Велика Србија

БРОЈ 637.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 1& ЈАНУАР 1918. ГОДИНЕ 1

ЕН бКНИОЕ 8ЕКВ1Е

год. 3. ЛИСТ ИЗЛАЛИ СВАКИ ДАН П0 ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месс*тно 3 драхме, громесечно 9 драхми. годишње ЗП драхми. РУКОПИСИ СЕ 11Е ВРАЋАЈУ Стан уредништва: .улица Краља Петра бр. 70.

БРО.Ј 10 лепта

УреЈзује О Д Б О I’

БЈ^О.Ј 10 лепта

ИТАПЈАНСКА ПОВЕДА

Рим, 18. јануара. Италијанске трупе задобиле су значајну победу на платоу Азијага. Уншитене су две аустријске дивизије, заробљено 100 официра и преко 2500 војника, заплењено 0 топова преко 100 митраљеза. (Појединостн у коминикеу).

НЕМАЧКА „ОФАНЗИВА Последњи блеф пангерманиста

У последње време, а нарочито од како суотпочели преговори са Русијом, немачка влада покушава да новим маневрима омете одлучност Савезника, и да их поколеба угвозденој решености да истрају до краја на трновитом путу, који води ка победи. Пошто је пацифистичка пропаганда обелодањсна и осује-ћена, и пошто су интриге за раздвајање Савезника промашиледејство.Немци су прибегли другоме средству, у наивном надац>у да љиме могу постики ма какве резултате. ПопЈто су прстходно преко разговора уБрес.т Литовску огледали, какав утицај могу имати на Савезникепреговори са Русијом о засебном миру и пошто су добили негативан резултат, Немци су. преварени у својим очекивањима да •ће успети да изазову преговорео општем миру, прибеглипоследњем средству — претњама офанзивом назападном фронту са огромним војним контингентима.

тим, примили потпуно равнрдушно немачке претње офанзивом на западном фронту. Свесни своје неоспорне надмо^ћности и убефени не само у успешан отпор својих трупа, већ и у нсизбежан слом немачких напада, они су са подсмехом одговорили на нови немачки маневар и истакли су још одлучније своју непоколебљиву решеност, да истрају до краја на за|почетом великом делу, док не спроведу прокламоване принципе правјде и сдободе. У целој овој ствари најлепше је то. што најзад и сами званични немачки кругови почиЕву да са м и себе дема нтују. Пангермаиска штампа осула је сад дрвље и камсњс на немачког министра финансија, којије ка»зеру поднео реферат, да језбог тешке финансијске кризе офанзива на западном фронту немогућа. Ова по»ава пооштрила је још више цолитичку кризу у Немачкој, и разголитила потпуно последњи немачки блеф.

Ова фамозна офанзива дигнута је на велика звона од стране немачког главног гснера л шта б а. Г1 а н ге р м а н ски листови надували су прскомерно њен значај, и извршили прогнозу, да ће она завршити рат триумфом германизма. Умеренији пак листови уверавали су народне масе, да она може учинити, да се Савезници. склоне на преговоре о миру. При свем том један део немачке штампе, у који долазе и сви социјалистички листови.устао јсодлучно против пројекта те нове офанзиве, која евентуално може и катастрофу донети Немачкој. Око ове офанзиве развила се у самој Немачкој врло жива кампања, која најбоље испољава проблемагичанкарактерне- мачких претњи. Савезници су, ме1>у-

ЛОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Еазел, 1Н. — »ГаЗет де Лозан « јавља: Г1 рема вестима Iи Берна, Гроцки је од немачких делсгата у БрестЈитовску тражпо да се иусте у слободу сви ухапшени социјалисти, нарочи/ио Либкнехт, који је захтевао да учествује у преговорима за мир. Базел, 18. — Б е ч к и » Цајт « јав.Ђа. да 'ће кроз врло кратко време Бекерле поднсти краљу колективну оставку кабинета. Атина, 18. — У пратња г. Кундуриотиса и неколико виишх официра г. Вениз елос је посетио јапанску ескадру, која је јуче приспела у П иреј. Јапански адмирал га је срдачно примио ■ Цирих, 18. — Делегати Украјине изјавили су представницима Турске уБрест Јитовску да је Украјина равнодуиша према питању о \\ариграду.

СТАЊЕ У НЕМАЧКОЈ Штрајкови се нагло шире

Л&н дон, 18. јануара Пангерманистички лист пПостч тражи да се предузму строге мере ради угушивања иинрајкачког покрета у Пемачкој. Говор Хертлинга је нрипомогао садашњем стању ствари. Последњи изветтаји јављају да је штрајкачки покрет иарочито озбиљан у крајевима где се налазе велике електричне радионице и фабрике аероилана. Штрајкови су избили у рајнској области и у Вестфалији, где с.у велики индустријски центри »Ф ранкфуртер Ц ајтунг објављује депешу из Вотуна о местимичном штрајку у областима рудника. П ропаганда за оншти штрајк све се више шири. Јавно је мшиљење јако узрујано неуепехом преговора у БрестЛитовску. Бери, 18. јануара Штрајкачи су организовали вслике манифестације у Берлину. П олиција је интервениса.га и извршила многа хапшења. П окрерх узима велике размере у Немачкој као и у Аустро-Угарској. Трупе су употребиле митраљезе. У току нереда било је много жртава. Званичан немачки коминике тврди да је број штрајкачау Б ерлину 16. јаиуара дортгнао 100.000 манифестанаша мс1,у којима је велики број жена. ПОД НЕПРИЈАТЕЉСКОМ ПРОПАГАНДОМ Један пропао покушај

И ако швајцарске власти предузимају доста строге мере противу страначке шпијунаже у њиховој лепој и мирној земљи, ипак су Немци, Аустријанци и Бугари успели да развију велИку активност и пропаганду. Агенти тих држава броје се на хиљаде, у коме се броју налази и по који од наших морално посрнулих људи. Уз ову пропагаиду, прилично у корак, иду и агенти краља Николе, чија пропаганда иде напоредо са аустријском н бори се проТиву идеја о нашем народном уједињсњу. Иеки од наших људи приста.ју уз ову последњу пропаганду,' држећи је као неку српску партију. ма да они у ствари раде у истом правцу V коме и они које агенти централних сила непосредно плаћају. Представник такве пропаганде овде је познати Борисав Минић са својим »Српским Листом«, који је око себе почео да прикупља наше морално слабе људе, пружајући им краљНиколине паре. Пошто је спечалио тако не.колико вој. бегунаца и других лица, која су се у Швајцарску склонила од параграфске одговорности, он је по господаревим упуствима требао од тих плаћеника да створи партију. У брзо са покретањем листа Минић је овде почео радити и на организовању »опозиције« садањој влади и њено! политици, давши тој новој партији име »Са-

Женова, 18. дец. 1917. вез пезасисних Срба у Швајцарској«. Сем дна-три свакако још необавештена лица томе покрету иије пришао нико од наших исправпич граћана, али су се Минић и покретачи ипак усудили да зову и »партијске зборове«. Пошто је први »збор«, заказан за 3. овај месец, пропао, јер је сопственик закупљеног локала, сазнавши ко су и шта су сазивачи, отказао уступљену им салу, а у другој су се одмах посваћали и разишли, то је за недељу, 17.- ов. м. у 2 часа по подне у овд. кафани »Баиопа!«, заказан други збор, на коме се »Савез« дефинитИвно пмао организовати. Збор је раније анонсиран преко Минићевог »Српског Листа«, а на два дана пред збор расгурене су мећу нашим светом плакате са врло шареним програмом. При свем том, у одре-ђено време у кафани фЈабопаГ 1 било је свега око петнаест лица, мећу којима Живојин Московл,евић, адвокат, Борислав Минић,' уредник »С р п с к о г Листа«, Добросав Думановић, бив. општински председник, Рад. Бонџулић, механичар, Живојин Митровић, економ, Драгутин Шошиђ, бив. члан еуда општине ћупријске, Марко Мијатовић - Црногорац, кројач, Мита Ђорић, индустријалац, Светозар Бујошевић, бив. војни чиновник, Јерко Дорбић, Хрват, штампар, и Адолф Каблар, Хрват, тнпограф. Сем

ових на скуп је дошло три дочетирилица из радозналости. Живојин Московл,евић, у својсгву »председника извршног одбора« у заказано време објавио је, да скуп почиње рад и дао је реч Думановићу, који је, по дневноме реду, прочитао »начела савеза независних Срба« и пројекат правила ове организације. После овога прешло се на тачку дневног реда: упис у чланство. Они, који су се хтели уписати, имали су да даду својеручни потпис. Кад'се дошло до МитеЂорића да да свој потпис, Ђорић је узео реч и изјавио је, да, и ако је опозиционар, нарочито и зато, што се не води довољно рачуна о људима слободних професија, — ипак налази, да нс треба да буде члан организације, коју је другојаче замишлао но шго му се сада представила. За Ђорићем узео је реч Бујошевић, који је изјавио, да он пристаје уз опозицију, али да та опозиција има да буде чиста и |Фбравна а не таква, да људе прља. Дал.е је рекао, да је овај цео покрет постао за рачун краља Николе, који издржава „Српски Лист“, и он, лично, не може пристати уз тај покрет, који има циљ, да подржава амбиције и прохтеве краља Николе, а налази да, у опште, међу Србима из Србије не може биги ниједног, који би пристао уз тај и такав покрет. Док је Бујошевић давао ову изјаву, Минић, уредник ,,Српског Листа", прекидао га је, говорећи: да је лаж, да се „Српски Лист“ издржава новцем крал,а Николе, и да је он—Минић—ушао у покрет за оснивање „савеза независних Срба у Швајцарској", као редов. У објашњењу, које је поводом овога настало, Бујошевиђ је поменуо, да је каракте ристично за држање Минићево и за његов лист, што „Српски Лист“ прештампава чланке „Београдских Новина" а ове опет прештампавају чланке „Срп. Листа", нарочито оне, које се односе на стварање нове политичке организације међу Србима у Швајцарској. На питање Минићево, ко то каже, да он подржава политику краља Николе, Бујошевић му је јавно рекао, да је њему још пре годину и више дана у Цириху причао Душан Шијачки, новинар, да ће Минић доћи у Швајцарску, да са новцем краља Николе покрене један лисг, и да би л он — Бујошевић— могао добити новаца, акобипри-

сгао да ради у том листу. После овога Бујошевић је изашао из кафане. После Бујошевића, Лерко Дорбиђ, штампар, дао је изјаву, да је он социјалист и да, као такав, не пристаје, да буде у једном котеријашком покрету, какав је овај, који хоће да се организује. За овим је и Дорбић отишао са скупа. После овога типограф Каблар, као социјалиста, дао је изјаву сличну оној, коју је Дорбић дао, па је и он са скупа отишао. Оставши сами присталице покрета за оснивање, »Савеза независних Срба у Швнјцарској«, отпочели су се, мефу собом, разговарати, што даље да раде. Први је узео речДумановић, који је рекао, да ће он помагати покрет само тако, ако у њему буду само Срби из Србије и ако се у њему не буде радило за чији рачун, па штету Србије. После овога Б. Минић је изјавио, да он излази из покрега и да ће, у будуће, сам, независно радити. За овим је и Минић отишао. Марко Мијатовиђ, Црногорац и агенат краља Николе, који у »Српском Листу« потписује памфлетске чланке наших дезертера противу српских интереса, имао је за овим протествоваги зашто он као Црногорац да не може бити у покрету. Остатак »чланова« образовали су између себе одбор четворице (Московљевић, Думановић, Бонџулић и Митровић) и закључили да и даље раде на »покрету противу владе«, па су се и они погнуге главе разишли. Они ће се с тешком муком поново састати, јер је сав наш избеглички свет у Женеви од првог почетка увидео нечасну и за српске интересе штетну тенденцију овога покрета, који се финансира ту ђим парама. Од осуде својих суграђана и доцније одговорности на збору не смеју да се покажу ни сви они, који, на жалост, из непријатељских конзулата и новац примају и раде тајно за рачун непријатељске пропаганде.

СКУП У ПРАГУ Чехо-Словаци за своју независност Лозана, 18. јануара У Прагу су се 6. Јануара окупили сви чешки и словачки посланици из бечког парламента и из чешког, моравског и шлеског сабора, и ту држали скуп Билису присутни и по^