Велика Србија

БРОЈ 704.

ГОД. 1

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 26. МАРТА 1918. ГОДИНЕ ШТ СРЖЈА 1Л еКПИБЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечио 4 50 драхме, тромесечно 13-50 драхчи, годишње 54 драхми. ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уређује О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

МИ И АУСТРО-УГАРСКА 0 Одговор на један коментар

Скорашња оставка Господина Пашића и ње1 'ова Кабинета изазвала је интерес у европској јавности. Сасвим природно, јер је Господин Пашић најизразитији представник политике наслона на Силе Споразума и борбе до победе Права и Слободеи потпуног народног у<едињења. У томе Господин Пашић није усамљен. С њиме је и једнако мисли и цеосрпски народ, што се, у пркос неких пролазних унутрашњих размирица,изразито манифестовало и на досадашњим седницама Народне Скупштине. Али је ипак оставка Господина Пашика и његова Кабинета највише заголицала извесне аустријскекругове. Они су, на прву вест о тој осгавци, дали отворена израза свом неприкривеном задовољству, и одмах су похитали да о томе обавесте српски народ у поробљеној 0таџбини и да му честитају »што се ратосиљао свога опасног човека«. Један аустријски лисг, покренут у Београду у циљувређањасвега што је српско, пропратио 1 е весг о оставци Господина Пашиђа нарочитим коментаром, додајући:да је ГосподинПа шић »оборен зато што није хтео да ступи у преговоре о миру« са »великом добротворком српског народа« — Аустро-Угарском;а у часу заборава отео му се и уздах: »Једва Једном да се и избегли Срби опамете!« Нијеништа необично, што су се аустријски круговизаинтересовали

оставком Господина ПашиГа; али је чудновато, што су, у наступу лудог задовољства, заборавили да ће својим објашњењима оставке демантовати сами себе исвоје незграпне и тенденциозне лажи о жељи Госиодина Пашића и његова Кабинета даповедес АустроУгарском преговоре о миру. Зар се нису бо<али, да ће тиме још једном доказати своју слабост, и погврдити националну солидност политикеГосподинаПашића? Данас је извесно, да се је наш неморални суссд и наш вековни непријатељ, крвники злочинац расхладио, и да му је прерана радост у грлу стала. Биће од нарочнтог интереса сазнати, каква му је жалост приређена тиме, што је Господину Пашићу поново поверено образовање кабинета, и какво ће запрепапгћење изазватикодњега једнодушност Народне Скупштине у питању решености српскогнарода:да истраје у борби до кра1а и своју судбину нераздвојно веже за судбину својих племенитих и мођних Савезника. Он ђе, по свом обича ју, немоћан дамашта на ствари измени, сик-ћати од гнева и удпостручити излив своготрова и своје бесомучности. А ми? Ми -ћемо се искрено радовати, уверени да 1 е врлина душе радоваги се уништапању сваког зла и пропадању сваког злочинца. Свакојако, да ће наш покв'арени сусед, у избезумљености свој ој, покушати да објасни, на

свој познати начин, овакво решење српске кризе и једнодушно држање, у односу према њему, Народне Скупштине. Вероватно ће тада још дубљеуздахнути: »Срби се још нису опаметили!«. А ми му унапред можемо одговорити: да се српски народ неће и не може »опаметити«, докле год у ; његовом суседству постоји злочиначка јазби| на, што се зове АустроУгарска. Још нешто. ! Докле годГосподин Пашић буде радио на уништењу те јазбине, српки ће му народ поклањати своје поверење, и радн своје будућности, и за инат бечким џелатима. А дотле ће српски народ бити за АустроУгарску збир многобројних Пашића.

ПбШМЖ 6ЕСТИ Цирих, 26. — У вредљиве изјаве графа Чернииа, аустријског министра спољни.г послова, изазвале су велику узрујаност код Чеха. Чешки посланиници енергично з ахтевају сазив парламента, да би и у парламенту могли протествовати и тражити објашњење од владе. Париз, 26. — Француска је скупштина једногласно примила буует за 1!)18. годину. Париз, 26. — Председник румунске владе Маргиломан вратио се из Букурешта у Јаш. Атина, 26. — Бугарски министар финаисија Тончев, говореТ.и о бугарским тежњама, изјивио је: »Пошто је МаТедонија бугарска, и Солун мора бити бугарски « (■'■'. , ).

ПРИЛИЧНО КИСЕЈ10 Јади и невоље Турске Берн, 26. марта Из Цариграда јављају: Шеф владе кавкаске републике, у одговору на тражење турске владе да јој се уступе Карс, Ардахан и Батум изјавио је: да Кавказ нема никакве везе са петроградском владом и да не иризиаје закључени уговор између Немачке и Гусије. Овај одговор изазвао је велико негодовање код турских кругова, у толико више, што је младотурски комитег. мислећи да ублажи бол становништва за губитком Арабије, Налестине и Месопотамије, објавио јавно заузеће Кавказа. 'Гурци опажају, да је немачки поклон лажан, јер да би се заузела усгупљена теригорија, потребноје водити крваве борбе са становнишгвом Кавкаске републике, чија се војна организација свакодневно побољшава. СТВА? РУМУНКЈБ Коментари италијанске штампе Рим, 26. марта Игалијански политички кругови прате са нарочи том пажњом и саучешГем румунску трагедију. Познате су етничке,, политичке и психолошке везе које спајају Игалију са земљом Трајана. И поред понижавајућих услова које је тај несрећни народ морао да усвоји, симпатије овдашњег становништа прематој грани велике латинске фамилије све више јачају. Савезницн морају разумети, волети и потпомагати праве патриоте Румуне, који и поред наметнуног ћутања остају на страни оних који се боре за право и правду. Треба их подсећати, у свакој прилици, да нису напуштени.

Ђорнале д' Италија пише: Сирога Румунија потписује мир, јер су јој непријатељи метнули нож под грло, рачунајуНи да су у будуће пресечени сви путеви повлачења. Али њена права осећања испољена су у последњим акламацијама француским официрима којима су Румунидовикивали: »До вићења!« Официри су отпутовали са убећењем да Румуни исто толико мрзе аустро-немачки варваризам, колико га мрзе Силе Споразума.

НД НИСНИМ ГРАНАМД Трзаји пред издисајем Париз, 26. мзрта Журнал де Деба пише: Због великих незадовољстава, које је изазвала безумна експедиција аустријских трупа на западни фронт, Черним је био приморан да се изјасни пред владом о евоме држању. Покрет Словена за независношћу обухватио све слојеве и све више узима маха. И двојној Монархији већ се врши гласање народа за одвајање. Сви народни слојеви у томе су сложни. Две иајвеће партије у Босни и Херцеговини сложиле су се за стварање југословенске државе. Предвићајући крупне допгђаје у Монархији, Чернин је морао прибећи изјавама и тобожњем Клемансовл.евом предлогу за мир са провидним циљем да озлоједи своје народе, подстакне на нове жртпе и скрене пажњу од анархије у земљи.

БАЖЗО ПИТАЊЕ Са једног предавања Париз, 26. марта Чланови друштва франко - италијанских интелектуалаца држали су пре неколико дана седницу, којој је председавао г. Жорж Леви, члан Института. На сед-

ници <е говорио о југословенском питању г. Нерчеси, једанод најпознатијих новинара говорника. Он је са великим одушевл»ењем говорио о потреби споразума између Италше и Југословена. Одајући похвалу напорима г. Говена, који се такође бори за остварење тога идела, он истиче да је то питање главни циљ

II. Почели су са Маћедонијом. Како су и на који начин скупљани потписи го већ знамо. Бугари су после свога уласка у те крајеве дали полицијску управу евојим комитаџијама. Читаву годину дана без икакве контроле бандити су вршили своје. Сад тек стижу извештаји, који нам верно оцртавају невероватне муке, које је тај намучени народ претрпео од ових крволочних зверова. Систематски су материјално упропашћивали све опе, за које су ма и најмање посумњали да им несимпатишу, па их после кратког времена интернирали, пошго су им само голу душу оставили. Они, који су се били истакли као национални борци, или пак они, који су своје ослобофење од стране Србије, видно манифестовали, а ових није мало, ти су просто стављени под нож. Срества се нису бирала. Све што им није у вољи било, све је или поубијано или интернирдно, а тамовећина помрла од глади. Милости није било. Радило се по утвр ћеном плану, који је без сумње бугарска влада са њеном врховном командом већ у напред спремила. Јесу ли рачунали на овај моменат сада, који им диктује оволику ужурбаност у пропаганди, или су то вр-

Савезника и да је помисао о сепаратном миру са садашњом Аустријом опасна и неостварљива. »Ова се идеја — завршио <е он — систематски разви!а и приводи у дело, и поред напора аустријских агената у Швајцарској да то спрече. Наша је жсља да ова политика изађе из домсна разговора и уђе у домен факата«.

шили из њихове нацњшалне нетрпљивости, на сваки начин будућност ће нам то расветлиги. Но, судећи по писању Димитрија Ризова, биће да је први случај, јер и поред свега овога истреб.Ђења, као и поред онолике стеге и терори који тамо и данас влада Ризову се ипак не иде на плебисцит. Од тога су последњих дана одустала и бугарске широке социјалисте и ако су се за њ изјаснили у 1Лтокхолму!Ол куд тај страх сада ? На сваки начин то они добро знају, али знамо и ми да се крвник неволи, а да бугарска управа у Маћедонији друго није томе народу била, доказ су нам многобројни гробови, који су по целој земљи посејани, а који су невине жртве били. И то им гробље диктује макар и привидну промену курса у управи тих крајева. Бугари су се и ако доцкан, ипак сетили, да тај народ може имати некада своју реч, ге је толика ужурбаност код њих сада овладала. Тежња њихова да се заборави прошлост неосгварљива је. Рачун, да треба прво пречистити са првацима па је онда лако са масом, сада им се показао погрегцан. Они то виде и сад траже други излаз. Растурање бесплатно читавих вагона књига, давање забава и концерта,

БУГАРСКИ тпМАВДОНСКИ ПРОТЕСГ

ЛРИЗНАНИЦЕ ИЗСРБИЈЕ Обавештајни Биро Српског Црвеног Крста у Солуну, добио је нову партију оригиналних признаница из Србије за следеће улагаче. Умољавају се г. г. улагачи да се обрате овом Бироу лично или писмено, како би им се приспеле признанице предале. Лица, која се обраћају Бироу писмено, да им се признанице испошљу на означену адресу, дужна су тачно назначити: коме су новац слала, место где и време кад, како би им се приспеле признанице могле испослати. БалтићМилош чиновник, Банковић Б. М. Ог., Баралић Петар, Белимарковић Данило потпук. и Љ. мајор, Белић Тихомир, Белојевић Мита, Бесарабић Лазар Пг. мајор, Бешевић Владислав потп., Бобић Милош Ст. ппор., Богдановићи Живорад мајор и Милан ппор., Богић Бластимир А. ппор.,

Божовић Никола Ј. ппор., Божиновић Јеврем Ј. мајор, Божић Божа благ., Борисављевић Рајко К. чинов., Браиковић Божидар пнар., Бркић Драг. С., Бузин Милан капелн., Букавац Јосиф арх., Буњак Недељко седлар, Бурмазовић Драгољуб, Бабовић Владимир нач. (2), Ворисављевић Рајко К. Валожић Драгутин капет., Васићн Никола болничар и Ћира кафеџија, Васковић Здравко капетан, ВеличковићМилан Р. маш., Велицки Александар капетан (2), Вујовић Стојан благ.,Вељковић Милошконтролор, Вељковић Михаило В. капетан, Венчевић Момир наред. (2), Веселиновићи Драгутин Ј., Милоје аћут. и Светислав, Видановић Владимир пор. (2), Влајић Петар судија, Врвић Андра М. д-р ветер. (2), Вујић Војислав, ВукадиновићВојислав, Вукашиновић

Ђуро секр., Вучстић Чедомир М. нпор., Вучићевић Чеда полиц. пис., Вучковић Душан полиц. пис., Васић Јован сед., Весовић Војислав ппуков.', Вучковић Алекс. мајор (2). Гавриловићи Влад.- благ., Драгомир, Драгомир и Душан, Драгутин П. ппуков., Гајић Павле комесар, Ги« нић Васа ппуковн., Глишовић Радослав, Гојковић Милоје М., Голац Марко. — Наставиће се —

КАРТЕ ИЗ СРБИЈЕ — Код Милоша Дејановића, 5. чета војно сганични службеника, острво имају карте из Србије: Андра Андрејевић, регрут ћачке чете од -Лазара Поповића са уба. Владимир Вигњевић, од Станије из Забрежја. Милован Грујић, пограничар од Живане Грујић, иа Докмира.

Живко Ковачевић, од Мише Јосиповића (место непознато). С-лавко Стојановић, подкивач од жене Мице са Уба. Милан Танасијевић, од сестре Драге Антонијевић, из Ваљева. — У нашем уредништву имају карте: Нико Михајловић, од Фрање Јурићевића из Кучишта (Далмација). Новак Солдаговић, од Јелке Р. Савин из Београда. Марјан Марковић, одВладимира Павловића, из Каменице (Ваљево). Андрија Топаловић, писмо од Сгефаније Петрићева из Чачка. — Драгић Вулетић, наредник, из Ратковића има фотографију за Митра од мајке и жене Анће из Крагујевца — код Ник. А. Станића, наредника, 3—1, п. бр. 40.

САОПШТЕЊА — Позивају се ниже именована лица, да се јаве Оделењу Службе Безбедности, улица краља Петра број 70: Таша Јадић из Крушева, бр. 1211. Базил Грегорјадис, број 1210 . Леон Ставрић, бр. 1209. Саломон Хасан, сликар бр. 1188. — Моли се онај, ко зна, где се налазе ииже именована лица, да њихову тачну адресу достави оделењу службе безбедности Крал>а Петра улица бр. 70: МатејаМилосављевић, избеглица из Заблаћа (шабачки). Митар Калајџић, из Херцеговине, бив. трговац у Скопљу. Коста Прокић, служитељ главне контроле. Драгомир Радосввљенић,

из Јасенка београд. од 20 година. Љубомир Гавриловић.десетар казненог завода у Београду.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Светозар Л. Пешић, извештава свога оца Лазара Пешића, из Слишана, среза јабланичког округа врањског да је здраво са братом Алексом Пешићом и Александром Стојановићем. — Радосав С. Јовановић, редов 1. чете пионирске п. 315., извештава свога оца Стевана Јовановића из Маковишта, среза црногорског, округа ужичког да је са Сретеном Драгишом и Иваном, Стојом, Милорадом и Витором Радовановићем,Јездимиром и Тиосавом Благојевићем Савронијем, Радосавом и Михаилом Ристанонићем, Ан-

дријом Зекановићем и Велисавом Миливојевићем жив и здрав, моли да му се јави и одговари јели примио 100 круна и јесу ли здраво код куће. — Драгутин Ц. Стојановић, каплар п. бр. 603, извештава суд општине Бучумедске у срезу јабланичком, округа врањског.да су живи и здрави он, Димитрије Стојановић, синовац Љубомир, Светозар Цекић, Јован Николић, Милен Ђикић, Драгутин Сганојевић, Милорад Стаменковић и Михаило Стаменковић, моле сви за одговор агго пре. — Драгутин Димитријевић, пионир. п. бр. 603 извештава суд општине Црковничке ср. лесковчком, округа врањског, да су живи и здрави из села Г. Локошнице, он, отац Мита Димитријевић калућер Јосив Стојановић, Милоје Стојановић, Милан Петровић, Добросав Илић, Гли-