Велика Србија

БРОЈ 607.

СОЛУН, НЕДЕЉА 17. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

пшЦРИЈА 1Л еКНИОЕ 8ЕКВ1Е БРОЈ 10 лепта ј ј Уре-ђује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечпо 3 драхме, тромесечио 9 драхмс, годишње 30 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

ЗЛОЧИНАЧКА ПРИЖЕЉКИВАЊА Изјава цара и краља Карла стро-Угарске и њених

' П атријаршија је у Русији I укинута за време Петра некада постојала, ала је' Великог. ^АРОДНА ЕКОНОМИЈА СЛОВЕНАЦА Из књиге »О Словенији и Словенцима« 1911. г. 207,590.000 круна

П р и м а ј у'ћ и иза сл а н ство делегација, аустро-угарски владалац, цар и краљ Карло, изјавио је: да ће бити најсрећнији онога дана, када успе да до1)е до мира. Несумњиво је, да је ова изјава аустро-угарског владаоца изазвана изјавама изасланика делегација и — а то је, свакојако, имало најве•ће дејство — страховитим и неиздржљивим стањем у земљи. Ако никада нше било места, да се верује изјавама аустро-угарског владаоца, у овој прилици справом се може рачунати, да је млади цар и краљ казао истину. Стање је у АустроУгарској такво, да мора забринути све њенефакторе, па, наравно, и њеног владаоца, у толико пре, што у АустроУгарској владалац није постојао због дрЖаве, него је она, неприродно и силом, држана у ланцима збогдинасгије. Интересантно је ово прижељкивање мира од етране младог цара и краља у упоређењу са временом кадје АустроУгарска, да би задовољила своје назадне и насилничке прохтеве, изазвала, свесно и са предумишљајем, наК страшније проливање крви што је икада историјааабележила. Оно је још интересантнше у оцени држања централних силапремаправима и слободама разни.х неослобоћсних народа, чија је највсћа несрећа у томе, што су били на домаку незајажљивих апетита Ау-

савезника. Кад се узме у озбиљну оцену све ово, онда изјава младог аустроугарског владаоца добија праву меру истинитости: по тежњама његовим, изјава не губи одсвоје искрености, али по готовости за задовољсње правде и права, она остаје, као и све изјаве разних аустроугарских владалаца, обична обмана са тенденцијом интрига ипревара. Да је цару и краљу Карлу мир једичи циљ, он би лако до њега могао до'ћи; али је њему мир средство да дофе до циља. А због тога циља, он не'ће и не може доћи до мира, какав жели и какав прижељкује, јер такав мир био би само увод у још страшнији рат. По томе су ова и оваква његова прижељкивања савршено злочиначка, као што су биле злочиначке намере његовог преодвЕика, кад Је порушио мир, да би изазвао рат. Докле год АустроУгарска буде вазал.Немачке, односно пруског милитаризма; докле год њене војске остану на сметњи слободи народа; докле год њена воља буде израз империјалистичких тежња Немаца и Мафара; докле год поробљени народи не добију своју слободу на основи права самоопределења, другим речима: докле год АустроУгарска, као такова, буде постојала, - . све дотле ће млади цар и краљ узаман ишчекивати сво ј »најсрећнији«

дан. А кад млади цар и краљ Карло дочека тај »најсрећнији« дан, онда 'ће тај дан бити, услед неумитне победе права, слободе и јед•н а ко ст и, најфа та л н и ј и дан за Хабзбурговце!

ПеЛНТНЧКЕ ВЕСТИ Цирих, 17. — Из Беча јављају : Г раф Чсрнан је џзјавио , да Ае Споразум употреоити сва соедства да осујети пацифистичке напоре у Русаји. »Са те стране, рекао је он, могу изоити вслике тешкоће које треоа савладати. Ми хо■ћемо брз мир и, ако је могуће, отити мпр. Ми не желимо да одвојимо Русију од њених Савезника, али ми мислимо да пут ка миру води преко Русије, у толико пре иипо је она једина држава, која је вољна да закључи мир. Што се тиче наших услова замир, ми не тражимо ни анексије ни одиипете. Наша је ситуација слична ситуацији ла1)С која плови по узбурканом мору. Са врха катарке опажа се земља , али да се АоАе до пристаништа, потребне су многе борбе «. Лондон, 17. — Из Вашингтона јављају, г. Лоџ, шеф репудликанске странке у Сенату, изјавио је, да не треба мислити на неко примирје, нити на преговоре о мчру са Немачком, јер .је реч ове последње без икакве врсдности. Савезници морају поспиг1\и крај рата једино добијањем материјалних гаранција на бојном пољу, Петроград, 17. — На једној својој седнццп Св, Синод донео јс одлуку о успостављају патријариив је у Русији. За патријарXа је изабран московски митрополит. Његова ререзиденцаја би1\с у Москви.

Економске организације Словеначки новчани заводи већином су задружничка удру.жења, што одговара демократском духу народа и услед чега је омогућен онакав леп развој словеначких економских организација. Г. 1912. имало је, према аустријској званичној статистици, 952 словеначке новчане задруге, од којих 424 у Крањској, 254 у Штајерској,36 у Корушкој, 47 у Трсту, 135 у Горичкој и 56 у Истри. Кредитних задруга било је г. 1910. 543' (данас их има далеко више), које .су издале преко 50 милијона круна кредита те године, а бројиле су 164.954 члана, што значи у 8 целокупног броја становнишгва. Конзумнах удружења било је 1910. г. 56, а земљорадничких задруга 274 са 21.312 чланова. Најјаче од њих су млекарске задруге (97), задруге за узајамни накуп и продају (71), сточарске задруге (62), воћарске (33) итд. Мање развијене су занатлијске задруге којих је 1912. г. имало 29. Сем тога има 4 већа рсвизијска удружења, која су уједно централе савеза. Најјаче од њих је »Задружни Савез« у Љубљани, који је г. 1914. окупљао око себе 591 задругу, мећу њима 73 хрватске (из Далмације и Истре). »Задружни Савез« имао је исте год. 79,544.415 круна промета. Друго ревиз и ј с ко у д ру же њ е » С а вез С л овеначких ЗаДруга« у Љубљапи бројиоје I - . 1910.177, »Савсз« у Цељу 135, а

промета.Има још два стручна савеза, наиме »Млекарски Савез« у Љубљани са 37 задруга и »Задружна Централа« са 500 задруга, такоће у Љубљани. Занимиво је да су прве пупиларне иипедионице основане у Јужној Шгајерској. Највеће заслуге зато има бивши државни посланик г. Михајло Вошњак, који борави овде међу нама у Швицарској. У Крањској данас има 17 штедионицаза чију сигурност јамче или поједине општине или окрузи. Новчани . улозн износили су г. 1914. у крањским, штајерским и тршћанским словеначким штедионицама 76,134.534 круне. Новчаних завода, такозваних „посојилнццач (од „посудити“; фр. сајззе <Је рге!з)које понајвише давају хипотекарне' кредите, а служе уједно и као штедионице, има повећи број. Одтих су најважнше »Крањска Посојилница и Штедионица« са 56 милијона круна улога, »Љубљанска Градска« са 48 милијона круна улога, »Пучка Посојилница« и »Сељачка« у Љубљани, »Јужношгајерска« у Цељу, Тршћанска Птујска итд., свака са бар преко 10 милијона круна улога. За солидност тих ,,посојилиица« навешћу само чињеницу да тршћаНски Италијани улажу свој новац у словеначке Новчане заводе, јер не верују својим италијаНским — у колико ти уопште постоје. И број банака постаје свс всћи, са све више капитала и са све већим де? округом. »Крањска Земаљ-

ска Банка« имала је г. 1914 преко 112 милијона круна промста. За подизање трговине и индустрије старају се нарочито л.убл.ан.ска »Кредигна Банка« итрш ћан ска »Јадрлнска Банка«. Прва је имала г.1912- (у готовом новцу уложеног) акцијског капитала 8 милијона круна и 13,237.170 круна улога, са филијалама у Сплиту, Целовцу у Корушкој, Трсту, Сарајеву, Горици, Цељу. »Јадранска Банка« имала је г. 1912. такоће 8 милијона акцијског капитала, са филијалама у Дубровнику, Котору, Метковићу, Сплиту, Шибенику, Задру у Далмацији, Опатији у Истри и у Љубљани. »Јадранска Банка« има нарочиту задаћу да подупире паробродарство на обалама Истре и Далмације. Њу је основао члан »Југословенског Одбора«, државни посланик Др. Густав Грегорин. Једна као и друга банка повисиле су за време рата акцијски капитал од 8 на 12 милијона круна. У последње време основане су још Шуштсршићева »Илирска Банка« и Крекова »Задружна Банка«, обе у Љубљани. Владислав Фабјанчић.

ЦИЈБЕВИ РАТА Писмо Лојда Џорџа Лондон, 17. дец. На великом радничком конгресу у Лондону 15. децембра прочитано је писмо г. Лојда Џорџа, као одговор на изгласану одлукуодстранеконгреса, да би енглеска влада требала што пре да објави савезничке -ратне циљеве. Г. Лојд Џорџ каже у своме одговору: »Изјава о савезничким ратним циљевима може се учинити Једино пристанком оста-

»Савез« у Горици 87 новчаних задруга. Све ове задруге имале су на крају

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ - У уредништву »Велике Србије« имају карте или писма из Србије: 1. Велимир Кузмановић од тетке Станке из Младеновца (?); 2. Вујица Кузмановић од Јелене Кузмановић из Младеновца; 3. Коста Николић, чиновник Ратиог Пресбиро-а, од Зорс Јокић из Београда, у име Емилије Николићке, учитељице из Неготина; 4. Влајко Мандић од његове Даринке и сина Гвоздена Мандића из Чачка (две карге); 5. Слов (?) Миковић од

мајке Лене Миковић из Крагујевца; 6. Ђорђе Вукојлови-ћ од мајке Марије из Крагујевца; 7. Ратомир, Милорад и Радивоје Срећкови ћи од Катарине Голубовићкеиз Крагујевца. Карте може примити и г. Божиновић, од кога се тражи извештај за ову тројицу; 8. Љуба Мићић од Госпаве Ћурчић из Чачка; 9. Драгутин Ћекић, пешадиски потиуковник, од жене Јелене из Зајсчара (писмо и карту са сликом); 10. Ђорђе и Коста Шпаргаљ од Данице Пегровићеве из Крагујевца.

САОПШТЕЊА — Да изволе предстати овом Генералном Консулату ради извесног саопштења: Г. Лазар Аврамовић, на број 6162. Г. Мића Црвчанин на број 7201. Г. Павле Наумовић, свсштеиик, на број 7355. Г. Милан Пешић на број 7279. Г-ђица Драга П. Илић на број 7268. Г. Константин Критић иа број 7200. Г. Крста Влајковић на број 7378. Г. Црвчанин наброј 7501. Из канцеларије Ј<раљ. Грц

Ген. Консулата у Солуну, 14. децембра 1917. год. — Коста Баришић, Стојан Радовановић, Радисав Гавриловић, Драгутин Трајковић, Вукосав Миленковић, М илоје Мил и ћ, Бож и дарМа рковић, Димитрије Пехчевић, Веља Анчевић и Наум Јамандијевић, повлашћени продавци дувана Грпског Државног Монопола, да се јаве лично у благајни Монаполске Управе у Солуну са позивом на акт МБр. 1515.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Драгомир Ј. Мићић, пионер, пошта 315, извештава оца Јована Мићића и жену Лену Мићићку у По-

жези, да су здраво и добро: он, Аца, Раде, Љуба, Данило, Михаило Ерић и брат, Ђока и Велимир Џиновићи; Радивоје, Перо, Михаило, Марко, Бора.Милан и Станоје Шоићи, Радом Порубовић; Тале, Сгојан и Михаило Миливојевићи, Божидар Жунић, Милосав Гачић, Мишо Николић, Перо шурак, С-тојан тетин, Станимир шурак, Раде Жумић, Ђорђе Кораћ, Дамњан Даниловић, Света и Милан Видаковић и поп Вића. — НовакНоваковић, митраљ. оделење, пошта 40, извешгава Саву Симовића из Мрчаевца, среза Љубићког, да је жив и здрав са

братом Божом; моли за извештај о својима. — Димигрије Н. Цокић, 4—3, пошта 56, извештава оца Николу С. Цокића из Рготина, срез зајечарски, округ тимочки, да су живи и здрави: оц, Петар, Живан Јефтић и Миливоје Матин. Сви моле за одговор. — Стојан Д. Стојковић, Јосиф Митић, Ставро Митић, Светозар Костић ,Стојан Нинић, Ђорће Јовановић и Стојадин Станимировић, сви из села Богојевца, среза лесковачког, округа врањског, извештавају своје породице, да су живи и здрави и моле за одговор. — Василије Премовић, 3—3, поцјтц 4, извештава