Велика Србија

61’ОЈ 600.

СОЛУП, ПОНЕДЕЉДК 11. ДЕЦЕМБРА 1У17. ГОД.

ГОД. 2.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СБАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ : Месечио 3 драхме, тромесечно 9 драхме, годишн.с 3(5 дрлхме. РУКОПИСИ СЕ ПЕ ВРАЋАЈУ Стаи уредништва: улица Крал»а Петра бр. 70. БРОЈ 10 лепта

ПОСЛЕДЊИ МАНЕБАР Пред крајњим напором

У току прошле недеље држане су прло важне конференције у Берлипу, којима немачкаштампа придајенајвеЈју важност, а еавезничка и.\ коментаришс врло опширно. Преко I н вај 1 ^а ре к и х л истс) ва еазнају се извеснс појединосги о цил.у ови.ч конференција, на којима јс, поред немачких војних и политичких шефова, учествовао и аустро-угарски мин. спољ. послова граф Чернин. Берлинер Тагеблат репродукују једну важну изјаву немачкогмаршала Хинденбурга, у којој овај предсказује последњи напор Немачке у скорој будућности и наговештавасвршетак рата у почетку идуће године. Доводе'ћи ову изјаву у везу Ј Ј Ј Ј са бе (>л и н с к и м ко н фе ре н цијама, поменути лист изводи закључак, да су у Берлину донете важне одлуке односно операција на западном фронту и вели, да 'ће примена тих одлука донети или коначмо решење рата или ће уравнати терен за закључење мира. Последњихдана швајцарски листови обилу1у вестима о важним и крупним дога-ђа јима, који се припремају на западном фронту. Изворс тим вестима треба тражити у Немачкој. Берлинека конференција изазвала је низ коментара и добија се утисак, као да је све то једна нова замка, нов маневар централних сила. Не може сс порећи

факат, да ће Немци, употрсбл>ава1ући и аустријске снаге бити у стању да појач;пу своје ефективе на западном (ј)ронту. Али, ма у коликим размерама да се то постигне, надмоћност Савезника не може се падмашити. Пуковник Репингтон тврдир (с педавно у Тијмсу , да ма какви се политички и војни догафаји одиграли, западни фронт остаје непоколебљив и на њему над.моћност Англо-Француза не може се поколебати. Не треба сметнути с ума велике енглеске резерве у Киглеској и колоншама, као и сталан придолаза к а мерич ки х трупа; а нарочито тешку ситуацију непријате.ва на азијеком бојишту, па најзад исилан отпор Савезника у И галији. Кад се све те чињенице имаЈу у виду и кад се томе дода снага маћедонског фронта, постаје јасно, да Немци ни са новим појачањима не могу бити у стању да измене вошу ситуацијуу своју корист и да могу врло лако изазвати новим војним п о крети м а се р иј у о дл у ч них бораба, које могу донети друкчије решење од онога, коме се они надаЈу, Журнал де Женев закључује врло умесно, да са вестима о новој офанзиви на западном фронту Немцима није циљ, да је стварно и спроведу, већ да ири са да ш њи м о кол ности ма застраше Споразум и нагнају га на преговоре о примирју. »Немцима је погребан мир,

вели угледни швајцарски лист, и они прибегавају крајњим сред-. ствима, да га се дочеп;ну. Претњс са офанзивом на зап. фронту представљају нови б. 1С(|) у одвсћ прог.пдном цил.у«. И кад се све тоузме у обзир, по гврћује се закључак Њурнал деЖснсв, који свој коментар завршЈче кратко и просто: »У случају, да наговештени удар Хинденбургов не успе, Немци ће одмах учинити предлоге за мир«. Јасно је даклс, да предстоји последњи немачки напор, да имамо предсобом крајњи немачки маневар, после чега има да у политичкој и војној ситуацији наступи нагли преокрет.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕОТН Базел, 10.— Предсшавник немачких соцаја.шсша мањине. Хизе, изјавио је ц Рајхсишгу: Преговори са Русијом морају се водиши са исшдвременом жељом да се ^закпучи мир без анекеија а одштета, на основи ирава народа да слободно располажу својом судбином. Али ми морамо бити обавештеии о тајним уговорима измегђу Псмачкс и Аустрије, као и о донешсним одлукама, на седници крунског савета о пољском и литванском нитању. Атина, 10. — Канцелар Хертлинг, освркући] се на говор Лојда Џорџа, који је Немце назвао злочинцима , изјавио је представнику Волфове Агенције: »Мишљењс Енглеске не можс никада иостати иомирљиво. Ми нисмо организатори сарајевског атентапш. Немачка очекује са поверењем суд исторчје «. Атина, 10. — Кружи

всст да ће сс извршити извесне промену у кабинету. Лондон, 10. — Енглеска иинампа одушсвљено истиче изјаве Лојда Џорџа које се односе. на потребу да се задоволх тежње Србчје и Румуније као и ди се. иоврате Француској Алзас-Лореи и ослободе територије које се налазе иод турским јармом. Берн. 10. Као одгонор на говор председника Вилсоии Радосливов је изјавио, да се бугарска нолитика ирема Сједињеним Државама никада није мењала. Ми нисмо били нити ■ћемо бити оруће и органи, Немачке. Наши су циљеви иознати. Бугарска хоће уједињење. бугарског народа.

Пнтање рата или мнра Дојче. Тагссцајтунг; »Ми можемо одобрити изјаве канцелара у погледу преговара са Русијом само под условом, да немачки иптереси буду на истоку потпуно обезбсћени«. Кројццајтунг: »Ми се надамо, заједно са графом Хертлингом, да 1\е преговори са Русијом успети, али наши интереси на истоку морају се ујемчити«. Наје. Фраје Пресе: »Одговор централних сила, који је врло попустл,ив(?1) према ослабљеном непријатељу, произвешће дубок утисак у Русији«. Најес Винер 'Тагблат : »Подсећамо овом приликом са задопољсгвом на утисак, произведеи нашом скромном(!) понудом мира од29'. новембра 1916. године«. Најес Ринер Шурнал: »Кад буде остиарен овај мир са Русијом, општи мир 1\е и1\и неодољивим током, према динамичким законима упркос свима огпорима

Лондона, Париза иВашингтона(!)« Рајхсп ост: » П р и ста в ш и на дискусију са делегатима владе Лењина и Троцког на основи предлога конгреса совјета, централне силе су признале руску владу народиих комесара као законигог представника руског иарода«. Пестер Лојд: »Ми нс знамо, да ли Лењинова влада има доста ауторитега, да изведе своју политику мира. Ми не знамо, да ли ће Русија моћи дуго остати изван утицаја Споразума, који ће покушати да га обнови«. Аз Ујшаг: »Ми не треби да се обмањујсмо скорим општим миром. Ми морамо, на основи скорашњег искуства, бити спремни на е нер гич н иј е на ста вља ње р ага од стране западних сила. Та евентуалност не сме се губити из вида«.

ЦИЉЕВИ РАТА У енглеском парламенту Лондон, 10. децембра »Г. Балфур, упитан у Дон.ем Дому о ратним циљевима Кнглеске, дао је слеДећу изјаву: Гнглеска ратује да постигнесвоје идеалне циљеве. Држање енглеске владе према питањима о Цариграду, Алзас-Лорену и италијанским тежњама, не само да је оправдано него је оно једино могуће«. Посланик Ватсгон, узимајући реч, изјавио је, да дели мишљење председника Вилсона, коЈи је способан да сруши јединство нсмачког народа. Г. Бекстон, желећида узме у одбрану политику Лорда Ландсдовна, проузроковао је буру

протеста у целом парламенту. Г. Лорд Сесил је интервенисао, изја вљујући да је присталица федерацијенарода, који су достојни да у њој учествују, али јс таква федерација нсмогућа, ако Немачка победи.

БОРБЕ У ИТДЛИЈИ Нов аустријски план Рим, 10. децем. За време док се већ девет дана наставља битка измећу Бренте и Пиаве и док се сви иепријатељски покушаји разбијају о чврст отпор наших трупа, опажа се повећање артиљеријске борбе на платоу Азиага и већа борбена активност на доњој Пиави. Генерали Белов и Краус на сектору Монте Грапа и генерал Шенхаустал код канала Бренте нису још успели да постигну важне тактичке резултате. После девет дана снажних напада на масив Монте Грапа, наши положаји држе још нетакнуту своју вредност. Непријатељ не може да настави дуго овај напор, јер мора да-реши пре свега тешкоће снабдевања у дубоким кланцима, који немају довољно путова. Зато је Конрад решио, да покуша удар са стране Азиага, да бн се придружио БелОву и Краусу, док на супротној страни Боројевић покуШава нападе у обалској зоии, који остају без резултата. Ма какав био непријател.ев папор, може се данас тврдити да је општа ситуација игалијанског бојишта поправљена и обезбећена.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Драгутин Јовановић, поднаредник 1-1, пошта Ш, извешгава своју породицу да су здраво и добро: он, Будимир, Тихомир, Никита, Ранђел, Милисав и Драгутин 'Бебићи; Радосав, Радомир и Раденко Маћићи, Миљко и Тихомир Павловићи, Младен Јовановић, Чедомир и Јездимир Марковићи; Драгутин, Радивоје и Драгољуб Бошковићи; Велимир, Десимир и Василије 'Бедовићи. Сви моле за извештај о својима. — Војислав Спасић, поднаредник 11, пошта 48, извештава оца Илију Спасића, у селу Кусадку, срез

јасенички, округ смедеревски да су: он, Милан, Бојислав, Живко и Грујица Јефтићи, живи и здрави и моле за одговор. — Коста Вујић, војник, 4-1, пошта 40, извештава оца Цветка Вујића, у селу Врбовцу, срез гиљански, округ приштински да су: он, Риста Којић, Сгојан Ракић, Јован Митровић, Младен Маринковић и Тодор Који ћ живи и здрави и моле за извештај. Миленко Јестровић, митраљеско оделење, пошта 40, извештава деловоћу општине бањанске, срез таковски, да су: он, Стојан и Новица 'Борћевић живи и здрави и моле за извештај. — Аранћел Д. Вукадиновић, оделење жичне железнице, пошта 111, извештава оца Дојчина Вукадиновића, у селу ШестиГабор, срез нишавски, округ пиротски, да су: он, Милутин Тошић и Басилије живи и здрави и моле за одговор. — Живко Ђорћевић, митрал.еско оделење, пошта 40, извештава Стевана Стар чевића, у селу Орашцу, срез јасенички, да је са братом Драгомиром жив и здрав и моли за извештај. Милован А. Радовановић 2 2, пошта 52, извештава оца Антонија Радовановића из Жабара, округ ножаревачки, да су: он, Станко Живановић из Доње Ливадице, ИлијаЖив-'

ковић из Четрежа и Светозар Никодијевић из Жабара, живи и здрави и моле за одговор. - Веселин Ј. Благојевић, артиљер. ппоручник, пошта 801, извештава своју породицу у селу Сопићу, срез лепенички, округ крагујевачки, да су здраво и добро: оп, брат Михаило, сииовци Миленко и Милисав Благојевићи, Милутин Н а стас и ј е в ић, с в е ште н и к, Драгољуб Пантић, Живко, Богосав, Борисав и Будисав Милојковићи; Илија А., Илија Р., Арсеније и Радослав Голубовићи; Миленко, Велимир, Благоје Ф., Милан Р., Милан, Раја М., Петроније, Благоје М., Прока, ' Аксептије, Милоје Живадин

Миладин, Ллика, Миладин Ј., Божидар, Живан Н., Сава, Милија, Петар М. и Михаило Ј. Николићи; Драгутин, Владислав, Будислав, Милисав и Божидар Мијатовићи; Милосав, Никола, Василије, Радојко.ЈИ 1"возден Павловићи; Жћвко, Ананије и Јеротије Лукићи; Милан и Драгољуб Огњановићи; Василије, Костандин и Светомир Симићи; Продан Недељковић, Мића, Миладин и Милован Јовановићи; Вељко и Милован Миловановићи; Будислав, Војислав и Радив.оје Сретеновићи; Милутин Ж., и Теодор Д. Јанковићи; Милован и Живан Петровићи; Лазар Катанић; Стеван Мијаиловић; Блпгоје и Тодо- ^

сије Радовановићи; Живадин, Живко, Михаило, Благоје, Божидар, Веселин Ж., Веселин Н., Владимир и' Д р а гу т и н Стаматовићи;. Будислав, М и л о в а н и Драгомир Милојевићи; Василије, Радосав, Чедомир, Лзубомир и Владимир Обрадовићи; Гаврило Л., Андреја, Миливоје, Миломир, Станимир, Војислав, Лазар, Марисави Тома 'Борћевићи; Живојин Иешић; Благоје Вуковић; Драгољуб, Милентије и Јова Миливојевићи; Божидар, Благоје, Јефта, Благоје М. и Богомир Стојиловићи: Чедомир и Драгомир Живо.јиновићи; Живадин, Радосав и Ивко Радосављевићи; Недељко, Милосав и Милан