Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 615.

разних мишлења свију странака. Консервативна и војна странка изјасниле су се за дефииитиван препад-

Франц. коминике Париз, 27. децембра Обострана артиљериска борба у Шампаљи. Французи су извршили успешан препад источно од Буреја. Француски су пилоти уборили, у ваздушној борби, шест немачких аероплана. У току месеца децембра фраицуски су пилоги оборили' 76 немачких аероплана. Французи су изгубили свега 20 апарата. Доцније. — У Шампањи источно од Тетона одбијен је немачки напад. Досгајака артилериска борба на сектору Авокур и Безонво. У Вевру, северпо од Се-

Две баснословне цифре објавили су, ових дана, листови с ону страну Атлангика: прво вашингтонска влада тражила је и добила је од Копгреса за прву годину рата 105 милијарди динара, и друго, новозаведени порез на приход изнеће само за Вал-Стритски кварт у Њујорку (кварт где су берза и велике банке) за 1917. годину суму од две и по милијарде. Ве-ћ те две цифре, саме по себи, дају бар приближну слику о изворима којима Америкамци располажу. Зато они и не штеде новац. Ништа то за њих није, што њихови ратни кредити већ сад износе да и по пута више него француски. И нико код њих, или бар без мало нико не протесгвује против једног новог пореза. који ће њиховој држави донети миого више него ли Француској сви њени нормални приХоди скупа. Јер никад нико до сада није својим држављанима ударио толики порез на приход као што га је Американцима ударио њихов мипистар финапсија МакАду: поиеки од њихових Мултимилионара имају да плаћају и по 65 од сто од својих доходака. Оно, исти-

кипреговора са Русијом. Либерали и социјалисти траже да се преговори наставе у преетоници једне неутралне државе.

шепре-а, Французи су извршили успешан иапад. Неки су одреди продрли у иемачке положајс нафронту од 1500 метара. Заробили су 150 војника и запленили извеетан број митраљеза и бацача бомби. Италиј. кошинике Рим, 27. децембра. Снег и рћаво време омели су активност група. Артиљсријска борба иа источном сектору плаго-а Азијага и у области брда Томбе — Монфенера —Монтерело. Северно од брда Лемсрле наше су патроле заробиле неколико војника.

на, толики је проценат разрезан само на оне срећне људе, који имају више од 50 милијона годишњег прихода, али и таквих људи има подоста у земљи господина Вилсона. Тридесеторица њих имаће држав ној каси, по том новом закону, да плате преко једну милијарду динарн само за ову годину. Народна имовина у Сједињеним Државама износила ј прилике 50 милијарди у половини девегнаестог века, утренутку кад су почели да се отварају чувени златни рудници у Калифорнији. Године 1870. она је скочила већ на 150 милијарди; године 1880 на 210 милијарди; године 1890 на 330 милијарди, а 1900 на 440 милијарди. Већ-те године она је премашила цифру коју ће и Француска и Немачка, обе скупа, достићи пред почетак свегскога рата. Год. 1904. тих 440 милијарди попело' се на 535 милијарди (то је имовина којом у овај мах располаже Енглеска); године 1912. сгатистичари у Вашингтону израчунали су 940 милијарди. А даиас та сума износи измећу 1200 и 1500 мијарди — то ће рећи управо околико колико износи збир целокупне имо-

вине и француске и енглескс и немачке. Како да се објаспи то страховито скакање, коме нема сличнога у историји? Сједињенс Државе и.мају три извора из којих исгнче богаство: земљу, индуетрнју, рачунајући ту и рударсгво, и трговину. Кроз врло дуго време оне су билс пајвећа земљорадничка земља на свету, једна од житиица његових. Сад су престале да се баве искључиво зем.торадом, али су ипак осталс прво житно тржиште на свету, и добар део свегског становништа остао би без хране кад не би љих било да му је дају. Године 1916 оне су засејале 12 мнлијона хектара кукурузом, 22 милијоиа житом, 17 милијона овсем, 3 милијона јечмом, 1.200.000 ражју, 1.400.000 кромпиром, 11,500.000 памуком. Пожњеле су 920 милијоиа хектолитара кукуруза, 265, милијона хектолитара жита 5.0 овса, 67 јечма, 18 ражи, 126 кромпира, 4 и по памука. Све то скупа имало је вредност од 46' малијарди. Само приход од земље износи у Сједињеним Државама за 12 до 15 милијарди више него што је целокупни народни приход у Француској. Што је и индуетрија та-

ДОШАК Г. ПАШИЋА. Председник Министарског Савета, Министар Иносграних Дела Гоеподи Никола П. Пашић, долази за најкраће време у Солун. УМРЛИ ОД ХДАДНОЋЕ Ономадне су наћена на разним местима Солуна два леша. За једног је утврћена идентичност, а за другог.није. Лекарским прегледом је константовано да је смрт наступила услед хладноће. ПРЕСТУПИ И ЗДОЧИНИ У току 21. и 22. децембра ухапшено је или оптужено у Солуну: за краћу 15 лица, једно лице за скупљу продају намирнии три лица за обијање дућапа. Сем тога обијена је једна црква, једпл канцеларија и један дућап. Обијачи су непозиати, али се за њиматрага.

мо узела колосалне раЗмере томе је узрок то шго јој стоје у изобиљу осиовие, примарне материје на расположењу. Амсрика је пзвадила, у прошлој години, из рудпика 600 милијона тонаугља иантрацита15 пута више него што је Француска пре рата имала ‘— а поред тога још и 75 милијона тона гвоздене руде, па онда бакра за 3 милијарде динара, калаја за 750 милијона, олова за 400, злага за 500. Лако је онда схватити, зашто се метална иидустрија у Пицбургу, у Чикагу и у осталим местима не боји европске конкуренције. До 1914 године, - трговина Сједињених Држава заостајала је далеко иза трговине Енглеске. Али 1916 године она је изнела 40 милијарди и тиме се истакла на прво место: само извоз њихов попео се, за те три године, од 12 на 28 милијарди. Све су то само сувопарне цифре, али цифре које много казују. Нарочито сада, на критичном врхунцу овог светског рата. Јер ако је истина оно што паметни људи кажу, тојестако је истина да ће у том рату победити материјал и новац, онда је јасно на чијој ће страни бити победа.

СРПСКО ТРГОВАНКО ДРУШТВО Обавља све банкарске по-ове. Врдги размену новца по најповољнијим дневним курсевима. Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија ес налази у улици Александра Великог бр. 7, у згради хотела »Кавала«, преко пута бив. грчке централне поште.

ВАЖНЕВЕСТИ Амстердам. — Ф орверц пише: Богатији сељаци и богаташи у вароши живе у изобиљу. Сваки је милионар напунио своје подруме потребним иамирницама док средње класе умиру од глади. Чстрдесет милиона људи, који гладују, неће ћутати. Кроз месец дана наступиће у Немачкој велика катастрофа, много озбиљнија него она у Ру-

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

МИЛИЈОНИ И МИЛИЈАРДЕ — Поред милијона људи милијарде блага уноси Америка у рат —

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

.,Љ сији. Догодиће се немачки I пораз и губитак целог рата. Лисабон. Г. Бетинкур Родригес наименован је за посланика Португалије у Паризу. Лондон. Вивши краљ Португалије намерава да објави, да се дефинптивно одриче свију права на престо.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Лондсн, 27. — Чланови специјалне енглеске мисије отпутовали су из Архангелска за Енглеску, пошто су експедовали сав ратни материјал који сеје налазио у депоима те вароши. Берн, 57. — Кро.з који дан цар Карло ће ићи у Цариград да посети Султана. Лондон, 27. — Енглески главни директор пошта и Телеграфа изјавио је: Сталним доласком америчких трупа у Француску судбина Немачке је решена. Ја се надам, да ће ее рат завршити пресвршетк.а идуће године. Париз, 27. — Г. Јонеску у једном писму, које је послао једном француском политичару, каже да је мржња румунског војника према Немачкотужасна.Румуни неће никада усвојити немачки мир нити ће пак капитулирати. Петроград, 27. Троцки је изјавио г. Нулану, француском по слаиику: »Ако Немци не усвоје демократеки мир максималисти ће им натурити револуционарни мир.« Цирих, 27. — У Нелшчкој се врше многобројна хапшења војних и цивилних лица која пропагирају Лењинове идеје. Париз, 27 — »Ом Либр« пише: Немци сада не желе да закључе сеператан мир, ^ер би он спречио преговоре о општем миру. Да ли максималисти увифају замку, која им се спрема или играју комедију? Ово питање треба да се реши. Париз, 27.. Француски су пилоти оборили, у 1017. години, 603 немачка аероплана и покварили 580.

ПРИЗНАПЗ СРБИЈЕ Обавештајни Биро Сргг Црв. Крста у Солуну добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следеће улагаче: Заваћил Милан, Зарићи: П. Бошко и Чеда, Захарић Ђроће, Збиљић Ђорће, Здравковићи: Арсеније, Јован, Милан (2), Зекавић Драгољуб, Зсц .1. Милан. Игњатовић Светислав, Иванић Стеван, Ивановићи: Милорад, Спира и Чеда, Ивковић Љубомир, Илићи: Богосав и Драгољуб (3), Ивковић Светозар, Илићи: Душан, Живојин, Илија, Милан, Милош, Д. Петар, Г. Радивоје и Сретен (2), Исаиловићи : Бранислав, Живојин и Илија. Јаковљевићи Миладин, Ј. Стеван, Јакшић Бранимир. Јанковићи: Алекса, М. Алекса, Л. Владисл., Др. Бластимир, Воја, Воја, Димитрије, Драгутин, Добросав, Иван, А. Јанко, М. Крста, Миленко,Мил.и М. Михајло, Јаковљевић В. Обрад, Јанковићи Петар и Риста, Јанићијевић Кузман, Јаношевићи Бранислав и М. Миша, Јакшић Сава, Јанчић Јован, Јањушевић Сима, Јевћевић Миљко, Јевремовић Миливоје, Јевтићи Јован и Љубомир, Јекић Милован, Јеличић Глигорије, Јелисавчић Милан, Јеремићи: Драг., Жив.,Рад. Рад. А.,Радојица И., Тихомир, Јефтић Стеван, Јефтовић Богдан, ЈечменовићМил. Јешићи: А. Свегислав и Свет. (2), Јовановићи: Александар, Д. Божидар (2), Боривоје, Б. Бранко, Љ. Бранислав, К. Васа, Видоје, Ј. Војин, Горча, П. Димитрије, Р. Димитрије, Добросав, М. Драг. Л. Драгомир, Јовановићи: Душан (2), Ђорће, Зафир, Јован, Н. Јован, С. Иван, Јордан, Коста, Лаза, Љубомир, Марија, М. Д. Д. Милан (2), К Милан, В. Милан, Ч. Милан, Ј. Милорад, Мил., А. Мијајло (3), Б. Пав. Панта, Ђ. Петар, Риста, Д. Светолик, Ј. Сретен. Л. Сретен и Стеван (2), Јовановићи: Танасије и Тихомир,Јовичић Светислав, Јојић Драгослав, Јоксимовић Милан, Јовичевић Љубомир, Јовичићи: Андра и Светислав, Јончић Срћа, Јорговановић Никола, Јосимовић Андра, Јоцићи : Драгутин и Милан, Југовићи: Александар и Јован. Наставиће се —

том Драгојем. Моли за извештај о својима. — Благоје Ј. Таутовић, наредник, ношта 999, јавља својој мајци Катици, которска ул. бр: 29, Београд, да је жив и здрав са ујаком Милошем Арсенијевићем, и моли за одговор. — ДрагољубР. Танасијевић, поднаредник, пошта 216, извештава Петра И. Петравића из села Младеновца, космајски, београдски, да су живи и здрави: он, брат Влајко, Веса, Сретен, Мијаило, Тихомир.Љубомир, Драгутин, Радисав, Злативоје, Живојин, Танасије, Радован, Урош, Божидар, Тихомир, Михаило Костандиновић, Љубомир

Јовановић, Ранисав, Милисав, Драгомир Милетић.Сви моле за извештај. Милан Јов. Миленковић, муниц. колона, пошта 711 извешгава ујака Милен : ка В. Спасића, трг. из Зајчара, кога моли да извести његовог оца Јефту М. Живковића, у сслу Бачевици, да су живи и здрави: он Љуба, Влада, Перча, Никола, Драгутин, Раша, Иван Сто-‘ јановић, Никодије Спасић, син Алекса, Иван Л. Лазаревић, Иван Лазаревић, Иван Петровић, Јован М. Јовановић, Грајило Смодуловић, Петко Кокајић, Пауи Ив. ПЈуљина, Цајко П. Цулона, Иван П. Лунгић, Сава Дидуловић, Новак И. Петровић, Сава Р. Живковић, Драгић писар из села Врбице; сви моле за одговор о својима.

ШТАМПАРИЈА „БЕЛИКА СРБИЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевенаје свим потребним материјалом и машинеријом за израду евих штампарских поелова, као: кљига, формулара, плаката, огласа и т. д. и то оеим српског и на свима Савезничким језицима. Послови се примају у штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идући ка жељ. станици). Израдабрза, тачна и солидна. Ценеврло умерене.

Д-р АЛЕКСАНДРИДЕС Специјалист за интсрне болести ДИРЕКТОР БОЛИИЦЕ ЗА ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ Прчма свакога даиа од 14—1 часа !/ француској аиошецц, ул. Франк бр. 35. Од 3—4 часа код својс куће, цлица Диадоху Георгчу бр. 35, а од 6—7 часова у апотеци ,,Наде“, булевар Пародне Одбране бр. 6. НЗ. ћнјекција салварзана и галила проптв счфилиса. 9—30 СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним успехом директор болнице венеричних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 16-30

Велико стовариште КИСЕЛОГ КУПУСА и разне туршије, ул. Битољска (Моиастириу), бр. 31. Продаја на велико и мало. Продаје Александар Тодоровић, ресторатер »Р1ове Смирне«. 12—15

Д-р АЛБЕРТ ГАТЕЊО Зубни лекар с Универзитета у Паризу вади зубе без болова. 18 година искуства. Савршен рад златних зубаза4-5 дана. Улица Егнатија бр. 339.

7—15 I ВЕЛИКИ СИИЕМА ПАНТЕОН Р Булевар Народне Одбране бр. 31. $ ^ Отвара сс врло скоро са најлепшим до- ^ ^ садашњим филмом. 8-10 *♦» <•* л* ?•* т ••* ?•* Ј** Л* *•* Ј** ?** л* »•* »*» »•*

Одговорни уредник Бошко Богдановић Штампарија »Велика Србија»