Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И .Т А«

БРО.Т 1.

сигурно из других разлога. а не изсвоје »грамзивости«. Ни’‘1и може бити, нити је истина, да је цело човсчанство само скуп завидљивих ниткова, похлепних разбојника и освстол.убивих хул.а. Није кривица до човечанства што цео свет мрзи Иемачку, као шго то није нидодруштва, које се отресасвога једног члана, јер ће овај покуша1 и. да кривицу свали на друшгво, док је, у сгвари, једино и само оп прави кривац. Л.т, у чему ее. састоји та тсшка иривица НсмачI«•, да она е.ада у свсту личи на необузданог вука, који је бануо у дом мирол.убивих л.уди. Одаклс до.тза то, да је дат иико не во.њ. а сви је се плаше, те су се сви у-

ДРЖАЊЕ ШПАНИЈЕ Изјаве председника владе чЛопдон, 1. јануара. У једном интерпјуву, који јс* дао доииеннку »Дејли Ккспреса«, прсдсс-дник шпанске владе маркид Длхусемас идјави(Ј је: оШто рат дуже траје, наша жсл.а да останемо неутралнп постајс Јача, пли ми не заборлвл.амо свој географски положај, као и старо пријатсл.ство са Ннглеском и Француск >м. У политици неутра 1 ности ми следимо траговима владе г. Датоа. 1)И говорите о болоизм V у Шпанији. Сво што Мам могу рећи, то је да не познајемо ни Ноло пашу. ни њсгопе дру'ове. Ја сам прочитао а:иаве, учињене у ({>ранцуском парламенту односно г. Кајоа и ње-

дружили е да би је укротили. Кривице исто тако нс може бити ни до ваљиног, всрног и ц дупини своједуше мирољубивог нсмачког народа. Е па лепо, до кога је онда кривица? Овако постављено и решеио питане од највеКег| је значаја по свршетак рала. 1‘ат се све до.тле пе мо;ке окончати, докле се год не уклоне и одстране н.егови прави узроци. Прсма том, иеонходно јс да сазнамо побуде, којнма се руководио цсо еигт, да се дигне на нас. Одговор је кратак и јасан; Иемачка јс, не кривицом свога народа, већ грехом своје управе и својих управљача, навукла на се проклетстпо и мржн.у цслога света. Наставиће се

говс жеље дп се са ИЈпанијом образује савез против ЈЈнглеске, али, као нипријатељи <1‘|Јанцуске, ниШпанија сене бн никад удружила пјјотив Кнглсске. Ако је г. Кајб водио такве разговоре, није их имао извесно еа вифеним шпанским политичари ма«.

ИЗ БЕРЛИНА .Тедна занимљив«. епизода Бсрн, 1. јануара ЈЈа економске прилике у Немачкој врло је карактеристична следеЈш епизода. коју износи Игр.тнср Тагеб.шт: »Хлебне карте, пише поменути лист, намењене Берлинцима, изазивају врло много завиети. Нато је општина принуђена, да кола која пакете еа картама од штампарије преносе у канцеларије спроводи

војници.ма. Ономад, на завијутку једнс улице, један подофицир за} т стави војникс, који еу епроводили јсдна таква кола.и позва их да иста упуте на другу адрссу. Ови послушаше наредбу и одведоше кола у једно дво])иште, где им подофицир нареди да кола истоваре и потом ее врате откуда су до111 ли. Подофици[) еа ево! јим еаучссницима дао се на [таспродају карата, за коч* је добивено по пет марака. Кад ее војници вратили у депо, видели су да су били жртве преваре«.

‘ НАШК ДОПИСИ Почетак рада у оеновној школи у Велушини На подпожју голих брда, која сс спајају са Псристером, а на путу Битољ Лсрнн, постоји Велушина, јсдно од најлспших ссла у срсзу битољском. Благодарсћи Господипу Министру Просаете и за Велушину је постављен учитс. 1 .: г. Дам. Прл.инчеви!., који јс од свога доласка у Вслушину до сада са вредним п заузим.љивим прсдседником ове општине г. Крстом ИлиКем све припремио, да школа буде гогова и што пре опочне рад. Даиасје за Велушипу био свечан дан. У 10 часова пре подие, по свршетку бого-служења у оидашњој сеоској цркви, ушоницп и споредне одаје у новој школи биле еу препуне овдашњнх граћана. У самој учионици било јс водо освс ћен.е, коме су присуетвовали: срески начслник г. В. ( гојиљковић, окружнн економ г. ( вет. Пеши*ћ, г. М. Милорадовић, срескн лекар г. д-р.Манос и други. Чинодејствовао јс стари и уважснн протојсреј г. Грајко Милошевић, намеспик среза кичевског. По свршетну водо-освсћен.а г. Прота јо изгопорио топлу и патриотску беседу, савсТујући подмладак — будуће граћаие Србије — да пажљиво слушају свога учитеља л своје родитеље, а све присутне умолио: да и у они:-. тешким дапима по Грпеки Иарод не забораие школу, већ да моралпо и маторијално помогну школу и наставника у њиховом тешком послу.

ЗА НОВУ Г02ИНУ Главнокомандујући Савезничкв Источие Војеке Начеднику Штаба Врховне Команде Српске Армије Глогшокомандујући Источне Војске упу'кује храбрим трупама Савезничких Народа и њиховим шефовима своје пајлспше жел.е за Нову Годину. Неразлучно јединство које их спаја, плам који их проЖима и вера коју исповедају у ког.ачни успех сачињавају најпоузданије јеметво за победу која Кс за навек оставити мефу њима неизгладиво братство по оружју. Ђенерал Гијома

ФЕ.ЂТО II Леонид Андре.јев Уеш, сгеа!ог! Грмите, војни оркестри! Бешајте заставе! Од црвеког платна дижите гриум(| 1 алне капије! Јаче н веселије се дери свсчано расположени народе. јерутвоју мрачну варош долази освајач! Преко јулских трупова, газећи по локвама из црвсае крви долази освајач Лењии, горди победилац, велики триумфатор, силније га поздрављај руски нпроде. Ево га он, просед у сивом аутомобилу. Како је прост и V исто времс величансгвсн његов држаа-

нички лик; колико има сиаге у сваком покрету његове милосрдне руке; једним махом она доводи у покрет митраљсзе и баца буре на главу непокорних! Али, шта то тако страшно шуми позади триумфагора? То шуми морб и опомиње људе. То читаве флоте, подигнувшн црвене заставе, спремају громове и олује. Ево га оо, твој победилац руски народе, — гласннје, гласније и са више поштован.а поздрављај га! Падај ннчке. падај доле пред великим освајачем, који славом увенчан ступа у твој престони Пстроград! Прими и мој поздрав. Мени је веома жао што сам ја само писац, приповедач

а не велики матроскн оркесгар, илијерихонска груба, жалим што нисам оргуља од сто труба или хор шестокрила ги .\ серафи ма. Да ли ћу моћи простим рсчима да изразим моје одушсвл.еље и понизност? 'Ги си тако »ведики,« тако божанствсно диван, необични победиоче, који си згазио отаџбину, дигао сс изнад закона, прсзревши сваког другог Бога осим себе. Ти си готово Бог, .Тњине, ти то знаш? Ти си гогово Бог, Лењине. Шта јс за тебе све земаљско и човечанско? Мали л,уди дрхте над својим бедним животом; њихово слабо, нснскварено срцс пуно јс дрхтања и стра.хе, а ги

Присутно чиновништво прикупило је мећу собом 1(Н) динара и предало г. Дамњаиу, да ту суму раздели најсиротпијим ученицима ове школе. Учите.љ г. Прљинчсвић захаалио је са некодико пробраних рсчи свимаприсутпим на посети и предатом иовцу. Уиисапо јс (ј8 ученика и 12 учемица. 'Бачки родите.ви захвални су Миниетру*Просветс Господину Мнши Трифуновићу што је одредио учитеља да им деца не би у беспослици губила крсме. Сва дсца чине најлепши Јтисак, јср су зд]>ава, чисто и лепо обучена. Од сада се всћ чппс припремс, да се школски патрои: Св. Сава, прослави што сиечаннје. У опште, сво оидашњс нашс чиновнишгво што јс могуће внше ради да се помогне и олакша живот овдашп.ем сгановништву. ЗдравЈ.е је код народа врло добро. У сваком сслу озидане су дезинфскционе пећи н купатила за иарод; а вредни н заузимл.иви срсски лекар г. д-р Манос, у свакој дагој му прилици, поучава народ како треба да чува своје здравље. Белушина 17 децембра 1917 М. Р. Т.

Опозицијамаксималиста

Париз, 1. јануара. Правди објавл.ује - ) скст \ч* (ова, којс еу подислп Нсмци дслсгатима максималиста. Нсмачка од бија да понучс групс из Под.скс, Литваније, . 1нпомијс, Кггомије и Кур ландпјс, под изговором да се тс зсмљс иећ сматрају нсзавнсним од Русије. У немачком мсморандуму налази сч серија услова, којима к* цил, даза Нсмачку створе повлашксн положај у економском погледу у Русији. Немци пре свега предлажу обнову за једну годину русконсмачког трговинског уговора од 11)04. године или Да сс усвоји принцнп слободнеразменсза годнну дапа. Пемачка сс катсгорички противи, да Руси коптролишу пренос нсмачких трупа. Руска комиеија

констатује при свемтом визијепребачене са русда су три немачкс ди- ког на друге фроитове.

ЕИШНОВ Г0ВОР Коментари непријатељске штампе Берн, 1. јануара. Коментаришући последњи говор председника Вилсона, Форверц признаје да, овај говој) може довести до мира. •Фремденблат налози, да говор председиика Вилсопа изражава жсл.у ( поразума да се Четворном Савсзу подвоти. Њихови сс пјјсдлози/нс могу усвојити. Паје Фраје Пресе верује да г. Вилсои жсли парочито, да опсмогући прсдлоге о миру у Брест Литовску. Пеетер Лојд пребацујс Вилсону, што се меша у унутрашњс ствари Немачке. Пешти Хирлап истиче да председник иелике амсричке републике не рпди на миру без побсдиоца п побсђсног. Бцдитчата Хир.шп пишс: Г. г. Вилеон и Лојд Џорџ, одузимајуки централним силама сваку могуФ.ност разпика, прсдлажу нсусвојимс условс. Ла сада јс немогукс закључити мир. Цснгралнс (П.те нису тако бпјенс, да морају усвојити ма каквс ус.тоис мира.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈК, сочетаВ з, ас .

ачно пропали. 1 лавни

Атина, 1. —ИзШтокхолма јављају да јс руски Совјст сазвао ратни савст па коме '1\е ес п рст ресатп продужење рата. Женева, 1 — Прсма радиограмима изКијева централна 1’ада молм.та јс обе чсшко-еловачкс дивизије, које сс налазе на фронту у Волочику, да сс ставс на распо.тожсње Украјинс како би тукли макси мал исте. Комаиданти су одмах дали сиој пристапак. Први одрсди су вс*1. отпутова.ти за Кијсво. У путу су били мападиути од странс максималистичкс коњице, али су и.ч одбили причииивши им тешкс губитке. Кијевско становништ во дочекало је Чсхо-Словаке са вел и ки м одуше вљењем. Лондон, 1. Морнчнг Пост саанаје из Штокхолма, да )с Русија одлучила обнавл.ање нспријател.етпа. Совјсти су издали наредбу генсралисиму Криленку да сазовс општи во 1 нп еавет и прсдузмс потрсбис мсро. Према званичним всстима из Пстрог[)ада, цреговори у Врест Литовску су ко-

нили су се за насгављањс рата. Петроград. 1. Сматра сс као всроватно, да ке Лењина као председиика владе замспити Ниуков. Петроград, 1. Троцки и руска делегација отиш.ти су у Брест Литовск у намери да склонс централне силе па прсмештање преговора у Штокхолм. Руси тражс категорички то п ремештање, из ј а вљујуГ.и, да су у нсмачком главном штабу изложени нсзгодним утицајима. Петроград, 1. Преговори измсђу бо.т,шевика и Украјине водиће сс у Смоленску. Услови Гаде су: да трупе максималиста евакуишу територије Украјине и да се украјинске трупе врате. Максималисти Ј.епримити ове услове. Петроград, 1. • Социјалиста Брасон ношен је у триумфу од масс у тренутку, кад му је судио револуционарIIИ С)'Д.

непокретан и прав као гранитна стена. Они плачу,.а твојс су очи суве. Они те моле и преклињу али их ти нс чујеш. Шта сс тсбе тиче земал.ско? Ти сс уздигао више суза, вишс проклетства, више презрсн.а - та ти си сам највеће презрсн.с које је стало на зем.љи. Ступај, победиоче. За каком то отаџбином они плачу. Призивају Русију. Ништавни и бедни људи, они воле нскаку отаџбипу. Њима је мила н.ихова земља, мило им је њихово небо, њихове реке и шуме. њихова по.ља и сиромашна села. Они хоће, да дишу тим ваздухом а гуше се у другом, као да 2 ије свакн ваздух подједна-

ко здрав за дисање. Дсц.т зсмљс, хватају сс руКама за играчке и најмилију од од њих зоиу отаџбином, некаквом отаџбином. Али шта се тебс гиче зема.љско? Као какав Бог ти си се дигао изнад н.иховог зсмаљског и ииштавног живота — и презривом ногом стао си на њихову отаџбину, лаким замахом бацио си и здробио смешну играчку. Зар за Бога постоји географија, граиице, своја и тућа земља? — Русија и Немачка? Ступај победиоче. До ско[)а ги си био нико и ништа, — дапас си ти готово Бог, Л с њ и н е.... та ти знаш то? Као очаран гледам ја у твоје очи, у чијнм се зеницама до скора огледала Пе-

мачка. Шта се види у н.има, исмевањс или злоба? Нс, то није пи исмевање ни злоба. То јс — Велико Презирање. Кога то презирсш, победиоче? Ах да, сетио сам се: ти прсзиреш Закон. Онај ружни и немоћни закон, што је тебе, »великог човека«, ставио под некаки суд, хтео да те затвори у неку тамницу, где седе варалице и провокатори, убице и лопови... тебе, »Великог Човека«. Ти презиреш ту ружну и немоћиу власт, која је хтела да те погчини својим заповестима и наређењима, кад си ти - сам власт и нарећење. Није ли тако? Да, ти си у праву, »велики човече«, и ја исто тако као и ти, презирем ту властгбедна и слепа, опа је хтела да загвори Лењина! Народног изабраника! Полубога, који влада стихи-