Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 637.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

сланици осу^ени па помиловани: др. Крамарж, Разин, Шок, Вожна и Буривал. Скуп је поздравио председник »Чешке Парламентарне Уније«. посланик Сганек. Седница је трајала један сат. Аустријска цензура забранила је званичан извешгај са скупа и изгласану одлуку. Зна се, ме■ђутим, да су претресана два главна питања: обнавл>ање изјаве од 18. маја 1917. године са одлучним захтевом да се успостави чехо-словачка независна држава и лротест противу начина на који Чернин објашњава право народа да одлучују о својој судбини. При крају скупа ирисутни су отпевали чешку народну химну. Југословенски посланик Корошец послао је скупу, у име југословенског клуба. телеграм у коме Је потврдио потпун споразум између Југословена и Чеха поводом стварања независне чешко-словачке државе. Немачки, а нарочито бечки листови пратили су са највећом пажњом припреме и сам рад о вога скупа. 0ни истичу озбиљну бојазан због држања Чехо-Словака и Југословена.

МАКСИМАЛИСТИ Лењин и представници Савезника Рим, 18. јануара. Поводом последњих мера, усвоједих од Лењина према румунским представницима у Петрограду, дописник С.скола у руској прсстоници телеграфише: »Представници дипло матског кора у Петрограду предали су јуче Лењиновој влади протест против хапшења румунског посланика и повреде италијанске амбасаде. Лењинје позв'ао дипломатске представнике да се изјасни. Настала је дискусија, у току које јс максималистички шсф оптужио Румунију за издају према Русији. На овс речи, г. СпалајковиЈ., српски посланик повикао је: Како се усуђујете ви да говорите о издаји, ви бешцасници? Маладемократ екаСрбија.жртва напада милитаристичких царевина третирала је аустријског посланика при њсговом одласку.са свима обзирима, које изискује његов ранг«. Лењин није одговорио. Али, док је дипломатски кор одлазио, он се приближио г. Спалајковићу и покушаоје да га ослови. »Ја разумем, рекао је он, ваше очајање, али наша је лолитика дикгована вољом, да се по сваку цену што пре учини краЈ крвопролићу у Европи. Франц. комииике Париа, 18. јануара Нашч су патроле заробиле некОлико војника северно Ена. Артиљериска борна фронту у Вогезима. Доцнијс. — Артиљериска борба у области Миете, на фронту Кориере и‘у Вевру. Француски су авијатичари оборили два немачка аероплана и три друга приморали да се спусте. Италиј. коминике Рим, 18. јануара Акција започета /1. јануара на платоу Асијага крунисана је успсхом. Непријатсљу су отети пиложаји зап. од долине Ф ренцела. Кол де Росо и кол де Челе заузетису 15. јануара и од ужали у пркос бесном нап идима нспријатеља. Усиех је проширен јуче заузе-

М11НИСТАРСКЕ ВЕСТИ Министар Просвете и Црквених Послова, г. Миша Трифуновић, за време свога бављења у Со луну, обишао је дринску пекарску чету, подуже се задржао у разговору с војницимаипри поласкуподарио имдувана и 100 драхми. ГЕНЕРАЛ ГИЈОМА Командант Ис гочне Војске генсрал Гијома, по своме поврагку из Атине, примио је синоћ представнике штампе и саопштио им своје утцске са пута у грчку престоницу. Између осгалога генерал је рекао, да су скора сва питања изме•ђу Грчке и Споразума решена, н да се заосталих неколико проучавају. ПАЖЊА У српским круговима проносе се гласови да зајмови узети од Народне Банке, из кредита отворених од стране државе неће бити наплаћивани. Ови су гласови без икаквог основа и Генерални Консулат их, по налогу Господина Министра Финансија, категорички демантује и објављује да ће зајмови бити исплаћени по земаљском закону од свију дужника без разлике њиховог друштеног положаја. Из канцеларије Крал.евско Српског Генералног Консулата у Солуну 15. јануара 1918. год. Бр. 5. ЗАХВАШСТ Господин Лоран Роже, председник општине Ла Ферте Видан, а еада добровол.ни болничар Франц. Источне Војске, поклонио је поред ранијс приложених 1000 франака, још 300 франака, да се за тај новац набави вешгачка нога једном инвалиду који је своју ногу изгубио у рату. По налогу Господина Министра Војног, Санитетско одељење Министарства Војног, изјављује дародавцу захвалност на учињеном поклону. Из кннцеларије Санитетског Одељења Министар-

А ем Мон ди кол Б ела. Непријатељсли губици су врло великп, уништене су готово сасвим дведпвизије. Ратии плеп, који још није сав пробројан, износи 100 заробљевих: ОФицира и 2500 војника, 6 топова разних калибара, око 100 митраљеза, више хиљада пушака, као и велику коли чину муниције и ратног материј ала. Активновт авијатикебила је велика. 17 непријатељских апарата оборе но је за два дана. Енглески коминике Лондон, 18. јануара Нашс су трупс одбиле непријател.ски препад у области Арала. Артиљериска борба код Монше ле Пре. Једна наша патрола северо - источно од Ипра није се вратила.

ства Војног Л.О. Бр. 15250 од 12. јануара 1918 год. у Солуну. читш У Београду је умро при крају м е с е ц а децембра прошле године, познати иижињер и предузимач Себастијан Рош који се је пре 38 година доселио из слоначких крајева у Србију. Био је одличан стручњак, а при том до крајности савесган и пошген и ватрен иоборник југословенске идеје. Мнр пепелу његово.м, а о;калошћеној породици и наше саучешће. ДА СЕ ЈАВИ Милун Н. Токић позива се да престане Филијалу Управе Фомдова или јави своју тачну адресу.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград, 18. Ве’ћинд козакаи станопништва у области Дона груписала се је око владе хетмана Каледина, кош сматра да је главна дужност козака да учврсте демократску и републиканску власт у тој области. Сви су готови да се боре противу максималиста, ако се ови реше на агрееивну политику противу њихове владе. Сазнаје се, с друге стране, да се 25.000 офшцира налази око генсрала Алексијева. Бивши генералисим мисли да је потрсбно водиги енергичну борбу противу максималиста, како би се створио у Русији слободнији режим. Код ове групе постоји једна струја у корист монархистичких идеја. Г. Савинков помаже генерала Алексијева и мисли да треба предузети строге мере противу бољшевика. 1' е н е р а л Корнилов не узима активног учеш ћау покрету. Генерал Каледин и члановивојне владепротиве се жељи генерала Алексијева, да употреби

контингенте Дона противу максималиста. Петроград, 18. Јсдна депсша из Гостова ма Дону јавља да ће се ових дана прокламовати независна република у области Дома. Кабинет Ф.е бити образован на следеФи начин: Председник владе и министар војни: 1 'снерал Каледин; министар правде Селер; министар просвете Ижејев; министар трговине Парамонов; државни контролор Богажевски. Петроград, 18. У максималистичким круговима избио >е неспоразум. Лењин тврди да Гусија мора посваку ценуда закључи сепаратан мир са Немачком. Ве-ћина, пак изјављује да 'ће Гусија морати наставити рат противу централних сила, ако Немачка не измени своје услове. Пегроград, 18. »Правда« пише да је демократски мирозбиљно компромитован. Извршни одбор је строго критиковао преговореу Брест-Литовеку и тражио да се на конгрес пошљу вешти и искусни људи, који ће мо г ћи одолети ауторитету неп риј атељск и х иза сла н ика. Одбор тражи да сам Лењин иде у Брест Литовск, куда 'ће доФ.и и канцелар Хертлинг. Петроград, 18. Ма ксим а л и ста Ч и че р и н, кога су енглеске власти ухапсиле у Лондону, и по том пустиле на захтев Лењина, наименонан је за помсткника Троцковог у министарству спол.них послова.

ПРИЗК, ИЗ СРВИЈЕ

Обавештајни Биро Срп. Црв. Крста у Солуну, добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следеће улагаче. Умољавају се г. улагачи да се обрате овом Биро-у лично или писмено, како би им се приспеле признанице предале. Лица која ее обраћају Бироу- писмено да им се призванице испошљу на означену адресу, дужна су тачно назначити комесу новац слали, место, где и време кад, како бих им се приспеле признанице могле испослати. Из крајева под Аустријом Аврамовић Јован и (). Света, Адамовић Коста, Ајдачић Милутин, Аксентијевић Тома, Алексић Борисав и Љубомир, Алимпић Петар, Алкалај Ленка, Анђелковић Војислав и Цветко, Андрејевић Милутип, Андријашевић Коста, Андрић Јосиф и Браиислав, Антић Јован, Антонијевић А. Данило и Јован, Аритоновић Танасије, Арсић Божидар, Арсенијевић Војислав, Арсеновић М. С., Атанасијевићи: Ж. Вељко, Михаило, Атанацковић Ђока, АћимовићиГ Јован, Сима, ћабић Н. Драгослав, Бабовић А. Влад. Баралић Рајко, Барбуловић Илија, Баронић Евгеније, Битић Ђор-

1НЕВКЕ ВЕСТИ

ће, Бели),и: Велимир, Стеван (2), Всшевић Петар, Бинички Станислав(2), Бирчанин Илија, Б|аго 1 евићи: Аксснтије, В. Драг.‘, Борће (3), Јован, Блажовић Павле, Бабић Сг. Милош, Богдановићи: Жчв. Миливоје, Богић Властимир, Вожићи: Лука, Мил., Михаило, Војанић А. Јанко, Бојовић Драгутин: 2, Милун., Борисављевић К. Мил. Бошковић Јован и Теодосије, Брајковић Станоје, Бранковић Драг., Брачћнац Ђ. Аца, Бркићи: С. Драг. 2, Ј. Милан, С. Мил. 3, Брцковић Ст., Бугарчић Н. Светислав, Буковала Јосиф, Бугвак Недељко. Валожић Драгутнн, Васковић Здравко, Василић Илија, Васи.вевић 4 Милан, Васићи: Владим, Јован, М. Срећко, Тихо.мир, Вејзовић Војисдав, Велицки Але[ссандар, Величковић Дими трије, Вељковић Милош, Венчевић Момир, Веселиновићи: Драгутин (2), Милија, Весовић Јован, Вићентијевићи: Милисав, Свегисав, Витаси: Ми&а, Стеван, Вовес Јосиф, Војковић Миливој, Војновић Драг. 2, и Миливоје, Врвић М. д р .Андра, Врсаловић Љубиша, Вукојевић Рад., Вукосављевићи: Мил. Миливој и Мил., Вуковић Илија, Вучковићи: Ј. Александар, Илија и Петар. Вучи1> Драгутин. — Наставиће се —

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Берн, 18. — Немачки су кругови јако озлоје•ђени противу немачке владе која је дозволила манифестантима да вичу по улицама: »Доле Немачка!« ЛОНДОН. 18. — Непријатељ је изгубио 56 аероплана на свима бојиштима између 9. и 15. јануара. Цирих, 18. — Аустријски царје примио председника владе коме је наредио да ради на парламентарном питању, да се одмах стави у жинотизборна реформа и да се ради извршења тога, ако 1 е потребно, одложе питања војне природе. Петроград, 18. Финска је прекинула сваки односса'максималистима. Петроград. 18. Румуни из Украјине и козаци разоружали су гарнизон вароши Уџези и ухапсили локални Совјет. Париз, 18. — ))Матен « јавља да сс револуционарна иоинципи брзо ишре код аустронемачких маса. Узнсмиреност је немачке владе таква да ова употреб.Ћава св <1 средства да одложи дефинитиван споразум о размена заробљеника између Русије и Немачке. Париз, 18. — Ме1)1Јсавезничка конференција у Паризу састави1\е одговор на услове Хертлинга и Чернина.

Лондон, 18. —Немци настављају пребацивањетрупа са источног на западни фронт, гдс су, век концентрисали вишс дивизија. Класа 1919, која је била послата на руски фронт ради одмора. вра-ђена је на западно бојиште. Класа 1920, иако врло млада и неизвежбана посла ке се на фронт. Лондон, 18. — Дописник безжичне телеграфије јавља, да су Немци покушали на западном фронту да повраге терен, изгубљен пре неколико д а н а. Французи су напали у' Шампањи и заузели три линијс ровова, причииили велике губитке и вратилисусе премадобивеној нарсдби. Париз, 18. — Тан еаветује Савезницима да купе украјинску жетву, у случају прекида преговора о миру између Немачке и Украјине. Јапан —Сједињене Државе би олакшали пренос жита сибирском жељезницом, Женева, 18.— »Журнал де Женев« пише: »Тактика Лењина и Троцког јасна је. Они хоТе да распростру своје теорије по једној земљи материјално упроплшгкеној ратом. Они сматрају те]1ен погодним за бороу против буржоаског империјализма. Немци би хтсли, да ступе са Румунима у преговоре, али не са садашњим управљачима- Јављају, да је Јаш у рукама Руса.

С Д 0 П Ш Т Е Н) Д — У Недељу 21 јануара. 1918 год. даваћу двогодишњи парастос у Св. Савекој Цркви у Солуну мом милом за навек изгубљеном јединцу сину, Добросаву-Доци Вучетићу, регруту, који испусти своју намучену душу наострву Виду Крф за спас своје Огацбине. Ожалошћени: отац Владимир Вучегић; брат од стрица Чедомир — Чеда,, рез пешадиски ппоручник; ујаци поп Милан, поп Стеван -Стева,Влајко Велимир и Данило; браћа од ујака Благоје и Мирко; шураци Павле, Жарко, Сима, Реља, Данило, Јовча Александра и Будимир Барјактаровићи. У Србији: мати Љубица, супруга Наталија, син Радован и остала много бројна родбина. — Нашем милом и никад непрежа.веном јединцу сину и брату Милошу Ђ. Јовановићу апсолвираном правнику ћаку нареднику 2. чета 1. бат 7. пеш. пука 1 позива. Даваћемо у петак 19 ов. месеца у 10. сатипре поднетрогодишн>и парастос у цркви Св. СаЈ ве далеко од своје миле огацбине вечне куће нашег драгог јединца Мише. Молимо при јател.е наше и другове покојникове да присуствују овом тужном помену Довека ожалошћени: мајка Марија отац Ђура Јовановић, пред. опш. сестра Милица и остала родбина.

Одговорни уредник Бошко Богдановић

Штамп. »Велика Србија«