Велика Србија

СГРАНА 2.

»НЕЛИКА С Р Б И Ј А.

БРОЈ 596.

АУСТРИЈА И МАЂАРИ Односи у Хабзбуршкој монархији Берн, 6. децембра Мађарски лист Аз Ешт коментарише последње изјаве аустријске владе о рату овим речима: »Аустрија је објавила рат Мајјарској. Ова држава, која једино и искључиво дугује Мађирској, штоније раскомаданакао парче хартије, похитала је да изрази још једном више своју фамозну » захвалност «, а у свомс парламенту тражи готово једнодушно и безразлике странака деобу наше отаџбине. Ракоци и Кашут с разлогом су тводили да је зао дух Мпђарске Аустрија ; она, тај вамиир жудан крви. задаје нам најстрашнији ударац. какав смо икад примили. Турчин, 'Јатарин, Србин, Румун и Рус потрзали сулојалномачеве, док насје Аустрија увек мучки нападала. претварајуки се као пријатељица. Сада је тај непријатељ демаскован за увек. Ми видимо њено лице, на коме је отиснуто гнусно неваљалство и жудња, да сише нашу крв«.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Са солун. фронта — Француски коминике Солун, 6. децембра И поред доста јаке канонаде може се сматрати да је дан јуче прошао на миру. Франц. коминике Париз, 6. децембра Француске су патроле у области Сен-Кантена заробиле војнике. Одбијепи су немачки препади јужпо од Живенкура. Јака артиљериска борба у области канала Роне-Рајне. Енглески коминике Лондоп, (ј. децембра Непријатељски одреди напали су наше предстраже у близини канала ИпрКомин. Код једне предстраже непријатељ је одбијен, код друге успео је да савлада наше војнике. У извршеном против нападу наше су трупе ослободиле заробљене војнике, попратиле положај и заробилс известан број непријатељских војника. На осталом фронту није било зиачајн их догаЈјаја. Полесинша. — Наше лево крило напредовало је северо-источпо од Луда па фронту од пет мил.а и у дубину од јсдие и по миље. Наше су трупе заузеле Кидиах, Кеснех Хелберн и Елтирех. Италиј. коминике Рим, 6. децембра У јучерашљој борби између Бренге и Пиаве не-

пријатељ је концептрисао своје напоре искључиво противу брда Со ларало.После јаке артиљериске припреме непријатсљске колоне извршиле су напад на наше положаје. Прва колона која је напредовала падинама југо-источно од Спинончије морала је одустати од дал.е операције услед наше јаке артиљериске ватре. Друга колона наишла је северио од долине Калчино на јак огпор наших трупа. После огорчене борбе обуставила је борбу и вратила се у своје линије. Заробилисмо војнике и запленили миграљезе. Одбијен је непријатељски напад у области Берете.

Д0ГА1АЈИ У РУСИЈИ Петроград, 6. Потнр-ђује се вест, даје на Кавказу образована држава под именом Кубанска Република. оа министра војногнаименован је тедан козак, а Бек Султанов наимснован је за мин. правде. Верн, 6. Берлинер Тагеблат сазнаје да су револуционари напалн Лењинову палату, али су их максималисти одбили. Петроград, 6. Троцки,'министар спол>њих послова, изјавио 1 С дописнику Тајмса: да његова влада нс

желн да закл.учи сспаратан мир, него општи мирусагласностиса Савесницима. Преговори ђе се водити на следеђи начин: Прво обуста в.ва њс неп ријатељства. затим примирњ и најзад преговорн о миру. Примирје ђе сс продужавати док се не нађу основе за почетак преговора о миру, који мора би ги демократски, а не империјалистички. Париз, 6. — Из Пстрограда јављају, да је Лењинова влада редиговала декрст, кошм се распушта сенат. Берн, 6. — Ледна депеша из Петроградајавља,да јеоткривена у вароши контра револуција. Многи су контра-револуционари поубијани. Лењин је ухапсио око стотину лица. Изме-ђу ухапшсних налазс се многи •ђаци из војне школе. Цирих, 6. — Владини органи, нарочито Правда, пишу, да ђе Русија закључити трајан и демократски мир и да •ђе Лењин отпочсти преговоре када Немци буди измењали услове. Верује се, да ђе Немачка бити приморана да упути силама Споразума нову ноту са условима који се могу усвојити. Цирих, 6. — Из Беча јављају: Предссдници југословенског чешког и украјинског одбора у делегацијама протествовали су противу одговора Чернина на руске предлоге о миру, пошто у одговору Чернинову није истакнуто право народа који су способни да управљају сами собом. Мир се не може закључити на основи коју је Чсрнин изнео. Фремденблат пише: »Право народа како су га представили представници овихстранака не сдаже се са интересима монархије. Овакво објашњење мора бити одбачено«. Чикаго, 6. — Дописник Чакаго Дејли-Њуеа у Петрограду јавља, да питање о размени заробљеника између Русије и Централних Сила није тако просто као што се замишља. Немачка искоришђује два милиона руских заробл.сника као свош раденике. Изгледа да ђе Не-

мачка ограничиги размену само на официре, пошто ови нису употребљени на радове. Затим Аустријанци чине веђину заробљеника које су Руси задобили у рату. Веђп део између њих су Словени, који су се, из симпатије према Русији,евојевољно предавали. За њихје врло тешко да се врате било у Аустрију било у Немачк}’. Петроград, 6. Потврђује се вест, да је генерал Корнилов побегао из затвора.

ПРОТМВ БОЉШЕВИНА Апел Керенскога и Брестовскаје Петроград, 6. децембра. Дјело Народа, орган револуционарних социјалиста објавио је апел Керенскога, од кога је масималистичка цензура пустила еамо један део. Керенски вели: »Зар не видите, да вас варају. Обеђан вам је мир за три дана. Сде је тај мир? Где је слобода?На против, имате бешчашђе и безумље. Безумници! То вам кажем ја,Керенски, који је у току два месеца бранио слободу народа и сређу радничкихмаса.Заслепљсни примеђују сада.да су, кад сам ја био на власти уживали пуну слободу«. Дјело Народа објављује и апел Катариие Брестовскаје, ухапшене од максималиста. 4}'вена револуционарка подстиче народ на борбу против Лењина. Она всли: »Ваља себоритипро тив бољшевика свима средствима, јер они издају рсволуцију и социјализам«. ВАЖНЕ ВЕСТИ Њу-Јорк — Јављају да су наименоваиа четири но»а адмирала, 20 капегана и 50 команданата лађа. Париз. — Лига париских правника преклиње Русе, да ие издају обавезе, примљене од Русије према Савезницима. Цирих. Потврђује се званично из Будим-Пеште, да ђе мађарски царламент бити распушген, ако одбаци пројект изборног закона. Берн. — Закоп о цивилном браку изгласан је у Турској.

Дворске вести Њ. Н. Преетолонаследник, пошто је провео Своје Крсно Име на ослобођеном српском земљишту и у среднни војске, вратио се прекјуче у Солун. Пољопривредни радови Органи Господина Министра Народне Привреде уз потпору полицијских власти чине велцке и похвалне напоре да се засеје шго веђи део ослобођеног земљишта. Парочито су лепи резултати у ослобођеном делу преспанскога среза, врло плодног и живописног, где је само у три села вап ватрене зоне засејано само шенице преко 100 хектара. Пољопривредна Дирекција послала је гамо амсричке плугове и многи Прсспанци били су пријатно изненађени када су их видели, јер су их неки од њих радили у Америци. У битољској равници ради се са трактерима, који од једном повлаче шест бразди, али се ту сеидба у већем обиму спрема тек за пролеКне усеве, за које ће семе послати америчка мисија. Противу алкохола Господин Министар Народне Привреде упутио је у Швајцарску г. Панту Аранђеловиђа, суплента трговачке школе, датамо проучи питање о изради пића без алкохола. Због скупље продаје Предати су суду ови солунски продавци: Димитрије Јоанидис, бакалин у улици Серон бр. 39, што је прни лук продавао по две драхме, и пекар Шукри, улица Фидон бр. 11, што је скупље продавао хлеб. Књижевни југ »Хрватска држава« јавља, да ђе у првој половини месеца децембра почети излазити у Загребу југословснски часопис »Словенски Југ«, који ће се штампати ђприлицом и латиницом. Ухапшени због крађе Прекјуче су у Солуну ухапшсни Хрисго Нусис, што је украо новчаник са 30 драхми и са неким уверењима; неки Родопулос и и Лимбатудис, што су код њих нађена два ђураиа у-

крађена 26. прошлог месеца, и неки Димитрију, што је од разних комшија украо кокошију у вредности од 70 драхми. Нова књига Изашла је из штампе збирка песама Милосава Јелиђа: »Србијански Венац«. Штампана је у Солуну у Штампарији Влад М. Анђелковиђа. Цена јој је 2. драхме. Српско Трговачко Друштво Обавља све банкарске послове. ГЗрши размену новца по најповољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија се налази у улици Александра Великог бр. 7, у згради хотела аКавала«, преко пута бив. грчке централне поште.

Да се јави Одељењу Службе Безбедности да се јави: г. Стојан Дајиђ, полицијски писар из Феризовиђа. Да јаве своје адресе Моле се г. г. Милан Никшиђ, бивши учитељ из Неродимл>а, и Зарије Ђуриђ, учитељ из Бујановца, сада у војсци, да јаве своје тачне адресе оделењу службе безбедности. Позивају се Да предстану канцеларији Комесаријата за избеглице и то: Илија Марковиђ, председ. опшгиие Бсровске по акту бр. 1017, Љубомир Хаџи Стевиђ, Судија, по акту бр. 1012. Петар Р. Пантиђ, предузимач, по акту бр. 974. Васа Ристиђ, инжињер, по акту бр. 975. Коста Петровиђ, фабрикант из Врање, по акту бр. 379. Софија Карнаревић из Битоља, по акту бр. 944. Светозар М. Васиљевиђ, делов. општ., по акту бр. 933. Даница Брдариђ, по акту бр. 919. Тадија Драгутиновић из Чачка, по акту бр. 924, Ђурђија Кажанера, избсглица, по акту бр. 889, Стеван Михаиловиђ, делов. опшг., по акту бр. 870, Десимир Чоловиђ из Чачка, по акту бр. 900, Милан Илиђ^ рез, пеш. поручник, по акту бр. 1056,

САОПШТЕЊА — Породице ниже именованих живе су и здраве у Србији и питају за њих: Миодрага Љ. Гардиђа, за кога пита мајка Параскева из Лебане који је био у 1. ч. 3. бат. Мор. Дивизије. Драгољуба Г. Ђорђевића, Тодора Христиђа и Јована Петровиђа, за које пита Ганра Ђорђевиђ кубеџија из Лесковца. Драгутина М. Митића, Димитријевиђа из Цанојловице ср. Лесковачког, за које пита Крста Коциђ; Милана Д. Младеновиђа из Д. Стопање ср. Лесковачког, за кога пита отац Димитрије Младеновиђ,, Николу Јовановиђа из Лесковца, за кога пида огац ^имитрије Јовановиђ »Бр>ак« Драгутина Пешића цз

Паликуђе ср. Лесковачког за кога пита отац Ђорђе; Влајка Ђорђевиђа, Милана Д. Стаменковића из Лесковца, за које питају: Димитрије Стаменковиђ и Јован Цветковиђ, Обрад Милана Цветковиђа да јави и за остале другове. Стриц Манасије пита за шурака Алимиију и сестриђа Божидара Недељковиђа из Лесковца. Јордана Николиђа; Ђорђа Прокопа Цекиђа; Крста Арсиђ, Стаиоја; Арсе Прокопа Станковића, сви из Сејанице; Василија Јовановића; Бојислава Тасиђа; Светозара Стоиљковиђа; Тирси Гарче Лаиног из Чиф. Мире; Аврама Шумалковиђа; из Заложње: Божидара Стоиљковића из Ладовице; Стојана Михаиловића: Душана Стевановића и Ђорђа Стојановића из Богојерца; Идије и Сцире

Ђорђа Аранђеловиђа изј Лесковца; Милана Михаиловиђа — Врањанца; (Шајбов зет) Милана Пешиђа из Сејаницс; Јована Калиманче; Гире Бајковиђа из Лескорца и Јована Рајковог брата. Нека ми сваки јави своју адресу, како- своју тако и својих другопа, којисуу немогућности да ми своју адресу јаве, те да о томе известим породице. Извештај породица је један за све и оволико колико сам овде изнео, те према томе нека се друга обавештења не .траже од мене. 1 децем. 1917 г. Воден. Михаило Јовановић, народ. посланик за окр. врањски.

П0ШТА ЗА СРБИЈУ

— Милорад Стефановиђ, поднаредник, 1—1, пошта 48, извсштава своју жену

Даринку из села Божурња, среза јасеничког, округа Крагујевачког, да јс жив и здрав са братом Миданом, и моли за извештај. Свстолик Поповиђ,каплар 1—1, пошта 48, извештава председника општи не бањанске, среза таковског, да је жив и здрав. — Милуп П. Банџић, пионер, пошта 801, извештава фамилију у селу Бзецици, среза жупског, округа Крушсвачког, да су: он, Милорад, Милан, Богдан, Новица, Ђорђе и Божидар Бонџићи, живи и здрави, и моле за извештај. — Борисав А. Коматовиђ, пијонер, пошта 801, извештава своју фамилију у селу Оџацима, среза трстеничког, округа Крушевачког, да су живи и здрави: он, браћа Богосав, Анта, Давид, Милан, Миладин,

Богољуб и Благоје Бињићи; Стојан Прокиђ, Крсман, Јован, Владимир Батађанин; Перо и Мијат Клисарић; Александар и Милан К. Равилићи; Трајко, Јован и Милорад Радуловићи; Милосав, Ранко и Светомир Ратајци; Петар Цантелић, Чедомир, Јован, Милосав и Живко Пештерци, Мовица, Радоси, Радивоје Богдан и Влајко Арсићи; Радомир Гилиђ, Огњан Дубравац, Владимир, Рајко, Милан, Рајо, Милисав и Милан Сариђи; Милосав и Мијат Стојковић, Мијушко Васиљевиђ,, Милосав, Стојадин и Јован Величковиђи, Апостол Филиповиђ, Милан Лештанин, Миладин Шелиђ, Стојадин Миљко и Витомир Игњатовиђи; Радомир Ђушиђ, Милан Ђурковиђ, Ј а ђ и м Милутиновиђ, Милеи, Јабдан Драго-

мир Благоје и Богољуб Кариђи, Петар Милосављевић, Миленко Радованопић, Драгутин Дуниђ и Радован Матиђ иа Трстеника. ШТАМПДРИЈА „ВЕЛИКА СРБИЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевена је свим потребним материјалом и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига, формулара, нлаката, огласа и т. д. и то осим српског и на свима Савезничким језицима. Послови се примају у штампарији »Велике

Михаило Селаковић и Милутин Вучићевић, учигел>и, по акту бр. 1058.

НАЈНОВИЈЕ БЕСТИ Лондон, 6. — Генерал Аленби заузео је у Палестини варош Јерихо. Париз, 6. — Генерал Першинг изразио је своје дубоко убеђење, да ће пробити непријатељски фронт. Шенева, 6. — Граф Карољи бави се у Женеви, где конферише са разним личностима. Његови пријатељи тврде, да је његово бављење од великог значаја. Берн, 6. - Прекјуче су се догодиле велике демонстрације пред Гајхстагом. Једна велика група жена, беднообучених, викалаје, приликом пролаза канцелара Хертлинга: Хођемо мир! Доста је са борбама! Полиција је интервенисала и разјурила жене. Коментаришуђи овај догађај Ф орверц је упутио топао апел влади позивајући је да предузме потребне мере да се мир што пре закључи. Лондон, 6. —Керенски, који се налазе у Сибиру објавио је, да ђс он појачати ускоро трупе против Лењина сибирским контингентима, које сам лично прикупља. Париз, 6. — Резултати избора за Уставотворну Скупштину дали су огромну већину противницима максималиста. У Сибиру расте покрет прогив Лењинаца. Цирих, 6. — Ф орверц доноси, да је Нобелова награда за мир досуђена Троцкиу и Лењину. Лондон, 6. —Једна група посланика, који су про. тив максималиста образовала је странку, којој је Чернов председник. У манифесту нова група протестује против Лењинове политике. Нова странка организовала је митинг у Петрограду, на коме је било преко 100.000 лица. Акламована је бурно Уставо*творна Скупштина.

ПРОДАЈУ СЕ 6 фотсља и 1 канабс, потпуно пони. Обрати ги се у канцсларији » П а р и Балкана « од поднс до 4 часа, с позивом на И. Ф.

Србије,« ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идући ка жељ. станици). Израдабрза, тачна и солидна. Цене врло умеренс. “ 1 ^-мМ шш Зубно - електркчна клиника Д-р ПАНТ. Ј. КОБДУЛИСА' улица Егнатијева, после Триумфалне капије, на углу ул>. Св. Панагуде бр. 4. Израфује разноврсне зубе, златне и порцеланске, читаве вилице од влата и квучука по најмодерпијем нзчину. 30—30'

Одговорни уредни* Бошко Богдановић

Штамп. »Велика Србија*