Велика Србија

БРОЈ 705.

СОЛУН, УТОРАК 27. МАРТА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

СН 6КНИ0Е 8ЕКВ1Е БРОЈ 15 лепта ј | Уређује 0 Д Б 0 Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишље 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

КОНГРЕС У РИМУ Потлачени народи засвоје ослобођење

Ових дана држи се у Риму конгрес представника потлачених народа у Аустро-Угарској. Он је сазван у циљу: да потлачени народи Аустро-Угарске протествују преко својихслободних представника противу страховитих насиља над њима од стране бечких злочинаца; да уједно манифестују своју солидарност са Силама Споразума, чији циљеви имају да обележе нов ред ствари у Европи на принципу слободе и независности свију народа, малих као и великих; да, најпосле, поставе захтев у питању своје буду-ћности, чије е обезбеђење не можс амислити без раскидања гвозденогобруча ау гро-угарскезаједнице. Цеослободоумни свет унапред 1 е исанајве - ћим симпатијама поздравио овај конгрес; а ми Срби, као један од најзаиитересованијих народа, очекујемо од њега велике моралне резултате. На њему -ће се, можда први пут одрег ђено и оез скрупула, истаЕи колективна жеља и воља поглачених народа Аустро-Угарске, да сепитањеДвојне Монархије реши у смислу њихових тежња за слободом и државном независношћу. Уједно Ее се морат I утврдити солидарност њихова у безусловном тражењу, да се теж .е свију потпуно остварс и да без тога неће и не може бити мира; а та солидарност може да има само једну форму: сви за једнога, а један за све. На тај начин и наше

питање доби ће подстрека и помагача, и можда исто толико стварнепомо^ћи колико и моралне. Добро је учињено, што је конгрес сазван у Риму, престоницислободне ИталиЈе, која је, и својим положа^ем и прицнипима свога уједињења, позванадапредњачи, и својим слободоумљем, и својом несебичношгћу, и својим напорима у раду на ослобофењу потлачених народау Двошој Монархији. Њени витални интереси и њена будућност императивно јој налажу, даокосебе окупи све народе, по положају и тежњама природне неп риј атеље Ау стро-У га рске, и да са њиховим слободним, независним и до националне целокупности уједињеним државама образује чврст и јак блок противу сваке 1 ункерско-милитаристичке освајачке политике убудућности. Брзо начелно решење тога питања, на основи сопственостисвију потлачених народа, што би имало дапослужи каогарангија за дефинитивно решење, несумњиво би могло врло много допринети олакшању отклањања извесних, ма и најмањих неспоразума и утврђивању потпуног међусобног поверења, што ни у ком случају не би остало без утицаја на држање разних аустријских маса. Кад мрцварени и малтретирани народиДвојне Монархше дођу до уверења, да њихова будућност може бити обезбе-ђена само противу Аустро-Угарске, вишс је но поуздано да 'ће они настојати у прино-

шењу олакшања победеономе, на чијемје срцу и њихово добро. То је исто толико јасно, колико је и при родно. Верујемо да ће уви'ђавност представника потлачених народа уАстро-Угарској доћи на конгресу у Римудо свог правог и једино корисног изражаја, као што верујемо да ће у великој слободној Италији на'ћи потребног подстрека и толикоисто правичносли. Поздрављамо стога конгрес са најлелшим жел>ама и најоправданијим надама, уверени да 'ће он донети практичне, праведне и корисне резултате.

шишне тп Цирих, 27. — Из Бддимпеште телеграфишу, да је неизбежно распуштање ма•ђарског парламента. Унутрашња ситуација у Ма■ђарској је врло озбиљна. Пекинг, 27. — П редставници Кине и Јапана у Петрограду, праћсни војницима Црвене Гарде, при спели су у Манџурију.

СВЕ ЗА ПОБЕДУ Говор америчког амбасадора Париз, 27. марта. Приликом свечаности прирс'ђене од странепариске општине у част Амсрике, амбасадорСје‘дињених Држава, г. Шарт, изјавио је следедеТе: »Наши су војници потпуно готови да се раме уз раме боре са браћом по оружју, противу заједничког непријатеља. Ја изјављујем, да је наша прва дужност да деламо, а не да разговарамо.Цео свет зна да 'ће последице ове огромне борбе бити вр-

ло велике. Сведонде док се непријатељ стара да нам наметне своје услове, ми 'ћемосе боритида га победимо и ми 'ћемо га победити. Сједињене Државе стављају на расположење Силама Споразума све своје људе и своје богате изворе. Ми нисмо у сгању предвидети још колико ће времена проћи док се посгигне правичан мир, али сам уверен да ће вечите истине, принципи за коЈе се миборимо, представљати битност тих услова о миру«.

НДПСРК ЕНГЛЕСКЕ

Повратак наших офи цира По једном врло љубазном позиву Енглеске Нрховне Команде дссст наших пробраних официра са фронта отишли су пре три месеца да оби-ђу енглески фронт у Француској, те да се упознаду са енглеским ратним друговима и њиховом организацијом фронта и борбе. Пошто су обишли и фронт и позадину они су се сада вратили отуд усхићени како дочеком тако и свим оним што су обилазећи видели. После разгледањафронта и упознавања са свима ратним установама и методама борбе одведени су у Енглеску, где су разгледали огромне војничке логоре и депое као резерве,затим разне оружне фабрике и друго. Напослетку су били п р и м ље н и у ау д иј енц иј у код Њ. В. Краља Велике Британије, који их је врло лепо дочекао и са сваким се руковао и разговарао. За сво време бављења и на фронту и у Енглеској били су гости снглеске' краљевске владе.

Држање војника, велике резерве још нетакнуте и неупотребљене војске, огромне количине ратнога материјала и општа решеносг, како фронта тако и позадинс, да се непријатељпобеди, запојило их је једнодушним уверењем да је западни фронт сигуран и да 'ће Немци бити поражени када се Савезници на то реше.

СТДЊЕ У НЕШЧК0Ј На путу ка пропасти Лоидон, 27. — Убиства, злочини, крафе и разбој ништва расту сваког дана, како у Берлину тако и у целој Нема чкој. Читава су разбојничка друштва организована, која безобзирно врше разна казнима дела на очиглед власти. У Берлину постоји једно повлашћено друштво, чији су чланови ниђенији Берлинци. Оводруштво врши разне кра•ђе, а највише кра^ђе намирница. Усред Берлина нападају се поједини графани и обичио се|опљачкају до голе душе. У Лајпцигу је био случај да су усред дана лопови одузели једноме капут и ципеле, и то у времену када је у Лајпцигу падао највећиснег. Власти су немоћне да овоме стану на пут. Због оваквог сгања Немачкој, Бсрлинер 1 агеблат вели: да није н и ка к во чудо што ј е мо рално стање немачког народа сасвим опало.

ВЕПШРМВИ Старе ствари са новим додатном

Цирих, 27. марта Почеком марта издао је цар Карло наредбу коју су аустро-угарски кругови живо коментарисали. У тој

наредби он је објавио, да 4\е лично управл.ати аустро-угарском марином. Пести Напло тврди, да је ова мера нредузета луслед догађаја који су се скоро одиграли у флоти«. Свакоме је, на име, познато да је се пре извесног времена једна аустро-угарска ратна лаћа предала Италијанима. Од тога моменга почели су избијати врло озбиљни нереди по свима пристаништима Јадранског мора. Карактерисгично је истаћи, да је стварна команда

над флотом поверена Маћару Николи Нортису. Узрујаност постепено захватаи војску уунутрашности. Збогтога је проглашено опсадно стаље у Босни и Херцеговини, где су југословенске трупе из Мостара одбиле да пуцају на менифестанте. Ова је мера проширена и на све хрватске округе кош се граниче са Далмацијом. Најзад војници одустају да иду у Дубровник, Котор, Требиње, Билеч, Гацко, Фочу и Чајниче.

БУГАРСКИ - „МАШОНСКИ ПРОТЕСГ

нг Кадје социјалистички немачки посланик Вендел, скинуо маску Ризову и његове »доказе« о бугарском праву на Маћедонију претворио у прах и пепео, бугарске власти под утиском тихстрашних удараца, приредише неке протестне митинге, прво у Скопљу па после у Куманову, са којих послаше депеше у Софију, протествујући противу писања Венделова. Знамо већ какву је буру Венделово изношеље не само у Вугарској штампи, већ и у самсм Собрању изазвало, те о томе не говоримо. Бусари су са овим митинзима насели и према наредби из Софије, морали су бити обусгављеии по другим варошима. Наседање се састоји у овоме: Прво што се народ апсолутно није одазвао позиву, а то је дало повода »Препорцу«, да препоручи надлежнима да се народ постепено васпи■гава у овом правцу; друго, што је ова вест по сопсгвеном признању »Роднине« скопљанске изазвало код народа тумачење врло неповољно о опстанку бугарске управе у овим крајевима. Због последњег, писани су читави чланци по софиским новинама, али је сумња

|код народа и даље остала Оно је појачано самим тим, што народ тих крајева научен из турскога режима зна: да се митинзи држе после нечега што је изгубљено. То се тада практиковало и тако је то миш.вење остало, јер српска управа у тим областима није имала потребе за ма каквим митинзима, са којих би се сазнало за народно расположење, јер је живела у своме елеменгу, који је оно исто осећао и мислио што и његови ослободиоци. Појава Венделова, као народног посланика у немачком парламенту, а према причању људи, који су тамо били кад се ово дешавало — дало је маха маси народној да то тумачи на своју руку. Нема спора, да су сва ова тумачења ишла на сопствену штету Бугара, а у толико вишеу колико су они ову дреку повећавали. И кад се у неколико утишаше, а оно се појави друга не мања опасност из Штокхолма. Наши читаоци знају да је бугарска влада послала у Штокхолм читаву војску својих социјалисга под вођством Сказова, народног посланика, иначе затуцаног бугарског шовинисту. Јанко Скзов је вофа широ-

КАРТЕ ИЗ СРВИЈЕ

— Г-ђца Катица Попови'Кева, раније у Ћевфелији а за тим у Дорјану, има карту од своје породице из Ј\орјана, код наредника Владимира М. П ауновића, л. бр. 999/1. — Миладин Глигори-ћ од жене Обреније из Брдарице (П одринске) — код Милана Јовановика, болничара у Реконвалесцент. одел., п. бр. 333. — У нашем уреднишшву имају карте из Србије: Ђула Куглер од Јованке Симоновић из Ритопека. Јеремија БожлА од Живана Гојића из Барошевца. Миленко Б ожић од Мирославе Божић из Барошевца. Ненад Јанковић од Данице Милијановић из Барошевца Наталија Поповић од Ви-

досаве Ј. Симић из Београда. — Код Животе А. П араћанина финансијска делегација — Солун, имају карте из Србије. Б ора Б абчћ, из Бачане од сестре Виде. Драгомир Јовановић од Филипа П авловића из Милошева. Сретен П авловић од брата Ж ивена из Милошева. Перча Ђорћевић од оца Мијушка из Сибнице. Влајко Јанићијевићод жене Кристине из Драгова. Богдан Исаиловић од брата Адама из Драгова. Живојин Коларевић од оца Тодора из Варварина. Сима Петровић од брата Љубе из Д. Крчина.

САОПШТЕЊ А — Антоније Николић бив. наредник, сада ослобођен војне сбавезе да се јави

одељ. сл. безбедности с позивом на акта 967. — Милан Нешић деловођа општински да се јави одел. сл. безбедности с позивом на акта 1186. — Михајло Ђ. Петровић писар мин. војног моли да му се јави Васа ЈовановиГ каф. из Ваљева ради регулисања инвалидске потпоре за породицу његовог пашенога почив. рез. пешад. капетана I кл. Живка Коњевића. —Молим господина код кога се налазе моје 4 карте и фотографија од моје депе и братанца Тозе из Ланишта (Јагодина) да ми пошаље на адресу: Белимиру Милошевићу, 1—3, п. 68. — Тражим брата Живојина Чед. Пејовића мајора из добровољачких трупа у Русији и молим свакога, ко што зна о њему, да ме о томе извести на адресу: Обрад Шбуковац поднаредник 3. ч. 3. б. п. 48.

— Нин<е именоваии имају извештај од Велимира Перишића из Виоице (среза моравичког) код Тих. С. Саваћа, арт. ппоручника пољ. морав. болница п. 315, да су им фамилије живе и здраве и то: Светомир С. Ивановић, Матија Маринковић, Периша Перипгћи, Лазар, Илија, Љубомир и Анћелко Рајчевићи, Вулета и Јевћеније Илићи, Радомир и Михаило Вучетићи, Нићифор и Милош Ћоковићи, Ранко Јанковић, Стева Гвозденовић, Влајко Јаћовић, Станиша Ракић, Вукајло Станисављевић Живко и Никола Муњићи, Тадија Марковић, Душан и Љуба Милутиновићи. Владимир Милуновић, Станиша Борисављевић, Драго Радоњић, Сава Марковић, Митар и Константин Пантовићи. — Тихомир С. Савић артиљ. ппоручник п. 315 мо* ли свакога онога који ма

шта зна о Живку В. Кушићу и Миловану Ћ. Симончевићу рекрутима од 1914. год. да га извести на горњу адресу. ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Арсеније Лазић, каплар минерске чете п. 999, моли Павла Видића трговца из Ваљева да извести његову мајку Мирјану С. Лазић у селу Пауне срез колубарски окр. ваљевски да је жив и здрав и моли за одговор. — Сава Ж. Ћирковић, 2 —2 п. 40, јавља жени Јелисавки у селу Гор. Горевици, срез љубићски окр. руднички, да су живи и здрави: он, Периша Перишић, зетови Чедомир, Светислав, кал и сестра Драга. Сви моле за одговор. — Чедомир Миљковић, минерска чета, п. 999, моли Ђоку Матића, кафецију код »Златибора« — ј ! иш ,

да изаести његову фамилију у селу Канетинцу срез и округ нишки да је жив и здрав и моли за одговор. — Живко М. Милошевић, 2 зароб. пук пошта 80, јавља својој мајци Драгуни М. Миладиновић, у селу Бабушиницима, срез и округ пожаревачки да је са ујацима Милутином и Милованом живи и здрави и моле за одговор. — Јован Станковић 3—2 пошта 4, извештава општину Ратајску срез пчињски да је жив и здрав и моли да о томе извести Арсу Стаменковића, кога моли за одговор. — Трајан Ристић, из села Бувце урез јабланички округ врањски, извештава оца Анту Ристића из истог села да је здрав и моли за одговор на пошту бр. 70. — Ђорђе Ђакић, наредник 3—2 ц. 52, извештава

своју жену Стојану у селу Сикале, срез и округ крајински, да су живи и здрави: он, пашеног Милош Станисављевић и шураци Јоца и Алекса Деспићи, Алекса Симоновић и Љубомир Милосављевић. Сви моле за одговор. — Јован Николић, редов 1 пољ. хирург. болнице п. 222, извештава свога оца Милоша Ж. Николића уселу Живици, срез и округ пожаревачки, да је он са зетом Миланом здрав као и брат Љубомир. Моли за одговор. — Милун М. Вучковић, болничар, санитетско оделење пошта 999/6, извештава оца Михаила Вучковића, из села Мале Врбнице, срез копаонички, окр. крушевачки, да је са братом Војиславом здрав као и Жика Миликић, Тихомир Вучковић, Мирко Спасић, Милан Обрен и Влајко Васић, сви из истог села, Сви моле за одговор.