Велика Србија

БРОЈ 706.

СОЛУИ, СРЕДА 28. МАРТА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 15 лепта

НАРОДНИ ПОКРЕТ Целати на своме послу

0ДЈ1УЧНА РЕЧ Коментари Вилсонова говора Парив 28. марта Листовн придају огроман значај говору председника Ви лс о н а. После савесног и непристрасиогравмишља- ња, после објављивања тачних уелова Америке, председник Вилсон је стекао убеТењеда је немогуТ.е разговарати о миру са садашњим немачким владама. То је најбољи одговор на говор Чернина. А штен пише: Пре годину дана г. Вилсон је просто објавио рат, а данас он захтева борбу до краја. Он остаје апостол мира, али признаје да се мир може постићи једино силом. Ппш Паризиен вели: да је Вилсонов говор потврда воље Оедињених Државау наЈпотреб-

нијем момеиту. То је последње ббивештење Немачкој пре коначног судара. Ф игаро каже: После рата видећемо како ће изгледати право у својим многобројним фој)мама. За сада га треба постићи силом. Ово ч* порука г. Вилсона. Голоа констатује: да се изазвана еволуција америчке мисли испо љава не у речима него у делима. Лист подсеТ.а на скорашње наредбе владе Сједињених Држава да се појача производња ратног мате ријала и да се убрза одашиљање трупа на европско војиште. Ми смо сигурни да Т.емо зауставити огромну германску бујицу, али нам је неопходна помо ћ америчких бајонета ради дефинитипног уииштења пруског милитариз ма. »Не узнемирујтс се, али се пожурите«.

ИЗ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Телеграм лВеликој Србији« Кеф. 2 . Ј[)п\рос је у (. кушшпини, пре прелиза н'а дневни ред, посланик Мојковик у имс опозициоиог блока прочипшо изјаву, којом шражи: да В лада најпре одговори на интерпелације опозиције, па тек по том да се преке на ратне кредите. П ослаиик Алекси Жујовик тражио је, у имсстјс групе, да се ирво решава и тим кредитими, као важнијим за интересе земље и војске. П ослиник Ломовик говорио је о Владиној дскларицији, одбијајуки замерке опозиције, која ни сама није противна владиној политици. У дугом говору Ломовик је истицао заслуге Господина П аишка, чију државничку мудрост признају најумнији људи наишх ( авслника , доклс га само Аустријанци у саојим нооинама грдс. Посланик В уловик говарио је по други пут противу говорника из већинс. П осланик Илик гочорио је такође по други иут, полемишуки са опозицијом. Кад је почсо говорити послиник Чеда К остик, Светозар Ћоркевик увредио је Жујовика, који је Бо/јкевика жустро напао, те је седница у аодне иреканута. СРВИ И ЈЕЛИНИ Поздрав неослобођених Јелина

Крф, 25. марта Председник Краљевске Владе добио је из Атине ову депешу: Његовом Превасходству ГОСПОДИНУ ПАШИЋУ Председнику Министарског Савета Србије Крф. Тронутим срцем подносимо Вашем Превасходству изразе своје дубоке захвалности и своје честитке пуне лоштоваша на лепим речима којс сте приликом отварања скупштинског сазива изговорили о потлаченим народима. Како смо и сами подносили оне исте свирепе патње које јетрпео и храбри српски народ, то смо могли да осетимо и оценимо.боље но ма кодруги, сву лепоту и племенитост начела која сте високо прокламовали на дику и понос Србије и на частцелога Човечанства. Неослобоћени Јелини, који су одавно у најбољим везама са Србијом, увек су исповедали према п>ој најискреннј( динљење, не заборае ■ <» ст њеи храбри и јуначки Кр. учинио њиховом верском и нациоиалном центру Ва-

сељенској Патријаршији, и узимајући свесрдногаучешКа како у њеној срећи тако и у њеној несрећи; у ггоследн.е време још више је порасло њихово дивљење према јуначком српском народу, који је пружио целом свету пример велике храбрости,- стрпљења и самопрегоревања. ПоздрављајуКи у Вашој личпости величину српске душе, ми смо уверени да ћемо ускоро видети <лавом овенчану Србију, уједињену, велику и поносну, што је својим епским борбама допринела ослобођењу свих потлачених народа. Јелинство које се вековима борило и подносило толике жртве за слободу народа и за цивилизацију неће никада заборавити признање, које је Ваше Превасходство одало његовој ствари оним лепим речима. Досгојно својих предања и своје дужности, оно ће знати и умети да затражи споразумно са слободним народима осигујгање своје буду ћности и интегралнога народнога уједињења. Вама, Превасходство, и хпабром Српском Народу згх^алност ггчше

I дседтк цект|)а,.ног ко|митетв неослобоћених Јелина, Евангелидес

ЛЖ‘ (

БУГАРСКИ -.„МАШОНСКИ ПРОТЕСТ

IVКолико је до срца коснуо Бугаре меморандум српских социјалиста, који су у Штокхолму поднели гл а в н о м со циј а л и сги ч ком одбору, наши -ће читаоци видети из ово неколико примера бугарских новина. Гако »Зарја« од 4-Х1Г, вели: »Чудновати су сталност и упорство о којима шгокхолл ски социјалистички комитет ради не толико за општи мир, колико за српску шовинистичку ствар. Тај комитет је упутио као

|објашњење један нон гелеграм, посвећен само балканском питању или боље, намењен да још једном заштити српску лакомост за тућим земљама. Ревност скандинавског комитета изгледа нам аеома сумњиве природе. И право да кажемо, чини нам се да имамо посла с неколико личноста аз тога комитета, који раде чисто и просто као српски агенти. Зашго је, заиста, такво држање те господе социјалиста нсопходно? Познато је да је

Орган босанско херцеговачке владе, Сарајевскп Лист. доносиову наредбу: »По §§ 378 и 379, одрећујем, после саслушања председника врховног суда и државног надтужитеља, преки суд за подручја срезова Билеће, Фоче, Гацка, Невесиња и Требиња, као и за подручје општина Дабар, Дабрица, Хатељ и Хргу г среза Стоца за ове злочине: 1) . Злочин велеиздаје, §§ 111—115 к. з. 2 ) . Злочин сметања јавног мира, § 142 к. з, 3) . Злочин устанка, §§ 143—148 к. з. 4) . Злочин буњена, §§ 149—150 к. з. 5) . Злочин јавног насиља у случајевима §§ 157, 159, 161 а-ц, 163, 165, 173 175 к. з. 0). Злочин уморства, § 209—213 к. з. 7 ) . Злочин палежа, §§ 242—247 к. з. 8) . Злочин разбојништва, §§ 273—279 к. з. 9) . Злочин указивања помоћи у ко.ме од горе споменутих злочина, §§ 294302 к. з. За све ове злочине казнаје смрт. Ово проглашава- * н ■ ређење да се сваки \о гфетњу смртне казне окане сваке бунтовне стрке, сваког подстицања на то и сваког суделовања код оваквих чинова, и да се покорова свима одредбама којима је циљ да спрече ове алочине. Спрајево, 17 фебруара 1 >18. Саркотић, генерал-пуковник Као додатак овој наредби Сарајевски Лис.т доноси ово саоиштење: »Јавносги се саопштава да су поновне провале црногорских разбојничких чета на наше подручје иза8вале неопходност ових мера у интересу нашег пограничног становнишгва«. •К Текст цитиране наредбе експонента апоетолскогвеличанства цара и краља Карла, управ-

КАРТЕ НЗСР5ИЈЕ — Кс<) Кос/пе Костика Ваљевца, поиипа 1<>, имају карте: Драгомир Радуловик, пешадиски капетан прве клас.е од жене Љубице из Ваљееа. М илорад Радоичик ( фотографију) од Влајка л4. Радоичика из Горње Топлице. — Владимир К ондик. келнер има карту од )\уде Стаменковикеве из Врање, карта се налази код Стевана Токмаков 1 гка, 2. чета 1. бат. пошта 4.

САОПШТЕЊА — Активни артиљериски ппоручник Миодраг Јовановић, извештава своје ро•ћаке, пријатеље и познанике, да је његов отац Сима ј Јовановић. бивши резервпи

иика окованих сиротица Босне и Херцеговине фенерала Саркотића, утврћује: да је у крајевима, за које се проглашујепреки суд, изби ла буна, да се развија народни устанак, да се тамо јављају злочини вел е и зда ј е, у б и сгва, с м е тње јапног мира, јавна наси.ља, паљевине и разбој ни штва. Додатак Сарајевског Листа допуњује цитирапу наредбу само у толико, у колико се призна је: да су се поиово појавиле црногорске чете, дакле да је п у Црној Гори планула искра народнога устанка. Реги.струјући ове констатацијеса најмеродавнијег места вековних џелата нашег народа, потребноје лодсетити, да су се са аустријског службеног места, баш у времену кад је објавл.ена цитирана наредба, демантовалесве вести у »иностранству« о »тобожњим побунама« у Хсрцс ГОВИПП К ЦрНОј Гориг, као и вести о страховигом стању у овим нашим зсмл.ама. Мефутим, ово признање утврћује истинитост свих оних вести и открива свунискости злочиначку подлост најокорелиј мх безду ш н ика двадесегог века. Нарлдсе, дакле, буни и иодиже на устанак. То је и ништа впшс истина; ниједан дсманти не може то више да порекне. Заштосе буни? Извесно не зато што му је добро и што је задовољан са својим упрапљачима. Један докуменат, јсдна мала белешка, која ее поткрала у једном хрватеком листу будном оку безобартиљер. официр и управник државних добара, умро у Нишу. — Чедомир Р. Јовић, болничар, инвалид. одред, пошта XX, извештава рофаке и пријатеље да му је брат Вићентије Митровић умро на положају 9. марта ове год., у 30. години живота. — Пера МишиФ благајник начелства, окр. ваљевског да се јави мајору Павлу Гр. Павловићу, п. бр.96. — Поручник Славко Косић да се јави Душану Јовановићу, п. поручник п. бр. 96. — Тиослав Р. Васић.болничар, п. бр. 333, моли онога господина из VI пука, код кога се налази његова фотографија од куће, да му је пошаље. — Милоје Луковић, обвезник у југословенској дивизији, нека се јави МилоЈсаву Луковићу, мостовски трен, п. бр. 111.

зирне аустро - угарске цепзуре, н то објашњава. Осечки Југ доноси, наиме, ову белсшку: »Из Мостара долазе тужни гласови, јер глад кЈ ца немилосрдно на врата. У уторак је гладна светина читаво по подне до 9 сати у вече харала дућане еа намирницама. Полиција јс била немоћна. Војска, која је морала доћи изближњег места, успостанила је мир тек касно у ноћи. Узрујаност непресгано влада па ако се брзо не помогне ово би СС МОГЛО ПОПОВИТИ.)) А кад је овако у Мостару, како ли је тек у крајевима, за које је проглашен преки суд? Мостар је несумњиво у далеко бољим околностима но поменути крајеви. Али појаве, о којима говори цитирана наредба, нисуусамљене и инсу ограниченс само на у наредби побројапе срезове. Оне су разасуте скоро по целој Аустро-Угарској, у којој је данас стање таково, да не треба много, па да цела монархија плане, распе се н пшчезне као да је никада није ни бпло. Ако сви знаци нс ва*рс 1 ", у, .!а (<. V н< !.е дуго чскати. И то 'ће бити један од најлепших резултата једног ве.тнког зла, какво се испол>ило у овоме страшноме рату.

П0ЛНШНЕ ВЕСТН Рнм, 28. — »'[мрнале д' Италија « јавља, да ке сс у току априла одржати савезничка конференција у Италији. Цирих, 28. — Г раф Чернин је отпутовао у Б ерлин да се са канцеларом сиоразуме о питању мира и о мерама које треба прсдузети противу Чеха.

— Перута Јовановић, поручнпк и Стеван В. Миловановић, п.поручник и наредник Гаврило Перовановић, да се јаве Предрагу В. Марковићу, 1. санит. оделење п. бр. 96. — Светозар Стојановић, чинов. финансијске делегације у Солуну, моли г. г. официре добровољ. дивизије — другове његовога брата пок. Јордана А. Николића, капетана у пеш. пуку, командира у поменут. дивизији да му јаве, ако што знају, о његовој имовини (створима осталим после његове смрти и његовим потраживанима по његовим забелепгкома ] или ако који од њих има што од Јорданових ствари да их преда Старатељном судији у Солуну. Каплара Милушевића, сеиза и посилнот пок. Јордана, нарочито моли да му се јави на горњу адресу, — Милан Тошић, среа.

писар има карту у иашем уредништву од Никодија Станковића, ратног заробљеиика из Богдогосоња. — Стојан Тадић има фотографију од своје породице (место непозиато) код Косге Костића — Ваљевца, п. бр. 16. — Коста Стевановић,чииовник да се јави Јов. А. Тошићу, учитељу — дивиз. позориште, п. бр. 216 ради пријема фотографије од своје породице. — Јован Јанковић, који је био у 2 ч. 2 батаљ., I прекобр. пука, да се јави Милији М. Мирковићу, командиру 1. митраљ. одел. п. бр. 96, ради пријема вести о својима у Србији. — Милисав Милисављевић, регрут из села Вршевца — срез космајски, да се јави Огњану Виријевићу, рез. поручник VIII окруж. команде, п. бр. 999 ради пријема извештаја о својима у Србији.

Мили Жетарац, добровољац да се јави АрсиЖетарцу, 4—1, п. бр. 52. - Јављамо пријатељима и познаницама да је наш драги и никад не заборављени Ђорће Ђока Ранковић свршени ћак трговачке школе у Ккеу преминуо 49 фебруара т. год. у 21 год. живота, у болници вароши Сезе Марселана у Француској. Уцвел.ена браћа Ворислав, телефон. 1. батаљ. п. бр. 32 Божидар ћак и теча Иван Николић, судија. — Марко Симоновић, школски надзорник, моли се да се јави Божидару П. Потпорићу пешад. п.поручнику п. 84. — Драгутин И. Живановић капетан 1. кл. који је дошао из Русије моли се да се јави браћи Илији и Игн.агу П. Живановићу из Табановића, 3 завојиште поште 315, или ко шта зна о њему.

— Милан П. Јефтић п. наредник стражар чета 1. батаљ. 3. заробл,. пука п. 315 моли за извештај о сину Александру М. Перићу из Црљенца, среза млавског или ко шта зна о њему да јаву на горњу адресу. — Воја К. Гајић, правник из Јагодине да се јави Душан}' Јовичићу, поднареднику, Српско - руска болница п. 999. — Мијаило Петровић из Горичане, редов пука 3 бат. да се јави ујаку Михаилу Николићу, телефонско оделење министарства војног, пошта 999/104. — Дамњан Мангуловић, из Бежаније, Срем, сада добровољац српске војске, нека се јави своме брату Стевану Мангуловићу добровољцу 1. добр. дивиз.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Марко Р. Ерић, телеф. оделење п. 16 извештава суд општине крепанске у срезу златиборском округу

ужичком, дасуживи издрави ниже имеиована лица: Обрен, Тијосав, Љубомир и Радомир Ерићи, Милош, Никола и Рајко Богдановићи, Недељко, Бранко, Здравко, Тешо, Љубомир, Младен.Здравко, Стев. Велизар, Манојло, Тодор, Владимир Селаковићи, Видосав, Љубомир, Драгомир, Милош Здравко, Љубомир, Тиј., Радомир Јанковићи, Милија, Стојан, Сретен, Драгутин Богосављевићи, Јаћим, Илија, Зарија Врачарићи, Лазар, Лука Панићи. Василије, Драгутин, Веља Ђурићи, Трифун, Милија, Миленко Бешлићи, Крста и Петар Чулићи, Радосав, Милан и Нешо Караџићи, Милоје и Владислав Николићи, Сава и Сгева Филиповићи, Војин, Гојко и Драгутин Тодорићи, Милосав, Милија и Михаило Ресимићи, Недељкл и Милован Стаменићи, Радован и Петроније Драгови,Ни, Велисав Ђокић-