Велика Србија
БРОЈ 681.
€ОЛУа ГУ&ОГЛ 3. МАРТА 1 'П.Ч ГоЛИНЕ
год. 3.
-
ДИСТ ИЗЛАНИ сваки дан ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: М(‘сс‘ 1 !Н> ! аО драхме, тромесечмо 13-Г»0 ■ • драхчи, годишње Г> I драхми.
!*У!;ОГ1ИСИ СН НЕ нраћају
Е|
Стан уредништва: улица Краља Пегра бр. 70.
—
БРОЈ 15 лепта
УрНчЈС 0 Д Б О Р
I 1
БРОЈ 15 лепта
АЛЕКСАНДРОЗ МАЧ Бујица народног покрета
Оно што се догаЈза у југословенским крајевима подАустро-Угарском — изненаЈзује цео свет, нас испуњава поуздањем и поносом, а непријатеља зграњава и ужасава. Тамо се одигравајуневероватни политички догаЈзаји, додуше привидно унутрашц>и, али у ствари од најве^ћег меТународног значаја, а за нашу будућност, с националног гледишта, од пресу-дне важности. Покрет за слободу, уједињење и државну независност разбуктао се невероватно по свима југословенским покраЈинама, у сваком кутку где живи ма и једанСрбин, Хрват или Словенац, где се налази ма и једна Хрватица, Словенкиња и Српкиња, где дише ма и 1 «дно словеначко, српско и хрватско дете. У историји 1е непознатовакав пример манифестације народне свести иизражавања пародне воље. Колико јета револуционарна југословенска струјаухватила махавиди сепо писању бечких и пештанскихлистова и по држању незнатног броја Фф>анковаца, чији орган.А рватска, пишу•ћи противу југословенске идеје, између остал ог вели:» Покрет зајугосло венство раширило се. толиком снагом на свс стране, да нигде не можеш нтита чути ни видети нсго само Југословенство,па опет Ју гоСловенство. Вал Југословснства ваља се попут морског таласа и са собом носи све што год захвати«. Маћарски лист Пешти Хирлап пише: »Васпо-
стављање Србије спада и у програм за мир наше владе. Али Југословени проповедају ујсдињсјнс са Србијом , и клчцањем Краљу Петру отворено признаЈу да ни после мира не мисле да напусте пропагапду политике, која тежи изван граница ...Молимо мало мање брбљања о бољшевицима и нешто мало акције (!!) према Југословенима...« Ма шта писали и радили непријатељи противу овог народног покрета, његове резултате више нико не може да сузбије. Покрет је општи. У њему су узели учеигћа: и свештеници. и учитељи, и сељаци, и универзитетски професори, и лекари. и жене, и- девојке, и омладина, па чак и неки аустријски официри. Под формом да да ју израза одобравања и пристајања уз Бечку Декларацију, они отворено истичу сво:е право на слободу, уједињењс и незпвисност. У свом писму грофу Кулмеру, посланику другог изборног среза града Загреба, његовн бирачи упућују, на пример, и ову поруку: »Зато се поуздано надамо, ми, Ваши бирачи, и цела наша прес гоница, да 'ћете прихватити прилику ко!а Вам се пружа, те, ставивши се на' здраво демократско начело безусловног народиог самоопределења, затр ажит и уједињењс и државну самосталност Хрвата, Срба и Словенаца «. Да се види каква је та стално истицана Бечка Декларација и шта она иза себе крије, довољно је навести шта о томе
пише Хрватска Држава.Одбијајући нске приговоре да је Бечка Декларација недовољна, и одговарају ћи на денунцирања да је она антидржавна, овај лиет вели: »Бечка Декларација је минимум наших захтева пред факторима ауетро-угарске монархије. Веће захтеве пред њих иити можемо нити смемо постављати.... Боље би и јасније било.дајеуместо минимални.м програмом називамо привременим програмом «. Лист хрватских католичких националиста, загребачке Новине, изражава сс о томе питању са истом отвореношћу. Овај лист пише: »За нас је данае> »деја народног уједињеља не идс-ја политичка него национална. ...Свакако је за нас најважније да непрестано стојимо спремниу уједињељим народним редовима, даслогуХрвата, Словенаца и Срба не дамо помутити. То је алфа и омега наше реалне народне политике«. КонЈстатујући даље, да су ннјвсћз сметн.-а, Г.огј. диЈев чвор, остварењу цаше народне идеје немачко - мађарске империјалистичке тежњс, исти лист пише: » Гвор дијев чвор : 1\с расећи Александров мач, који се зоее народно ујс\дињењс и народно самоI определење«.!.,. ј тмлпк чгсазглгтпији^^ + по/јшчке тп
Цкрих. 3. —* Једна депсша из Цириха јавља да је избио сукоб измеНу Векерлеа ч Чериина поводом услова о миру са Румунијом. Векерле шражи доста ве.лику исправку границе, док се граф Чернин из разумљивих разлога томе противи. Грофови Тиса и Андраиш прихвашили су гледишше Векерле-а. Држане
су конфер-гнције у Бе.чу изм<Фј заједничког минисшри спољних нослова и Тисе. Верује се да 1\е мађарски влада, у Случају неуспеха по овој с пбари, аоднети остааку. Лондог V - МинистТр унутрат. их дела изјавио је ди је М( ксимилистичком посланику. Читванову забрањено да г< вори на јавнчм зборовими н шири рсволу циончрну иропиганду. .' противном, е. њиме 1,е се постуттш као и са свшсим странцем који стстцје и Енглеској. АУСТР^ЛКД ВОЈСКД Сукоб изм,еђу Словеиацр и Немада. •Рим, 3. марта (корашљи рл.; мештај 1 рупа у аустриској аозадини
проузрбкопао је инцидснте измећу пуковаразне народности. Истиче се као иптересактна епизода иициденат у Аслингу, где су се војници из 27 пука, Словенци, уп}'1;сп п на ита.шјански фронт,' сусрели па станици са немачким војпицима, који су иутовали са италијанског на француски фронт. Немцису напали Словенце, што су певали националне химне. Потом су покушали да им поскидају националну кокарду. Насгали је страшнз гужва, која је трајала до момента, када је један немачкн официр позатварао у вагоне све Словенце и упутио одмах на одр <,ени им фронт.
Д И Р Љ И В МОМЕНАТ Поздрав једне младе Хрватшде
Поводом доласка Слецнјалне Српске Мисије у Клевеланд (Америка), кчмошњи Срби, Хрвати и Словенци пргфедили су јој с.венан дочек. Један од најдирљивијих мзмената био је кад су девојчице у белим хаљиница.чг и са црвеним капицама предавале ц‘.еКе члановима 'Јисијс л кад је Хрватнцп, г-ћца Маргарет Гршковпке.ча, поздравила Мисију са овнм речима: Госцодлне Послиниче, јуначка господо и витешка браћо н<ш■<• Очи !Ш'мх пе видеше леиапн старе, славне домовине Ва ое, \>.<ч срци наит осешашг понос над јуниттво. н />■ \ I гојске ше ,, ;>в и • !тиц ији шшш рекои е ном <ш ј< чш по име и јуна-шо племс Ваше. Песма ги уе шивала, сшира књига славом овелчи.ш. I. ми, младе кт,ери ! мерш ■**■, крви ч срца југоеливенскога, са овом кшпом америчках ружи, чист даје.мо мучсчичком риду, клањамо се све.тломе оружју Српс.кога Роди и сливне му војске, с топлом жељом и тихом молитвом, да из крви палих јунака, из гробова мученичког рода, сване зора слободе и срсТ,е од Триглава до гордог Бслкана — Домовичи Срба-Словенаца-Хрвата \«
ЈШНСТВО ИТАЛИЈЕ1 Гокор ашнзетра, Сокнна Рим, 3. марта Микистар спољних послова, г. Сониио, држао је у. парламенту велики политички говор, у коме јс измСћу осталога рекао:
крвопролићу, да очувамо наше везе са Силама Споразума. да се код нас самих позећа поверење и дух солидарвости у садашњем момеиту када непријатељ полажс све своје имде у иесугласице и моралпу поколебаносг својих против ника.
»Најбоље средство, да се постигне нравичан и грајан мир, јестс да се покаже.мо издржљиви у овоме
Ми сада улазимо \ критичну и одлучну фазу огромне светске борбс, у велику фазу изненадиог па-
да отпора на источноме фронту и америчког спремања огромних снага у циљу велике војнеакци је. Ово ћс бити за нас један периодтешких искушен.а и м\ чН 1 \ пожртвовања за спасењс и часг отаџбине, период озбиљне одговорности, јер су у питању одбрана и •гриумф заједничкс ствари. Последња конфере! ција \ Версаљу претресала је нитање о кординацији напора. Ка томе цил.у треба са жестипцм да теже сви духови и све енергије народа. Али да- би влада имала своју моћ и сав престиж, што јој је неопходно нотребно ради испуњавапа мучне мисијеу унутрашњости земље, као и ван ње, први је услов, сада више него икада, да буде појачана вашим искреним приланком и пуним поверењем. Хотћете ли јој дати тај присганак и го поверење? Ви мораге одговорати; при томе будиге надахнути једиао идејом судбине отаџбине«. Ова ј део говора поздравл.ен је бурним одобрана-
њем и пљескањем. Минггстри и велики 6 ј!ој посланика честитали су г. Сонину на пагриотском и днрљивом говору.
ПОШТУЈЕ КАД МОРД Хертлинг о неутралкиж државама.. Вазел, марта. Из Берлина јављају: Канцелајл ХеЈЈглинг, говорећ |1 у Гајхстагу о неутралности Швајцарске, изјавио је: »Пред интригама које су се шириле и које се још шире у Швајцарској, откорено објављујем да ми иисмо никада мислили, нити ! емо икада мислити, да утвчемо иа неутралност Швајцареке. Мизнамо да смо тесно аезани за ШкаЈцарску вековним пријагељским односима. Швајцарској, која је изложена нарочитимтешкоћама због њеног географског гголожаја, као и другим неутралним државама, и државама ваи Европе, које нису ушле у овај рат, ми дугујемо дубоко поштовање н велику захвалност".
СТАН>Е У РУСИЈИ . ..тггЈл.ецог чрлггетрц.
Министар спол.них послова, г. Калфур, пзјапио је у Доњем Дому, поводом ситуације V Русији, да немају права они који верују да би Русија могла издржати у току рата, да смо ми усвојили другачију политику. ('ви чланови парламента и готово сви наши земљаци одушевљено су повдравили пад арокрагије, надајући се да 1-е јој следоватн режим мира и слободе. Али принЦипу, за који ми водимо овај ра г да 6и обезбедили у будућности слободу малих народа и да би спасили свет од немачке превласти, није се могао десити већи малер. него
Лондон, .4. марта што је руска револуција. Он је оптимиста у питању Русије, али није оптимиста у томе, да ће побољшање наступити одмах, јер Русија преживљује данас огромну кризу. Министар не сумња ни најмање у искреност и цатриотизам руских / ,< ?волуционара, али метод који су практиковали обесналшо их је, и нису устању да даду свестран отпор немачкој агресији. Сада се код Н.ПХ појнвљује жеља да организују руску .војску, и наша помоћ би им добро дошла, али могу ли онн нитас је министар — етворити нов инструменат, када суокружени недисциплиио.
КАРТЕ ИЗСРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте из Србије: Петар Демовик (2), жељезничар — ковач, од Даринке Марковић и Јелене Демовић из Београда. Александар Тодоровић (2) од Вукосаве ЦветаковиН и Софије Тодоровић из Београда (Чукарица). Пера Јанковић, болничар од Анке П. Јовановића из Београда. Радомир Краљевић, жељезнички шлосер од Милеве Краљевић из Београда. Голуб Милијашевић, скретничар ^еоград. станице од жене Милице из Кусатка. Милован Миловановић, (3) од мајке Станице, оца Петра из Малог Орашја, и сестре Милице из Смедерева. Велимир Ненадовић, жељезничар на нишкој пруаи
од мајке Јевросиме из Крагујевца. Благоје А. Пантић, жељезничар, од мајке Јелене из Лозовика. Влада Радивојевић, инжињер од жене Загорке из Београда. Радисав Марковић од оца Јеротија Марковића (место непознато). Наталија Делетићка из Кашенице, Ваљево, пише карту некоме чије име није назначено. У карти се спомињу: Синчић Свегомир, Таст Мата и Лепосава Лазаревићка. Милан Кузмановић, пнсар од Даринке М. Кузмановић из Чачка — Ивањице. Ранко Томић, војник од ЉубицеТомић из Стублина. Алекса Зечевић, војник од Михајла Зеца из Нове Вароши. — Код Тодора С. Илића, 2. брд. батерија имају карте из Србије: Во.јислав Павловић. од
Милана Гајића из Брасина (срез Раћевачки); Аца Илпћ (2) од Семе Симића из Ваљева. — Сава Пантелић од сестре Савке из Бегољице, (Гроцка) — код Милована Р. Павловића, Хаубички Дивизион, п. бр. 603. — Јанаћко Јоваповић од жене Сије из Мале Копашнице (срез Лесковачки) код Стојадина Т. Гавриловића, жељез. раденика, V секција п. 6р. 999. — Драгомир Вукашииовић, бив. жандарм има (3) карте од своје жене из Нове Вароши код Михајла Друловића, војника (јединица и број поште није означен). — У.нашем уредништву имају карте из Србије: 1. Радомир Терзић (2) од-жене Кате из Адрана. 2. Манојло Бранковић од оца Богдана Марковића из Адрана. 3. Драгослав Нешовић,
од оца Миливоја Нешовића из Јарчујака [Крагујевац). 4. ЈМилосаз Павловић од Лепосаве М. Николића пз Аранфеловца. 5. Живота Гајић, поручник [3) од свастике Јо{)данке и Дане из Чумића (Краг) т јевачки). — Код Мијушка Обрадовића писара интендатуре п. бр. 711 имају карте. 1. Михајло Јовановић од Новке Јавочеве из Чачка. 2. Драги Марјановић од Мице Марјановић из Београда (Будбудер). — Владимир Милошевић (карту и ([ графију) од мајке (меио непознато), код Милутина Цветковића, 3. завојиште, и. бр. 711. — Жика Харизовић, од мајке иа Пожаревца, код Драгише Стефановића, рез. коњ. капетана, п. 6р. 711. — Коста V, Живановић, од жене Драте (место непознато) код Аце Којадиновића, 1 бат. послед, одбрана стараца— Бгден.
Петковића Владимира обвез. 3. поз. Шумад. Дивизије тражи брат Божидар Петковић из Краг\јевца бр. 89. Петровића Живана из Доње Гаревице код Чачка, траже Ђурћија Петровић из Д. Гаревице Чачак бр. 15215. Пегровића Паиту обвез. 3. чете 4. бат. I комб. пука шумад. дивиз., тражи Перса Симић из Лаћевца, Г. Милановац бр. 13552. Петронијевића и Радића обв. пионерске чсте шумад. дивиз. тражи отац Љубомир Петровић који је интерниран у Ашаху бр. 90. Пајића Петра коморџију 7. пука 3. позива, тражи Ленка П. Пејића, Хаџи Мелентијева бр. 15. Београд бр. 91. Поповића Љубомира из Београда, шофера тражи Београдски Црвени Крст, бр. 18874.
Поповиће: Радомира резерв. официра 14. пука и Дражимира шофера морав. дивизије 1. позива тражи Радо^ир Станковић студент СЈеггпопб-Реггапб б{). 54. Плакића Добривоја Ж. кадровца 12 пука тражи отац Богоје Мијајловић који је заробљеник у Ашаху бр. 92. Правдића Алексу обвез. 6. пука 1. позива тражи Стевка Ђорћевић, удова, Гимназиска ул. бр. 23 Београд бр. 93. ГЈротића Јевту поштан. чиновника тражи жена Перса преко бечког црвеног крста, извештава га да је здрава и моли га што.обилнију новчану помоћ, бр. 13343. Прокића Часлава из Дубоне округ смедерев. тражи Светозар Прокић који је интерниран у Ашаху, 'бр. 94. Предић Јоцу нз Чачка
— Бтнат, који је из Енглеске ступио у срп. војску као добровољац тражи сии Анта Предић бр. 95. Ракића Војислава из Пекчанице срез жичкн гражи Сретен А. Кочић начелник ср. трнавског, на раду у у Срп. Црв. Крсту, Женева бр. 96. Раденковића Станојла И. из Великог Бољинца срез лужничкиокр. пиротски реГЈ)ута 3. пешад. пука, тражи отац Илија Раденковић избеглица из Корзике бр. 97. Радуљевића Драгића вој ника 6. пука 1. поз. тражн жена Косара Захумска 6р 7 Београд бр. 98. Радића Крсту, војникч скопљанског одреда, траж! Никола Радић Главна ул бр. 75 Крагујевац бр. 99. Радосављевића Милутиш Д. војника 13. допунско пука гражи Димитрије Рг досављевић земљоделац и. Неготина округ крајински бр. 100.