнута бугарском издајом, приморала је српску војску на напуштање своје Отаџбинс, одисцрпенеТурсксстворила значајну војничку силу, стотине хиљада т} т рских војника придружила трупама под немачком контролом, отворила врата Истока н врата свегаонога' што је Иемачкој било потрсбно за даље вођење рата; а није била без утицаћп и на развој прилика и догађаја на северу и 1 ‘уго-истоку Европе. Шта би било, да су разлози и предви'ђцња . Ниша, пре дога-ђаја, добили потврду у довољној помо-ћи, да се успешно спрече непријатељски планови? По признању једног од најкомпетентнијих, по тврћењу Лојда Џорџа: Србија би била спашена; Турска, изнемогла и без средстава, била би приморана на капиту1лацију; Русија би доби-

ла најсолиднију в.езу са Западом; Енглеска и Француска нове изворе свога снабдевања; Бугарска би била приморана, ако не на акцију противу садашњих својих савезиика, свакојако на безопасну неутралност до краја; Румумија би бсз ризика приложила своју интсрвенцију; Грчка не би могла отказати испу-

њење ооавеза савезничког уговора; оргаиизовао би се солидан фронт, одакле би неп | > иј атељ и н атс етљ ивије могли биги пого'ђени; отклониле би се све незгоде пацифистичке пропаганде у Русији; гвоздени обруч стегао би непријатеље са изгледима да и.х угуши; а, што је несумњиво најважније, рат би, вероватно, до сада био завршен и најповољнији резултат постигнут. Српски меродавни фактори све су тб предвидели и изложили. Коли-

ко су били у праву, дога-ђаји су доказали, а Лојд Џорџ је јавно и отворено казао. ★

Дотакли смо се догађаја из за нас можда наИежег времена, да бисмо нагласили важност закључака енглеског премијера и у Рапалу, а доцније и у Паризу, донесених одлука. »Трагедије СрбиЈе и Румуније — рекао је Лојд Џорџ, — данас се не понављају и ја сам уверен да се неђе ни поновити, и поред свих тсшкоћа у садашњем трснутку, јер су припремс, ко>е су биле резултат римске конфсренцше, озбиљно измениле ситуацију... Ја не сумњам у исход рата. ...Ја то кажем, па ма шта се догодило у Русији«. Искуство прошлости дало је довољно поука, као што је сада уви•ђавност одредила правилан пут будућем раду. Свако зло има и својих добрих страна. Утешно је што се те добре стране правилно искоришћују, да би се зло једном спрсчило. Изјаве Лојда Џорџа не. остављаЈу ни трага сумњи о томе. »Рат је" рекао 4е он даље — до

сада продул^аван због

партикуларизма; ои Те бити скраћен солидарношђу«. Више неђе бити могу!\е, ~да се предвиђања једногодСавезника потчине сумњивим претпоставкама о држању ма кога од наших непријатеља илипривидно незаинтересованих чинилаца. Да је тако ра'ђено до сада, питање рата било би несумњиво при крају; али ће

тако бити од сада, и питање коначног успеха самим тим биће за нас и наше Савезнике повољно решеио. »Људска снага, материјал и морални фактор, у свима значсњима тих речи, на нашој су страни«. То тврди Лојд Џорџ, а кад он гако тврди, и то истовремено са признањем погрешака, опда ту не може бити сумње о тачности његових предвиђања. »Ми 'ћемо победити — рекао је енглески државник, — али !а хо'ћу да побсдимо што је могућно ирс, ја хоћу да победимо са што мање жртава«. Зато је потребнојединство ураду, поафебно једасви фронтови буду [едан и да та) један сматра све друге својим секторима. Једино на тај начин сви ће фронтови битн поштеђениод изненађења, па ће бити од тога поштеђен и наш фронт. То је оно што смо хтели нарочито да истакнемо у говору Лојда Џорџа.

П0Ј5МТНЧНЕ ЕЕСТг!

Лондон, 3. — Јављају из Женене да се. граф фон Ланкен, бивиш немачкд отправник послова у Паризу, налази у Швајцарској. Он је имао састанак са неким виђеним странимличностима. Пре неколико дана отиутовао је за Бриг, у друттву са Шеном, бившом посланпком Немачке у Паризу. Цирих, 3. — Из Беча јављају: Цар Карло примио је у нарочиту аудијенцију папиног мунција Г. Валфр ди Боизо-а. У добро обавештеним круговима постоја уверење да је ова аудијенција у вези са намером Ватикана да упути зара'ћеним дрзкавама нову п/јту која )\с садржати конкретније предлоге за мир но у првој Папиној ноти. Лондон, 3. — Управа ратног савета биКе повсрена једној личности како би осигурала брзо остварен>е својих одлука. Цирих, 3. — Изборне реформе у Пруској нпсу учиниле никакав утисак. Народ тражи сасвим демократске реформе, заснованена општем праву гласа. Буенос Аирес, 3. Мин. спољ. послова јавља, да Ке објавити ускоро све интриге графа Луксбурга. Лондон, 3. — Г. Лорд Сесил је изјавио у Доњем Дому, да Савезници припремају сада мотивацију којом Ке дати Русији на знање да 'ће последице по њу бити врло озбиљне у случају ако закључи сепаратан мир. Лорд Сесил је додао: Није тачно да тајни уго■оори објааљени руске владе

износе да Савезници траже теритуријално повсћање. Лондон, 3. — Критикујући изјаве лорди Лансдауна, Бонар Ло је рекао: » Гле диште лорда Лаисдауна не одобрава ниједан мој колега, нити ико у земљиа.

Прилике у Русији Берлинер Тагеблат: »Стаељајући на страпу спе вести о приликама у Русији, једна је ствар барем ш»весна, да максималисти нису тако рећи иишта добили, док су само господари великих градова. То би могло напротив проузроковати њихову пропасг, јер исхрана Пегрограда и Москве зависи од оних, који су господари ситуације’ у унутрашљбсти«. Ф осшие Цајтунг: »Општа ситуација у Русији је такве природе, да се прсговорима и евснтуалпом споразуму са максималистима не може и не сме приписати дефинитиван зиачај. Познаго је, да је Русија земља чуда и изненађења, и наша влада пре свега мора о томе водити рачуна«. Држање Јапана Њујорк Тајмс: »Ако је тачно, да суЈапаици искрцали трупе у Владивостоку, то је учињено само у циљу заџнтите ратног материјала, који се налази у томе важном пристаништу«. Морнинг Пос/п; »Јапан је на далеком истоку предузео потребне мере, да сс заштите ингереси Споразума«, Тајмс: »Искрцавање јапанских трупа у Владнвостоку само >е мера предосторожности. Она је предузета колико у интересу Савезника, толико и саме Русије«. Дејли Кроникл: »Јапаиу је поверена мисија да чува стражу на далеком Истоку. С те стране можемо бити потпуно. сигурни«. Бугарски парламецт Зарја: »Као и у свима парламентима, всроватно је, да ће се и наши представници прво занимати изгласавањем војних крсдита. Рат се неставља, иако многи знаци допушта[у закључак, да његов крај не може бити врло далек. Ми се можемо надати новим тешким данима, новим борбама и патњама. Ове зиме, непријател. може покушати да нападне наш јужни фронт. Ваља дати потребна средства за његову одбрану«. Мир: »Епоха је доста одлучна и она изискује једнодушност. Сад греба бацити у страну сав егоизам партијски«. Работничесни Весник: »Међународна ситуација, питпље мира и рата од

крајње су важиости. Цео свет се пита, колнкоће још трајати рат, како ће се за-

кључитн мир итд. Парламент је најпозванији, да се о свемугоме занима«.

Чика Ђока ЕА СРПСКОГ ФРОНТА — Из мојих бележака —

Ми им одговарамо пушком, митраљезом, бомбама илн им пбшљемо који рововац — примећује командант. Па да — упадам ја — ви разговарате војничким језиком, кроз пушчане цеви као што је то ред у рату. Кад престане рат онда ће мо ми узети реч — кажем ја даље — али та реч неће биги рсч молбе но заиовест која се мора извршити. Пошто смо се мало одморили, један по један, погнути излазимо из земуница у ровове. Живот у; рову различит је од оног обичног свакидашњег, редовног. Живот или живост у рову настаје са заласком сунца. Ноћу је у рову као у мравињаку: непрестани покрет. Сваки је на своме месту будаи, иа опрези код митраљеза, рововца, пушке. Кроз ровове обилази често ком. пука, сваку ноћ ком. бат., сваки час командир чете, а водници су увекту. Сви они контролишу рововску посаду, објавнице, војнике. Ту не може бити изненађења. Све је повезано .телефонима, еигнаЈима. Сваки покрет испред жнца доставља се једним покретом руку из објавнице у ров воднику, командиру, команданту, па, ако је потребно, и Армији. Нико ту не може бити изненађен ако је на своме месту — ако савесно врши своју дужноет. Казао сам, да је ове нођн изузетно веђа активност. Ми смо силазили ровом са »Воденог платоа«. Са свију страна митраљези, пушке, рововци, бомбе, мино ' ргачке... укрштали су пројектиле дуелирајући се међусобно. Као осице зујали су куршуми преко ровова или тупо ударали у камење и зсмљу. По који ровац или »мина«, експлозијом, потресли би положаје и ровове. Одјек се одбијао од камења, преламао по нагибима и урвинама и губио, изумирао тамо негде у даљини. Тако целу нођ до пред зору кад се све у неколико стишава. Дуж ровова, према непријагељу, црни се четвртасти војнички заклони. У сенци од високог грудобрана назирете силуету војника у пуној ђатној спреми. Он ту стоји са пушком провучсном кроз пупл/арницу, а оком управЉеним кроз отвор, преко жица на непр. ров. Мало на ниже друга веђа чегвртаста рупа црни се према месечини као да је мастилом напуњеца. у том црнилу ви-1

| дите самоједну свртлу пругу кроз коју је провучена цев од митраљеза или пушко—митраљеза. У ђошку, или чешђе на средини, виси о жици велика избушена конзерва пуна разгорелог дрвеног угља око кога се греју војници. Ни једног војника не видиге. 0ни су ту, али утонули у помрчину. Овде се свстлост не пале.... Улазим унутра пипајуђи шгапом.... Помаисе Бог—притајеним гласом нарушавам тишилу и мрак. Из мрака чују се пригушени гласови: Бог ти помогао.... Како сте?.— питам. Добро, хвала Богу. Шта имате овде? Митраљез— одговора неко из мрака.— Овај митраљез — говори он даље брише цео овај простор испред »Усамљеног ђувика« — Ето, тако — објашњава глас из помрчине — а, ја видим, притом, само цев од митраљеза како се кређе лево, десно у оној светлој линији под углом од 45 и више степени. Ко наиђе овде на овај простор свршио је — чујем глас из мрака Кроз узани отвор ја видим према .јасној месечевој белини крстила са бодлшкавим жицама, а тамо дал,е непр. препречне жице и линију ровова. Међутим, један пешак, ту до иас, непрестано пуца преко пута на непр. ровове. Он одговара другом једном из бугар.. рова. Так- шшш... чује се наш. Так —ћак.... бугарски. Куршум зуји као осица кад пролети. Па, докле ћеш тако, јуначе? — Пигам ја. Е, не дам да буде његова старија... Моја мора биги последња... Тако увек бива—. одговара војник.Деде — једну бомбу из пушке на »Усамљени ћувик«— наређује командант. Војник узима »транблон«, намешта на пушку, а затим узима бомбу... Стани—вели командантдок ми пређемо на другу страну да би боље осмотрили. Ту морамо један по један, у размаку, погнуго, брзо. Свај ров тукђбочно, ено, оданде — показујб команд. бат. претом. Ров је би-р осветљен до дна месечином. Један по један ми смо претрчавали доле ударајући коленима о кривине рова које су на цик цак силазиле... — Наставиће се —