Велика Србија

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ^ ПО ПОДНЕ ПврМОДИ! I Примера*

П1)1.'ТГТ 'ПТ 4 М Ч11ЛГ' Л.

Месечно 3 драхме, тромесечно 9 драхмс, годишн.е 30 драхме.

РУКОПИСИ СК ПГ. ВГАЋЛ.1У

Ш 6К1Ш0Е 8ЕКВ1Е

БРО.1 10 леп га

Уређује О Д Б 0 Р

Свима Србима и Савезницима православне вере најсрдачније честитамо нову, 1918., годину, подносећи им најлепше жел»е: да у овој години дефинитивно триумфују наши општи и заједнички напори I НОВА ГОДИНА Прошли догађаји и најбољи изгледи Данасулазимо у нову, талији донела )с нашим 1918., годину; сгару, непријатељима прили-

успеха свију СавезникаДтралних Сила као једи-

1917., предали смо са јучерашњим даном историји. У нормалним прили кама ретко се када могло нешто више казати за овакав хронолошки прелаз; садашњи крупни дога-ђаји дају му, ме-ђутим, нарочити значај: с њим завршују један период свога развиТ.а и почињу нову, можда одређенију, свакоЈако одлучнију, а вероватно и завршну етапу. Ако се у овим к ру п н и м д о гаТ>ај и м а и м а и сме тражити логике, онда се ова година може сматрати последњом фазом рата, са озбиљним изгледима правилног решења евију постављених проблема Прошла година обележена је као прекретНица односа снага двеју зараћених група. Док су ранијих година овога рата наши Савезници апсорбовали све своје снаге, да и уљудству и у ратној спреми достигну своје противнике, и док су Централне Силе у том времену биле у напопу својих снага ,и држале у својим рукама иницијативу,—дотлс су сспрошле год и н е с н а ге о б е ј у гру п а изједначиле и поступно преносиле и пренсле иннцијативу и апсолутну надмоТносг на страну Сила из Споразума. Догафаји у Русинх и диверзија у Италији ни у ком случају не могу пресудно утицати на ову измену. Неизвесноет стања у Русији још и сада лебди над Централним Силама као стална опасност и прети својим неочекиваним ударом. .Али ствари у Русији, ма какосе оне развијале, нису у стању, претпостављајуТи најповољнији преокрет по Централне Силе, да паралишу прилив снага и средстава из неисцрпних и недирнутих извора Сједињених Америчких Држава. А диверзиЈа у И-

чно незгодно изненафење: ојачала је италијански фронт, приковала велике аустро-немачке снаге и .изазвала јединство фронта Сила из Спрразума, што су Централне Силе, извесно, најмање могле желети. У упорефењу ових успеха Цеитралних Сила са успесима Сила из Споразума кроз прошлу годину добија се слика свију годишњих дога■ђаја ијављајусе контуре изгледа за ову годину. Опсрацијеу Фла н дриш и на разним француским секторима утврдиле су надмоћност наших Савезника п непријатељима одузеле ранију иницијативу. На тим (ђрон говима неп ријатељи су, ма да су тамо сконцентрисали главне своје снаге, свуда били тучени. Савезници су, шта више, били у стању дадо непробојности појачају и т ал и ј а н ски фронт и уједно.као што споменусмо, спроведу јединство својих фронтова. Сем тога, операције у Палестини толико су ослабиле Турску и довелс је у један скоро безизлазан положај. да још један озбиљнији напор може ову, као војничку силу, дефинитивно избацити из сваке комбинацијс. Прилазак Сједињених Америчких Држава, чи 1И су ИЗВОЈШ у људству и свима средствима неисцрпни, несумњиво је највеТи успех наших Савезника у прошлој години. Он јс негцшјатсљској сумаренској акцији задао смјјтни ударац, а Савезницима донео по!ачања, чије ћг дејство у овој години бити пресудно ОсвЈгћући се на дога•ђаје општег карактера поглед нам се огимљс и скреће на пјшликс и дога-ђа>еувезиеа нашим положаЈем. Ма да је успех наше етвари у ап-

опет нам се намеће пи-ј тање: какви су по нас изгледи? Само је један одговој) логичан: ми смо у добром друштву и наше су ствари на најбољем путу да буду правилно и коначно решене. Ова проста и јасна констатација нијс без основа; она је чврнгћа но што на први поглед изгледа. У току 1916. и 1910. године.ни АустроУгарска ни Бугарска. дакле наши директни непршатељи, ниеу хтеле признати ни Српску Династију ни Српску Владу каозаконите представнике Србије; Бугарска чак није хтела признати ни .Српско Д(>уштво Црвеног Крста. Све изјаве п.ихових дј>жавника сводиле су се на произво.вну констатацију:да Србија за њих не постош. Доцније су догафаји мењалито њихово гледиште и у 1917. години дожинели смо задовољетво, да ЛустЈ,-: Угарска покушава да дофе V индиректан додиј) са Сј)пском Владом и да се њен министар спољних послова, додуше са тенденцијом, јавно од])иче анексије Србијиних територија. А шта да се каже за Бугарску? Довољно је сломенути, да јс бугарска влада разаслала у неут|)алне земље небројсно својих агената у циљу доказивања бугарског ктфактера наше Ма г Кедонпје. Шта би јој то требало, да није поколебана у коначну победу своје насилничке и издајничке политике?! П ита њеиашегоп штс I’ ослобођења и уједињсн>а т|)оименог народа добило је у прошлој годи н и одрсђену форму: пред мефународни форум оно је посгављено у форми непоколебљиве воље целокупног машсг народа. И Крфска Декларација, као израз воље слободног дела иародног, и Бечка Р.езолуција, као израз воље поробљеног дела, иставиле су питањс ослобо-ђења и уједињења Срба - X р вата -Сл о ве н а ца V сЛободну и независну државу као императив на|)одни. То је наш велики морални успех Његоио дејсгво осетп Ли су чак и наши нспријатељи А и наши моКни Савезници поставили с)' принцип оелобофења

ну основицу трлјнога мн])а. Њихова воља да обезбеде остварење тих пјшнципа за нас је најбоља гарантија да 'ће наше питање на крају бити правилно решено. ★ Из овог летимичног и повјпиног прегледа и упоређсња није тешко извести закључак о изгледима еа којима улазимо у нову годину. Пред тим изгледима наше наде претапају се у ве|>у: да 'ће ова година нашем троименом и напаКеном народу донети плодовс 'великих и крвавих напора: независну, уједи њену и демократску К|>аљевину Срба-Хрвата-Словенаца, и наши.м славом овенчаним јунацима мирап живот и срећу на дому. А са том том вером прилазимо данас свима Србима пЈшвославне вере и из свег срца им кличемо: Срећна вам Нова Годан1(] еолутној зависности- од! народа из ропстваЦен-

П0ШИЧКЕ ВЕСТИ Рим, 1. — Оеамдесет професора овдашњег универзитета потписали су јебан мапифест и предали га влада. У њему траже од овс 1ито енергичнију ратну политику. Лондон, 1. —Јављају из 'Гокиа, да је тамр преминуо румунски посланик Ксе■ нонол, који је био недавно стигао. Цирих, 1. — Председник пољског савета г. Кухарзевски иосетио је ових дача Всч и Берлин. Лондон, 1. — Образован је нарочати одељаК .т прекоморску трговину. Шеф одељка је сер Митлинд. Хавр, 1. У белгијској влади извршене су променс. Председник владе г. де Броквил уступио је положај министра спољних послова вођи либерала г. Полу Иману, а сам је узео портфе.ј министра економије.

СТРАНА_ ШТАМПА Питањв еФектива Дејли График: »Зна се, да се министарство војно занима живо питањем ефсктива и да се прсдузи мају нове мере. Становннштво Енглеске броји 59 милиона душа, Фракцуске 40, Италије 35, Ојед. Држава 100, Португалије 5, округло око 240 милиона. Наши непријатељи: Немачка, Аустрија, Вугарска и Турска достижу свега 145

Стап ургдпиштва: улица Крал.а Петра бр. 70.

БРОЈ 10 лепта

милиона. Ми и.мамо огром. ну надмоћпост у бројној снази и не рачунајући контигенте из колонија«. Једно предвнђање Евр (геперал Веро): »,1авља.ју, да је амерички вицеадмирал г. Берт Псри изјавио опомад, да се у кратком времену може очекиваги појава немачких аеронлана над обалским градовима Сјед. Држава. Ма

. У БЕЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ Негодовање Чеха и Југословена Цирих, 1. јануара 1 елегЈКкјшшу из Беча, да је последња седница рајхс(К)та била веома бурна. Чеси и Југослопени поднели су пјшдлог и тражили да спе народности буду заступл>ене па конференци ама у Брест Литовску. За врсме дискусије овог предлога дошло је до страховите свађе и ларме. Немачки посланик Тајфсл узвикнуо је: »Долар је победио!«, док се посланик Волф драо: »Доле Крамарж! Доле издајници!« Тада јс дошло и до туче измефу разних група. Увреде добачене чешким и |’угословенским посланицима раздражиле су страховито словенске групе. Поводом ових инцидената, Франкфуртср Цијтунг туажп да аустријска влада употреби јтке меЈ>е, да се спречи ова словенска опструкција.

БИНОЕНИЦК РАТА Немац о немачком милитаризму

колико да изгледа смела ова хипотеза, не треба је ипак сматраги као сасвим парадоксалну«. Ратни циљеви Петиш Репиблик: »Суштина дискусије о рагним циљевима лежи у томе, да ли је Немачка готова да у будуће према свнма народима, великим и малим, заузме исто држање и да за то даде гапантије«.

> Пре ће бити, да слободна Русија нијс свс дотле сигурна у своју слободу, докле год немачки милитаризам не буде био срушен и док се и у Немачкој не зацари слобода. Једино из тога разлога, а противсвоје воље, руски народ мора да настави војну. Он не може све дотле да ужива на миру евоју слободу, докле год у Немачкој буду на управи јуикери. Лаж је, што нам тврде, да је Русија отпочела војну из неких њених свесловенских освајачких намера; још гора је лаж, кад се тврди, да руски народ данас продужује рат у жудњи за освајањем. А шта ћемо са Белгијом и њеним шуровањем са Енглеском ? У своје време, један белгијски официр повео је разговор са својим енглеским колегом око тога: на који би начин Енглеска помогла Белгији, кад би Немци хтели ући на њено земљиште. С в а к а к о да ,је Белгија имала пуно разлога да буде стално на о.пЈ>ези. Сем тога, Енглеска је у самој ствари била уговоро.м, кога је и Немачка признала, обавезна да прискочи у помоћ Белгија у случају нужде. Бедгији је само вршила своју дужноет,

али савеза, упереног противу нас, никада са Енглеском није склапала. Исто је тако потпуно бесмислено гвЈзћење, да нам је Америка објавила рат из неке грамзивости. Помислиге само, да је почетком 1917 године целокуппа сума новаца, коју је Америка позајмила спвезницима, износила окс 11 милијарди франака; мећутим, већ првога дана о( објаве иепријатељстава, он 1 је била принућена да одсбри кредит од 35 милијаЈ ди. И гу суму, она више никада неће повратитп, јер је председник Вилсоп у самом почегку рата изј гвио, да Америка неће, ии услучају победе, гражити мџ какве ратне оштетс. Побеђена Иемачка у осгалом не би била ни у стању да Америци исплати иоле достојну оштету. Од тога времена Америка је већ ангажовала око 80 милијарди ратног кредита. Влада иуправљачи наши твЈЈде, да то Америка чини зато, да би спасла свој позајмљени иовац. Лудо је и помислити да би Американци, којису свакако сјајне рачунџије, утрошили 80 милијарди да спасу једва 11. А што су ипак загазили у рат, то ће бити