Велика Србија

БР0.1 61«.

СОЛУН, СУБОТА 30. ДЕЦЕМБРА 1917. ГОД.

ГОД. 2.

ВЕЛИКА ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВЈЕ Б1»ОЈ 10 лспта | | Урефује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАБИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА. ИЗНОСЛ; Месечно 3 драхме, тромесечно 9 дрпхмс, годишн.с 30 драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У Стан уредништпа: улица Краља Петра бр. 70. БРОЈ 10 лепта

С Р Б И Ј А И А М Е Р И К А Српска мисија у Америчком Сенату Крф, 28. децембра На Бадњи дап, 24. децембра, српска мисија, која се налази у Вашингтону, примљена је свечано у Лмеричком Сенату. Председник Сената је поздравио мисију једним топлим говором, у коме је истакао истрајност и храб|>ост српског народа у вековним борбама противу Турске и Аустро-Угарске. Он је завршио изразивши жељу да ће садашњи рат бити крунисан ослобофењсм и уједињењем српскога народа. Шсф мисије, г. ВесниК, одговорио је одавши хвалу Америци на напорима које је чинила ради остварења идеала слободе и правде у целом човечанству. Изјавио је наду, да Фе истрајност српскога народа, потпомогнутог од Савезника и Америке, донети његову елободу и уједињење. Сенатори су саслушали ове говоре с једнодушним одобравањем. На дан Божића мисија је у друштву министра иностраних дела положила венац на гроб Вашингтона. Том приликом г. Лансинг је поздравио сен осниваоцп америчких слобода, чије је дело упоредио са делом Карафорфа у Србији. Г. Веснић 1е дао 'места своме убефењу да ■ће Вашингтонови потомци пјЈоширити благодети, којс је овај обезбедио у корист Амсрике, на еве друге народе. (Пресбиро)

ИСТРАЈНОСТ И СТРПЈБЕЊЕ Једини услови победе

У једном од послсдњих чланака орган немачких социјал. Ф ор<верц напада жучно владу због свога повлафи«ања пангерманистима и због сметњи, које и■ста чини у погдеду отклањања препрека ка П|НЧ’оворима о миру. У истом смислу објавили су чланке иосталилистови независних социјалисга, који с.у у гањању и хапшсњу својих другова видели т.ежњу немачке владе, да и овога пута извеДе уобичајени маневар и да изигјкшањем смешних жеља за мир заведе зара-ћене државе. Изгледа, да се овога пута није у томе успело, јер је велики део немачке и аустро-угарске штампе устао оташ[»ено против тога. Бечки Цајт тражи да ■се централне силе отворено и дсфинитивно изјасне о својим ратиим циљевима. Рајхспост истиче, да се маневЈЈИма не може ништа постићи. Будопсшти Хирлап наглашава, да политика бечке и берлинске владе уЈ-рожава битно и оп■станак мафарског народа. Форверц иде тако далско, да цредсказуЈе 'чак и евентуолну рево-

луцију, ако сс владе цен гралнихсила не крену из својих маштарија и не увиде да се само отвореним и одређеним пугем може ићи ка часном и праведном миру. Већи дсо немачке штампе држи се ипак консервативно и сви још увек цод утицајем пангерманиета. То се најбоље констатуЈе у| коментарима, којима су; пропраћене изјаве г. Лојда Цорџа о миру. Може се данас рећи, да немачка штампа стоји при гледишту, да се услови британског премијера це мцгу усвојити. Из тога с^едствено излази за кључак, да ,су све немачке изјаве о миру »без анексија и одштега« биле обичан блеф. За нас је јасно то, да се под садашњим околностимаи при данашњем схватању немачке шгампе и немачких класа не моде говорити о миру на основама, које Је прокламовала руска р.еволуција. Истовремено, то је најбољи доказ, да се не треба губити у празним и таштим илузијама и да стварносттребапретпоставити свима надама и заваравањима. И сами руски максима-

листи, који данас формално господаре Русијом,схватили су то и прекинули су преговоре са цент[)алним силама. Основна ствар, која је данас у питању и која се свом својом нсизбежношћу намеФ.е, јссте истрајност. У пмтању је бити или ие бити. Догафаји оваквог значаја и оваквог замаха не понављају се често.Ваља имати стрпљења и истрајносги. П ра всдним ствари ма досуђена је крајња победа, али зато треба истрајати до краја. То Савезници знају и заго су на своме путу ка победи истрајни, одлучни, неумољиви и оес7 крајно стрпљиви.

ЛОЛИТИЧКЕ ВЕСТН Шенева, 30. Социјалистички посланици у пустријском парламенту упутали су влади захтев, да одџах поднесе Споразуму јасне прерлрге за мир. Рим, 30. — ЈЈиртпри објављују, да је г. Б чсолитиу ионуј)СН<> место у ратном комитету. Лондон, 30. — Телеграфшиу. да су литвански делегати, који се баве у Штокхолму.одлучили да траже независност литванског народа, подразумевајуки ту и пруске поданике. Петроград, 30. — Организатор , покрета мефу ђацима војних школа, .4«ксентајев, ухатиен је. Лондон, 30. » Тајмс « држи да британска влада неће за сада нааменовати носледника г Б уханину, амбчсадчру у Тусији. Берн, 30 Црсмџ »I >ерлинер Тагсблату«, кајзер намерава да иде у Б рест Литовск.

СТРАНА ШТАМПА Речц Лојда Џорџа О.у Либр, /,(’ви су Енглеаи слож»о уз Савезнике. Критични час цроћи ке. Доћи 1,е одлучаи час.. Дарад тога часа сјји Сарезирци морају бити једно; једна једина војска, један рат, једна дирекција.. Може се победити. Победиће се. Победиће се још брже, ако код Савезника буде-само ј.едан фронт, јсдан план, један шеф«. Морнинг Посјп: »Г. Дојд, Цорџ јс Јоворио као британскн државник. Он је учинио апел на јавност своје земље. Сигурни смо да

ће народ разумети тај апел и да ће на њега одговорити«. Ј\ејли Телсграф: »Г. Лојд Џорџ је апеловао на разум, част, храброст и самоодрицање. Он тражи од народа да испуни највеће папоре и да пристане иа пајвеће жртвс«. Дејли Трафшк: »Први миписчар зна, да би ми могли закл.учити сада мир, ади то би био мир, који би злочиначки народ немачки оставио некажњеи и без покајања«. Тајмс : »Г. Лојд Џорџ позива бригански народ да упире очи на пут, који води ка победи. Тај свсчани апел показ} г је високо осећања. Он није извесно учиљен узалуд«. Повреда неутралности Цирхер Пост‘. »Немачка

зна добро, да би намера за поврсду швајцарске неутралности ударила на отпор целог швајцарског народа. Уосталом, последица поврсде белгијске неутралиости толико притискује Немачку, да је мало вероватно, да ћс она поновити исги оглед«. Немачки предлози ■Ивнинг Сан: »Предлози немачкбг мира, учињени бол.шевицима.откривају не мачка схвагања мира, која се не би могла остварити без користи по кајзера. Ми можемо сматрати немачке предло 1 'е Русији као најбољи аргумент против њиховапроЈ-рама. Немачкипредлози могу расвестити све оне, који су се дали завести пацифистичком утопијом«. створи себи једну моћну и велику армију, а да је то била V стању да и учини, догаћаји су најбоље показали. Па ипак, Кнгдеска то није учинила. >1оже ли се, дакле, из тога закључити, да је Енглескч припремала против насједан освајачки рат, рат уништења? Зар је могуће претпостдвити случај, да један зЛиковац нападне па добро наоружаног стражара, па да тек у току борбе увиди да није у стању да пуца, чак да нема ни оружја. Не, Енглези су од вајкада били до* бре рачунџије. Да су нас они заисга хтели да нападну, сигурно је, да би се претходио постарали за добром војском. — Наставиће се

Р Е Ч И ПОУЗДАЊА Изјава г. Клемансоа Лондон, 30. децембра. »Дејли' Мсљ« је .објавио, следеће изјаве г. Клемансоа, председника францускс владс: »НеФемо положити оружје, рекао је француски премијер, које смо морали узети ради наше одбране, пре него што сузбијемо завојевачки дух, против кога се боримо. То је дуг који цхЈамо прс.\)а нашим мртвима. Њихове успомсне обцављају нашу ерергију. "Наша ствар добија већу снвј у. Вао пјЈцмер узцмам јединствсне војникс Велике ‘ Британије.«

ВИНОВНИЦИ РАТА Немац о немачком милитаризму

Пат, кога су тада многи и мпоги Нсмци бурно поздравили као почетак новог и сјајног доба за немачку нацију, произвео је насвакога Француза, још од првог дапа, осећај стра.ча и примљен јс као каква неизбежна судбипа, које се сваки Француз бојао, а коју пико нпјс жслсо. 1‘л о, то је права Ифрнф 'Гврде, потом, да нам је Енглеска, пуиа зависта и мржње, хтела доћи главе. Није пам могла дозволиги, да и ми заузмемо какво местанце под овим сводом небеским. Шта има истине у овом тврћењу? Једно јс. сигурно, а то је, да нам је Енглеска мане завидила него ми њој. Наиме, Енглеска јс, у својојрођвцој земљи, уаијој трговини и нашој индустрији дала много вшис слободе но што је то био случај код нас са енглеском трговином. Ми смо ударали на енглсске производе, које смо увозили, грднс таксе, док је, мећутим, баш та завидљива Гнгдррка, пуштала у своју земљу наше производе без икакве царипске тарифе.

И без овога 1 ;рвавог и прескупог рата, Енглези су могли најтеже да погоде нашу трговину самим тиме, што би удариЛИ царину на пемачку робу. Пико ни свету не бибио у сгам.у, да јој То забра11 И. Али, ето Кмглези то ипак нису урадили! С тога и јесте безочна неистина, кад се Кнглезима пребацује суревњивост. Чак, шта више, баш некако у очи рата, Енглеска беше склопила са нама у1 ’овор, којим нам је оси 1 -урала сферу колонијалног утицаја над великим азијским покрајина-ма, У тренутку објаве рата, овај уговор беше већ и потписан. Зар су то 1 ’естови једног суревњивца?! фнфчрти је Црое( 1 ј<Ј фу.1(1 11(1 1ЦО д« НЧ< 1/НШ1111111.'« Тиме нас спшлно кљукају. Међутим, у самомепочетку рата, Енглеска је амала иа . окуту ништчвну, малеиу војску од цигло 150,000 л>удч. Она ју је морала етварати тек у току рата. Нико јој није могао забраиити, да још за ћреме мира, попут Немачке,

У НЕМАЧКОЈ — Занимљиви подаци Лондон, 30. дец. Дописник Морнчнг Поста у Холандији објављује интересантне податке о животу у Берлину. Измефу осталога он вели, да >е становништво врло раздражено против владе. Ова је, знајући то, забртнића долазак војнициАт са V • I. ТТ • ? I с.1 фронта у ћерлиц, а ифицирима га дозвољдва само у изузетним случаЈевима. Хинденбург и Лудендорф престали су одавно бити идоли народа. Радничка класа мрзи оба генерала/ кајзера и кронпринца.Нико друкчије не мислио царској породици. Маса је поде)ала плакате са СЛИКОМ Хнпденбурга, у којима сс позива народда уписује заЈам. Немачка штампа у пркос строгој цензури, сл'ал но износи унутрарЈње прилике у Нбмач&бј. ”лад у Немачкој дос гигла је врхунац. Дешава’у се врло често крафе хлебних карата. Форверц јавља, да лица кош имају више хлебних калата продаЈу сваку пет марака.

гх г :

У РУСИЈИ Петроград, 30, Држи се, да је Троцки јако раздражен немачким предлозима. Говори се, да је он чак питао америчког и француског амбасадора, можс ли евентуално рачунати на помоф Америке, да би отерао цс из РусиЈе.