Велика Србија

БРОЈ 015.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 28. ДЕЦЕМБРА 1917. 1'ОД.

_ _

ГОД. 2.

БН 6КНИ0Е

ЕКВ1Е

ЛИС.Т ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ИРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мрссчно 3 драхме, тромесечно 9 драхчс\ годишње 36 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

Уређује 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 10 лепта

ИЗЈАВЕ Л 0 Ј Д А Џ 0 Р Џ А Британски услови за мир

ације окупираиих области и плсбициста. Берн, 27. Узимајућн реч на седници комисије у раЈхстагу, ше([) немачке конеериативне странке, граф Вестарп, изјавио је: »Ја иисам ни мало задовољан са руско-нсмачким преговорима, нарочито са предлозима Русије, који су ме изненадили. Потребно је да се што пре заврше преговори, јер се на сграни живо ком е нта ри ше по ра з Немачке. Ако Преговори поново отпочну не треба дискутовати о принципу слободе. иарода да располажу сами собом, о принципу који централне силе не могу

пог јуче, издат јс следеГ. и ко м и н и ке: » У сл ед захтева руске владс да се преговори преместе из Брест Литовска у Штокхолм, централне силе су прекинуле. лреговоре са Русијом.« И ако су пангерманисте задовољни, немачка штампа је- разочарана. Она нс може никако да верује у коначан прекид преговора. Немачка пггампа саопштава, да је прекид руско-немачких преговора коначан. Лондон 27. — Енглеска штампа јонл.а да је прекид руско-немачких преговора дефинитиван. Берн, 27. — Комисија ра јхстага за спољне послове састала се прскјучс, да расправља о преговорима са Русијом. Шсфови ст|)анака одлучили су да од- . г г,- ... ^ м Базел, 2/. децембрб ложе рајхстаг на нео- , , 1 Ј Т1 ! Југословенски листови доносе следеКи к вор посладреГено време. Наиме-ј п , 1 Ј . 1 . Еиика 11стре г. Снинчит.а, кош |е држан, последн,их нована 1 е комиси|а ко * ‘ ,. , Ј * , . 'дана, V бечком парламенту: ;>.Чи свн желг.лс \"»п |а Г.е пратиги догађа|еЈ *. ,. г , Ј 1 Ј ' »рекао )<:' г. ( пинчиК подусловоМ да <е сц <г мени НППНПГ ОТКППЛН,.' 4 <

да усвоје«. Лондон, 27. Немачки маневри у Брест Литовску стварају немачкој влади озбиљне тешкође не самоуодносу премаРусима, него и према јавном немачком мишљењу. Немачка штампа манифсстује, с једне стране, јако негодовање због неуспеха у преговорима, док с друге етране пангерманистички и милигаристички листови прихваГ.ају са задовољством прекид преговора. Постоје тако1)е знаци н есу гл а с и ца и з м е г ђу К ил мана и војних шефова. Немачки листови објављују оставку генерала Лудендорфа.

БОРБА ЗА СЛ0Б0ДУ Изјаве посланкка Спинчшча

до поновног отварањ; рајхстага. Берн, 27. — Граф Хсртл и 11 гје изј а вио п | >ед ко м исиј ом рај хста га: »Руска влада јс поновила у току преговора у Брест Литовску да жели, дасе преговорипреместе у једну неутралну варош. Та) предлог учињен је сада званично. Морам изјавити да премештање преговора у Штокхолм представља огромне тешкоТе, од којих је главна удаљење делегата цснтралних сила од својихпрестоница. Прсма томе ја сам Дао наредбу фон Килману, да одбаци тај прсдлог. Објављено је веГ., да руска влада не може примитидвепрве тачке наших предлога односно метода еваку-

Ср .1"!'5 ,јш т ;ј:| ггс.к. !М|>«>дн сХчзјбС. З^Цбином. Оиај принцип греба да триумфује свуда; а разумљиво је да се н.егова примена ие може решити у овом парламенту где су сакупљени представници многих народа, јер би извесни народи могли биги стављени у мањину од других. Да би се постигао мир, потребно је да представници сваког народа на својим скуповима, могу решавати о својој суднини. Понашање према Југословенима, у току целог рата, превезилази у ужасима све што је до сада историја забележила. Никада ни у једној држави владе се нису поиашале тако свирепо према својим поданицима као што су се наше владе понашале према Србима, Хрватима и Словенцима. Компетентни аустријски кругови сматрали су овај рат као борбу герма низма и славизма, док су маџарски политичари тврдили да је ово рат противу Словена. Заиста, хиљадама Словена је било приморано да се боре за Немачку и за династичке циљеве. ‘ Југословени су, утокурата, највише злостављани и оптуживани као издајници отацбине. Код Југословеиа сс јс у току онога р^та учнрсгило убе Аење да се од Немаца и Маџара може очекивати једино зло. Југословенски сс иарод мора тога ослобвдити. Ми тражимо слободнц п независну српско-.грватскословеначку државу. Ми имамо поверење у Бога и у правду као и у наша права и нашу моралну снагу«.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Цирих, 27. Један телеграм из Берлина јавља, да су делегати чегворног савеза покушали пселедње недел,е да прегрварајусаУкрајинцима. Вер 5 ’је се, да ови преговори неће успети. Украјина неће допустити да буде обманута као максималисти. Лондон, 27. Једна депеша из Штокхолма јавља, да су Руси предузели војне мере ради продужења рата. Сваког се моменга очекује прокламација руској демокрацији, са позивом да се све размирице баце у заборав ради одбране заједничког идеала револ} - ције. Лондон, 27. — Форвсрц пише: »Одговорност прекида преговора са Русима пада на немачк}' влад}\ Кслнише Цајтунг јавља, да су у Брест-Литовску избиле несугласице измефу Килмана и Чернина с једне стране и војних немачких делегата с друге стране. Ситуација је постала крктична. Нада о сепаратном миру је ишчезла. Већ се побунило 25.000 немачких војника на источном фронту. То Ке још више распалити унутрашње размирице у Немачкој. Петроград, 27. — Совјети мањине упутили су максималистима апел, у коме им саветују да не закључе сепаратан мир. Петроград, 27. — Услед прекида преговора руски су делегати одложили диск 5 т сиј}' о питањима која се односе на ослобо•ђење ратних заробљеника и на обпову трговинских односа. Берн. 27. — Из Берлина јављају: Војна странка успела јс да натури своје погледе Кајзеру. Немачка се > влада сада гуши у Хаосу

Први британски министар г. Лојд Џорџ гонорио \е 23. децембра пред делегатима странке рада о условима, под којима би Савезници пристали да ступе у преговоре о миру са Немачком. Пошто је нагласио, да »само највсђи и најправеднији узроци могу оправдати настављање ове агоније: рата«, г. Лојд Џорџ је изјавио, да .је најпре консултираогледишта с.вих странака земље, и да је дуго конферисао са г. г. Асквитом и Грејем. Изј а вс брита нског п ремијера су најбољи одговор на немачке интриге за мир, и на циничка подметања берлинске владе, како је Немачка вољна да започне »преговоре о миру без анексша и одштета« и како одговорност за продужење рата пада на Савсзнике. Г. Лојд Џорџ је довољно јаено нагласио да су све сметње за закључење мира искључиво у држању немачке владе и у систему, који влада у Немачкој. Пре свега овога, објављује г. Лојд Џорџ. морају се испунити три услова: 1.) Респектовање уговора мора се повратити; 2). Територије се морају регулисати према праву личног опредељења и пристанку заинтересованих народа; 3.) Мора сс покушати, да се стварањем неке мефународнс организације ограничи тсрет наоружања и смањи вероватност рата. Ето, то су услови, под

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ

Имају карте из Србије: Душан Живић од оца Ивана Живића из Михајловца, среза подунавског, округа смедеревког, код жандар.капетана Глигорија А. Живковића, пошга XX. Миодраг П. Милошаковић од своје мајке Милке, код Михаила М. Поповића, вршиоца дужности дивизијског проге, пошга 711. Алекса Новаковић од учитељице Данице Милов. Марковићеве из Ковачевца, код Божидара Миленковића, артиљер. поручника, главно убојно слагалиште. Чедо.мир Милошевић од

којима би Велика Британија примила мир. Ово 1 е уосталом најбољи одговор на немачке интриге за мир.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Копенхаген , 27. Литванска делегацаја примљена је од министра сиол>них иослова и по том од краља. Лондон, 27. — Сер Џорџ Буханан, британски амдасадор у Петрограду, који се вратио у Енглеску из здравствених разлога, остакс овде до краја рата. Лондон, 27. — Дописник »Морниг Поста« у Риму јавља: Италијанска влада иредузима строге мере проптв гермсшофилских кругова. Она је реишла, да удаљи све поданике непријатељских земаља, који се баве у Риму и Напољу. Цирих, 27. Чешки послануч^у рај.гсрату прииремсју велику демонстрацију у корист независности Чешке. Петроград, 27. — Агенција »Вестнит саотитава: Руски делегати иротествовали су код шефа немачке економске делегације, фон Мирбаха, против хатиења комитета независних социјалиста у Келну, нагласивиш да Ф>е то отежати иреговоре. Мадрид, 27. Шпански краљ је потписао указ, којим распушта иарламент и одрефује нове изборе за 12. фебруар идуФе године.

РУСИЈА И НЕМАЧКА Прекид преговора Берн, 27. — После крунског савета, одржажене Милојке (2 карте) из Друговца, код Светозара Ж. Спасојевића, санитетско оделење, пошта 92. Код Драгомира М. 'Годоровића, резервног погпоручника, пошта 20: Михаило Ристивојеви К од сестре Лепосаве (није означено место). Бошко Радовановић од снаје Наталије и браће Данила и Симе учитеља из Тулара.

СА0ПШТЕЊА — Михаило Стојановић, капетан, који је био у 3. чети 3. батаљону 2. пука 2. позива, да се јави Димитрију Стојановићу, школском надзорнику у Солуну.

— Огњан Стаменковић, срески званичник из Прћиловице, да сејави Димитрију Сгојановићу у Солуну. — Са болом у души јавл,амо сродпицима и пријатељима, да је наш мили брат Вићаи Ракић, поднаредник, умро 19. децембра ове године у 38; енглеекој болници. Ожалошћена браћа Сретен и Јаков Ракићи. - Адам В. Орестијевић, поднаредник, болничардруге пољске хируршке болнице, јавља друговима и познаницима, да је његов шурак Јездимир Ненадић, артиљерац, славно погинуо за Краља и Отаџбину, недочекавши да види своје на

дом 5 < и ожалостивши их вечито. — Милан Фотић, ђак-наредник,да сејави нареднику•ђаку Миодрагу Марковићу, пошпа 4 1. -Ђорђе .1. Митић, рсдов, мунициона колона, пошта 003, тражи шурака Никоду Ставре Ђорђевића, којијо дошао до Крфа, али од тада не зпа пишта о њему, и моли свакога, ко би што зпао, да га извести.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ Благоје М. Митић, болничар, сапит. одслење, пошта 4, каплар Драгутин М. Митић, миграљезац, из-

вештавај^' Крст} т Коцића, кочијаша 5 ’ Лесковцу, дасу живи и здрави као и Младен Т. Димитријевић. Моле за извештај. — Милован О. Тодоровић,каплар митраљ. одел. пош га 30, извешгава свога оца Обрена Тодоровића, колара у Градишту, да су живи и здрави: он, брат Душан, Воја, Стева, Мика Рајчић, Васа Гајић, Воја, Пава, Никола, Жика, Живорад, зег Љубисав и његов брат Миле. Сви моле за одговор, — Јован Ђ. Коцић - Зеба, поднаредник 2 2, пошта 1, извештава стрица 'Гасу Зебу у Лесковцу да је са братом Миком здраво и моли за одговор.

— Душан С. Крстић, поднаредник, митраљ. оделење, пошта 56, извешгава снаху Косару Лазара Радушевића, Београд, Дечаиска 4, да су здраво он, Лаза, Јанко и моли за одговор. — Спира Ивановић, санитет. оделење пошта 52, јавља своме оцу Ристи Ивановићу, предузимачу у Неготину (Крајина), да је са Николом, Ником и Миланом жив и здрав и моли за одговор. — Светислав Матејић, артиљерац, пошта 216, извештава оца Радоја Матејића, из села Вел. Шиљеговца, да је жив и здрав са братом Душаном и зе-