Велика Србија

БРОЈ 596.

СОЛУН, СРЕДА 6. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

г=

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИС.Т ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДПЕ ПРЕТПЛАТА ИЗПОСИ : Мсссчпо 3 драхме, тромесечно 9 драхме, годиши.с 30 драхме. РУКОПИСИ СЕ МЕ НРАЂАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 10 лепта

Уре-ђур 0 Д К О Р

I I I '

БРОЈ 10 лепта

Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар одговорио је на честитку Начелника Штаба Врховне Команде овим телаграмом: »Начелнику Штаба Врховне Команде Ћенералу Бојовићу Солун. Срдачно благодарим на честитци, коју сте ми данас ц име официра , подофшцира и војника оперативне војске поднели. Убгђен у крајњу победу наше праведне ствари, Ја верујем, да 7;с Моја дични официри, подофтцири и војници својим пожртвовањем и истрајношћу и до краја потпомоФаI за постижење нашег заједничког идеала и ослобођења и уједињења нашег подјармљеног народа. Александар« Честитка Начелника Штаба Врховне Команде гласи: »Врховном Команданту, Њег. Височанству Наследнику Престола Александру Б а ч. Као веран тумач оссћаја дубоке захвалности, вернасти и оданости официра, подофицира и војника оперативне војске према своме витешком Врховном Команданту, Вашем Краљевском Височанствц, којп на че.лу и са својом храбром војском, дели са њом сређу и несрсђу и о њеном се благостању непрекидно са очанском љубављу стара — молам: да, о данашњем Своме рође.н дану, пзволи примити наша најусрднија честитања са жарком жељом, да, као буду1\и Краљ Југословена, поживите у највећој среЈш и задовољству дуго и дуго година на славу и срећу целокупног Југословенства. Задахнути овим осекајима кличемо из дубине душе и срца: Да живи наш Врховни Командант Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар ! Начелник Штаба, ђенерал Бојовић.се

ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ — Истолинска борба Југословена —

Немци и Ма-ђари у Аустро-Угарској, први у једној а други у друГој половини Монархије, предузели су, сваки за себе, али обоје у јсдном истом ци.Ђу, да сплеткама и политичким комбинацијама са нарочитом тенденцијом Поколебају солидарност и непопусг.ЂИВост Чеха и Југословена у њихоним тежњама за слободом и националним уједињењем. »Немци нам у последње време вели Единост — да>у лепе опомене и савете, да се политички наново оријентишемо, да дакле променимо своју политичку тактику и свој програм«. Зашто? »...Да помажемо Немце да носе заставу културе на исток ијуг«. Загребачка Хрватска то исто говори за' Мафаре, чија је политика насиља распаљивала дугогодишњу борбу отпора и самоодбране од етране Срба и Хрвата. Међутим, Минхенер Нојесте Нахрихтенцоноси допис из Беча, у коме изме1)у осталог каже: »...Наша (аустријска) унутрашња политика *не^е се решити на парламентарномземљишту. Судбина немачког народа зависи од његове снаге и његове одлучности. Но свако-

јако ми идемо у сусрет тешким временима. Од једном појавило се пред нама југословенско питање. Од како је учињен акт владарског помиловања надменост Чеха све јс већа. Али и на југу Монархије указују се појавс које превазилазе све што се у том погледу до сада догодило«. Овај бечки дописник био је нешго искренији у Немачкој, но ш го су он и његови пријатељи у Аустрији; у Немачкој признаје бојајазан од тежње словенских народа за слободом и независношку, а у Аустрији се та бојазан маскира озбиљном бригом за будукност њихову, ако се оцепе од Аустрије. ★ На сне ове сплетке и препоруке Немаца, чше су тежње врло добро познате свима народима у Аустрији, и Чеси и Југословени одговарају одлучно: »Ми Словени уАустријинемамо шта да мењамо и свака нова оријентација, какву би хтели Немци, користила би само Немцима Док буду аустријске владе немачке по своме саставу, оста-ке све по немачком, то значи: насиље и германизација...

У осталом, методи владања у Монархији познати су по целоме свету.... Аустријске владе увек су обекавале, увек лагале и вукле нас за нос. Али ко је сувишс често лагао, томе нико више нс верује.,.. На'ве-ке неправде вршиле су сс над Југословенима.... Али... дошли су нови назори о држави и граЈјанима.... Због тога неке ни изостати велики успех — југословенска држава. Због тога Југословени не могу више ики у друштво Немаца и одбијају мисао да хтели носити у њиховом друштву културу на исток и 1уг, ..лер те културе има на југу ве-к толико да се грозимо и ужасавамо«. (Единост). Колико је мисао народног уједињења и осл о б о1)с ња Ј угосл о ве на ушла у душу целог народа види се и по томе, што су и југословенске социјалисте решењетог питања поставили за основ своје политике. У органу словеначких социјалиста Напреј изашао је ту скоро чланак под насловом Против владе. У том чланку стоји: »Из двојаког разлога је и словеначко радништво против ове владе. Запостављено је од ње политички и економски. Политички зато, >ер словеначком раднику треба за његов слободни развитак слободна југословенска држава, коју му влада одриче. Исто онако као шго се радништво брани од економске зависносгијаче класе, исто тако брани се и од политичке зависноети од силнијег народа. Одрицати једном народу све слободе само зато што је по броју мањи, није само неправсдно, ве'к и крајње неморално. Изато остајс словеначки пролетаријат тако дуго у заједничкој борби с осталим класама за најпримитивнија права свог народа, док не постигнс народ потпуну слободу « Из ових цитатајасно се види двоје: да су аустријска обсћања врло тсшко пала на грбачу свију запостављених народа, у чшем су реду на првом месту Југословени, и да су сви словенски народиуАустро-Угарској, па и Словенци—Хрвати —Срби, дошли до закључка, да је једини њихов спас у слободи и независности. Да се слобода не да извојеватисамо речима, тога су и они свесни; зато и прете борбом »док не постигне народ слободу«.

Кад се је у почетку рата покрснуло >угословенско питање и поставило на меЈјународну основу, ајустријски меродавни кругови истакли суда јс то унутрашњс иитање Монархије. То су столно понављали, па то и сада тврде, уверавајуТи да је то у интсресу њених народа. МеЈјутим, баш они народи Монархије, чији су интерсси, једино и искључ иво, усл () вље н и решењем тога питања, постављају то решење на право самоопредељења. И ако се по-ђе тим путем, а једино тај пут је правилан, онда Те југословенска мисао и противу воље АустроУгарске морати тријумфовати ијугословенска држа ва — Краљевина Срба - Хрвата - Словенаца — постаке стварност. Тојенаш циљ; то је циљ неослобођспих Југословена;то јециљ сви1у Хрвата - Словенаца-

Срба. Он ке се остварити противу воље и без учешка Аустрије.

ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТИ Берн, 6. — Говореки о' последњим радничким демонстрацијама, немачки лист » Форверц« пише:»Пангерманисти проузроковај\е уншитење земље. Ако и даље продуже гајити завојевачке идеје, они неке ништа успети. Ако хокемо доки до мира нотрсбно је да смањимо наше тежње«. Рио де Шанеиро, 6. Влада је одлучила да прогна све стране поданике, који врше анархчстичку пропаганду. Штокхолм, 6. — Овдашњи листови објављују чланке Максима Горког иротив Лењина. У једном од ових Лењин и Троцки назеати су »заслепљеним фанатицима и бесвесним авантуристима«. Горки ичта: зашто су кадети затворени. Држање ирема штамии је скандалозно.

ПРОТИВ ЗАСЕЕНОГ МИРА Манифест руских социјалиста Петроград, 6. дсцембра Централни комитети напреднијих социјалистичких група и извршни комитет еел>ачких делегата, зајсдно са неким максималистичким елементима, упутили су сељацима следеки манифест: »Брзо закључење мира не може само спасти Русију од економске и политичке пропасти, ако се не одбране тековине револуције. Да би мир био трајан и да би ујемчио економску и политичку независност Русије и интересе револуције не трсба да будс засебан, век општи. Не обзируки се на то, максималиетичка влада је закључила примирје, не чекајуки одлуке Уставотворне Скупштине, без одобрсња народа и његових представника, без икакве контроле одстране народа, без консултовања странака и нс чекајуки одговор Савсзника. »С обзиром на све то, изјављујемо, да засебно примирје, закључено од максималиста, јесте дело групе узурпатора, који не носе исклл-чиву и пуну одговорност. Ово примирје не обвезује Русију, нити иједну њену страику, док се Уставогворна Скупштина не будс изјаснила. Засебно примирје, закључено од максималиста, не'ке довести до закључења општег мира. Чврсто смо убефени, да 'ке Уставотворна Скупштина, веран израз народнс воље, учинити све што је потребно, да се посгигне мир, који -кс обезбедити интересе мефународне демократије«. СШРЕНСКИ РАТ

[ког сумарепа. 20. јануара је потопљена само још француска путнич-

Шегов ток н резултати Марински рсдактор париског »Тана«, г. Русо, објавио је једнузанимљиву студију, која носи наслов: Три године рата. Наиш марина п њихова. Овастудија је од нарочитог интереса. >ер излаже развој сумаренске акције у свима појединостима. Г. Русо делисумаренски рат на три кампање. Прва почиње 20. октобра 1914. када је потопљена прва трговачка лафа Глитра од немач-

ка лафа Адмирал Гантом. Са почетком 1915. године почин.е прави сумаренски рат. У јануару је потопљено 5 лађа, у фебруару 10,умарту 25, у ма^у 07,-у јуну и јулу 97 и 98, најзад у августу 108. Тада захваључуки савезничким про тивмераматорпедовања почињу опадати. Идући месеци показују цифре 57, 49, 32, 52 и 26. У фебруару 1916. године могло се сматрати да је сумаренска акција лре-

трпела пораз. Немачка гада почиње нове припреме и под изговором да мора наоружати трговачке бродове против сумарена.она припрема широку акцију против трговачких бродова. С пролекем 1916. годиие почиње друга сумаренека кампања. У марту је било потопљено 46 бродова, у априлу 80. Али, резултати убрзо опадају.Тада је адмирал Холцепдорф, шеф генералштаба марине, учинио признање: »Дајте ми 5 месеца времена и видеТете, шта -ћемо учинити енглеској трговини«. Те речи изговорене су у априлу, пораз је наступио у септембру. Друга кампања не беше изменила ситуацију. Енглеска јс била опет господар мора. Трећа кампања је почела 31 јануара 1917 го-

динс, када је Немачка била издала фамозни манифест, да ће торпедовати свс ла ђе бсз разлике и без прстходне опомене. Од тога су страдале највише неугралне лафе. Савезници беху усвојили гактику, да не објављују укупне губитке.Али Немци су их објављивали и еудеђи по њихових коминикеима, број торпедовања је нагло опадао. Мефутим савезнички адмиралитети на једној конференцији утврдили су да су Нсмци преувеличали резултате за 40 од сто. Узроци штооватреТа безобзирна кампања нше могла успети лежесједне стране у изцрпености материјала и персонала код Немаца, с друге у методском развиЕу средстава за борбу прогиву сумарена.

КАКО ЈЕ У БЕОГРАДУ По саопштењима једног очевица

Врло је велика оскудица и скупоћа свих намирница: маст, која се врло тешко налази, стајс 20 до 30 круна килограм; путера нема; кајмак 20 круна, а сир 8 до 9 круна; јаје 3 гроша; сирке 2.50; лукац 1 круна; пасуљ 4 до 5; грожђе 2 до 2.40; суве шл.иве 4; а пресне 1.20; гас по карти 1 круну литар, и то литар месечно; шпиритуса има само у апогекама по ре цепту; салама 30 круна; сланина 26 круна; со 80хелера, по половина килограма месечно на душу; сапун 10 до 12 круна. Млека у Београду не можете набавити ни по коју цену, осим, ако се неко не усуди и оде у оближње село, те набави. Али ако се у томе ухвати, млеко се одузме и строго се казни. Па и млеко, које београдска општина издаје болесницима прост је фалсификат, сама вода. Овакво млеко стаје 80 хелера литар. Да се добије пола литра овог млека, потребна је нарочита дозвола од београдског цивилног Комесара Дра Јуна, који доста излази на сусрет грађансгву. Дрва су 60 круна кубни мегар, али дрва нема, осим оних које сел,аци дотерају. Београдска кланица ради и на њој се стока коље. Пекарнице у толико раде, што се баве пецивом хлеба, које грађанство меси код својих кућа. Радње се отварају у 7 часова јутро, а затварају у 9 часова вече. Пре пет часова јутро и после 9 часова вече забрањено је грађанству кретање по вароши. Монопол је ракије и иста се продаје по 20 круна литар, а вино по 5 до 7 круна литар.

Мушке ципеле су 120, женске 60 до 80, а дечје 40 до 60 круна пар. По радњама нема шгофова, порхета, фланела, мануфактурне робе, услед тога ш*го се не може нигде да набави. Причао ми је г. Буда Раденковић, члан фирме Ђукановић и Комп., да су бечки и пештански трговци долазили код њега и купили разне робе, као и код осталих београдских трговаца. Сва пуна, бакар, никал и други мегал одузет је од народа, а власти су одмах исплаћивалеЈ готов новац за одузете ствари по минималним ценама. По целом Београду извршен је попис, колико која кућа на вратима, прозори* ма или другим предметима има месинганих ствари, те су те ствари почели да скиДају и замењују другим гвозденим предметима. Прозорска су окна врло скупа. Грађевинарски материјал врло је скуп, а нарочито гредс и даске. Ни десети део оштећених кућа није оправљен, а нове се грађевине не подижу. Са грађевина, које су пре уласка непријатеља у вемљу биле у грађењу, власти су однеле све скеле и дрвенарију. Тако је са грађевине нове Народие Скупштине, као и Академије Наука, однет сав дрвени материјал. По књижарама не може се нађи ни једна књига, писана и штампана српским словима. Све су то власти још у почетку одузеле. Слова из државне штамрије, као и из остали; штампарија, однели су и Србије. — Свршиђс се —