Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 706

главна сметња општем ми])у Алзас и Лорен. Природно би било да комитет уложи своју снагу ка решењу тога питања. Мећутим бива обрнуто: господу скандинавце сан не хвата не толпко збогсудбине Србије, о њеном васпостављењу спора нема колико о давању вардарске долине Србија. Скандинавци сами признају да ■ће Срби с уједињењем са Црном Гором добити излаз на море. Нуово не бива. Тај излаз треба да добије прско Солуна. Време је у г осталом да наше социјалисте изобличе скандинавске своје другове и да им прекрате жеље да се даље брину о Балкану. Ми им напоменусмо да чак Србија Краља Петра и Пашићева, беше скромнија од жеља Скандинаваца«. »Дневник« од 5. XII пише: »Идеја да се доће до општег мира није рћава и заслужујс да се за њу ради, но она би у рукама скандинаваца имала успех само иод ове две погодбе: 1) да је она била без тенденција за рачун ма које било државе и 2) да се она није јанила да учини услугу Споразуму да уништи руске напоре у корист мира. Још у ирвој акцији за ми р холандско-ска н ди н а в ског комитета прозираше се тенденција да се учиии услута Споразуму, чије позицРје услед руске ренолуције беху заљуљане. Ј балканском питању хохандско-скандинавскн комитет отиде даље од споразума, када Србији отворише врата од Солуна. Зашто Споразум бојкогује 'V Скандгшавац" ци.1 еоде н0».»., цијалисти Савеза о. у Шгокхолм, и све остаје под утиском да ми гонимо мир, што уби расположење створено у нашу корист после руске револуције«. Орган широких соција* листа »Народ« од 7-ХП каже: »У предходиим прего ворима о примирју и миру подиже се поново завеса с бал&шског питања, које је наказно решено букурешким уговором, у корист којега данас српски другови излаае с једним закаснелим предлогом, копираним од оних којима српски шовинисти беху поплавили свег. Бугарска не треба да се у заночетим преговорима јави као надувена и горда према својим сусеткама. Она треба да олакша добре

суседне односе сутрашњег дана. Неразумна неумереност припреми катастрофу свима нашим суседима; зато треба Бугарска да олакша будућност Балкана, како би већ постале немогуће интриге великих држава. Тамо где у име својих националних аспирација Бугарска не молсе да буде принућена науступке, онатреба да да све економске олашкице и прилике својим суседима од којих она да очекује такво држање«. Доносимо још и ову интересантну белешку која је изашла у лНароду« од 11. XII пр. године: »Ју г че је у општој буцегској дебати тешњачки воћа Д. Благојев учинио два открића: прво, да он наје Б угирин, вегћ Сло-

венин и ако је у својој стагистичкој карти казао да је Бугарин; друго, да Кацлеровић и Поповић нису говорили у Штокхолму у име срнских другона и ако он није овлашћен надлежно да ову изјаву учини у име сриских социјалиста. Тако тешњаци излазе из неугодног положаја од прекора да су се баш г. Кацлеровићем кога су они проводили по Бутарској саветовали о образоваљу балканске федерације, а докле она не буде образована, Србија треба према српским друговима, да држи долину Вардара. Ако ово није званична изјава српских социјалиста, како тнрди Благојев — то где је званично опровргнут, — Благојев не може да каже«. Ћ.

БОРБЕ НА 3АПАДУ Коментари н појединости Милан, 2Н. — Дописник »Кориере дела Сера иа западном фронту јавл.а: Варош Амиен, главни објект немачке офанзиве, јако је утвр■ђен. Огромне се снаге налазе око вароши. Сем тога, савезничке су резерме нетакнуте и готове су да се баце на непријатеља у згодном моменту. Лондон, 28. — Вестминстер Газет пише: Французи се боре ради одбране своје земље са истом храброшћу' са којом су се борили на Марни, где су Пемци знатно осетили њихову јединствену ратну вештину. Наш је циљ досада био да приморамо непријатеља да шго је могуће крвавије плати сваки заузети корак земље. Спречавајући га да постигне победу\ ми смо учинили велики корак ка победи. Маши еу губитци знатно мањи од непријатељевих жртава. Министар војни је објавио да су трупе за попуњаваље редовп као и сав ратни материјал већ у Француској. Интересанто је истаћи да су празнине до сада попуњаване резервним трупама које еу биле на лицу места. Стратегиске резерве осгале су недирнуте. За непријагеља постоје две алтернативе: потпун успех или погпун пораз. ДогађаЈи показују јасно да Немци неће моћи постићи уепех. Лондон, — У току претпрошле но-ћи шредовгце <■ ’ лом јужоо од и , Вер-су-КОј би. Северно од Соме зарооили смо неколико војника и запленили један митраљез. Активносг непријатељске артиљерије на целом борбеном енглеском сектору. Непријатељ је извршио јако бомбардовање са загушљивим гасовима између Лана и канала Ла Басе и источно од Армангиера. Цирих, 28. — Ф ранкфуртер Цајтунг гшше: Стиче се убефење, да 'ће Савезници употребити своје резерве у последњој фази развитка немачког стратегијског плана. Улазак француских резерви у акциЈу представља чвор садашња стратегијског проблема. Војни критичар Дајче ТаЈгес Цијтунга предвика велику битку пред Амиеном. Он сматра, да је дошао моменат за улазак у акцију резерви генсралисима Фоша. Он признаје да Англо-Французи врше јаке против нападе и да се нове савезничке дивизије боре са јединственим хероизмом. Војни критачар завршује: »Не заборавимо да непријател, располаже са великим резервама«.

С А РАТНИХ ФР0НТ0ВА

Са солун. фронта Француски коминике Солун, 28. марта Узајамна артилернјска борба и сукоби патрола па више тачака фронта. Енглески су авијагичари бомбардовали непријатељске логоре јужно од Демир Хисара. Франц. коминика Париз, 28. марта Улајимна јака актив- • ност артиљерије на многим тачкама фронта северно од М ондидиеа и измеЦј Мондидиеа и Ноајона. На левој обали Оазе успорена артиљериска борба. Пеимчких борбинијебило. Француски истакнути одреди, саобразно наредбама , повукли су се наорганизоване положа је југо-западно одшуме Куси и јужно од замка Куси. Наша је артиље рпја у току ових операција причинила Нем цима огромне губитке. Одбијена су два немачка препаоа северозападно од Ремса. На оеталом фронту но1\ је проигла на миру. Доцније. — Северно од Мондидиеа иемачка >е артиљерија бомбардовала миоге нате положаје. У области Ангар-ин-С.антер осу >е ■ћен је пушчаном ватром немачки нанад. Западно од Ноајона на сектору Бр срмона Ф ранцузи су одбили немачки напад. Па левој обалп Оазе арталеријека борба. Француске су бапп ш азјуриле немачке концеитрације у области замко Куеи. Евглески кошинике Лондон, 28. марта Поеле. јаке артилеријске припреме Немци су извршили напад на француске и португалске трупе између канала Ла Басе и Аомантиера. Благодареки густој магли непријатељје успео да прооре у савез ничке положаје у близини Нев Шапела, Фокисара и мајура Кордонери. После силне борбс која је трајала целога дана Пемца су успели да потисну нортугалске трупс у центру и енглеске трупе на боковима на линији реке Лис измећу Естера и

Бакстмора. На крилима наше трупе држе положајс у околини Лхивеиши иФлербе-а. Наовим местима Немци су билч одбијени. Н>епријат ељ је заузео Рншебург,СанНасти Лаванти. Ноде сс огорчене бор бе на целом фронту. Јужно од Араса заро. били смо неколчко војника. в * Италиј. коминике 1 Ј им, 28. марта Умерена узајамна артилеријска борба. Наше су батерије изазвале пожаре у непријатељским линијама. Измећу Сулгарете и Зенсоне пушчана јака ва-

Д Н Е В Н Е ОДЛИКОВАЊЕ ГЂЦЕ ХАРЛЕЈ Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар, ценећи заслуге госпоћице Едите Харлеј, кћерке добротворке српске пок. госпоће Харлеј, погинуле у Битољу поводом варварског бомбардовања вароши од стране Бугара прошле године, благоволео је, на предлог Господина Министра Унутрашњих Дела, одликовати госпоћицу Едиту орденом Св. Саве пегог реда. Предају ордена извршио је шеф станице слулФебезбедности у Водену, г. Мих. П. Илић. По жељи госпоћице Харлеј, а из разлога што је баш тих дана падала годишњица мученичке смрти њене узорите мајке, предаја је извршена без нарочитих свечаности, у ужем кругу познаника. Г. Илић је најпре поздравио госпођицу Харлеј и истакао љене заслуге за српски народ. Загим је изјавио, да је Његове Кралу чсго Височанство Наследник Престола Александар, ценећи љене заслуге, благоволео одликовати је орденом Св. Саве петог степена. Најпосле, честитајући јој одликоваше, прикачио јој је орден на груди. — Госпоћица Харлеј била је раздрагана овом пажном и није имала довољно речи да се присутнима захвали на честитању. За који дан госпоћица Харлеј путује у своју велику Отаџбину, да тамо проведе три месеца одсуства, шго је ових дана добила. Честитајући јој и овом приликом заслужено одликовање, упућујемо јој најлепше жеље: да што боље проведе одсуство усвојој племенитој Отаџбини и да је опет видимо чилу и здраву у нашој средини и на послу, који јој је већ обезбедио нашу трајну захвалност. тра измећу предњих оделења. Оборен је непријател.ски аероплан.

В АЖНЕ ЈЗЕСТИ Лондон.— Адмирал Џелико дао је својевољно оставку на положај команданта флоте, какоби као члан адмиралитета више припомогао на унишгењу немачких сумарена. Лондон. — Из Петро града јављају, да је велики кнез Михаило, брат бившег цара, умно оболео. Цирих. — Из Берлина 'јавл.ају: Секретар министарства финансија, фон Редерн, изјавио је у Рајхстагу, да су централне сисиле потрошиле до сада 180 милијардн франака. В Е С Т М ЧИТУЉА Косара удова Д-р Герасимовића ноћасје преминула. Сахрана данас по подне из цркве Св. Саве. Бог да је прости.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Цирих. — Немачка је поновозатнорилаграницу према Швајцарској и Холандији. Берн, 28. — Цавид беј изјавио је уреднику Фосише Цајтунга: да је стање у Турској критично услед непријатељевог надирања у уну'грашњост земље и да је Турска жртвовала све своје сиаге у корист аустријских и бугарских интереса. МоскЕа, 28. — Хетман коза ка генерал Каледин концентрисао је у Москви шест дивизи*а потпуно опремљених. У целој Русији врше се хитне војне припреме и велике концентрације нојске. Берн. 28. — Коментаришући немачко-румунски мир, Берлинер Тагеблат вели: да и после закљученог мира са Румунијом Немачка мора одржати војну окупацију Румуније. Атина, 28. Позвато је под оружје десеткласа резервиста из старе Грчке. Рим, 28 — Званични италшански кругови, ко ментаришући значај конференције представника словенских народа под аустријским јармом, наглашују: да је ово први практичнико-

— Велисав С. Леонтијевић обвезник 3. чете 1. б. извештава суд општине оклетачке у срезу рачанском округу ужичком, да су доле именована лица здраво и добро и то: Милорад Р. Ракић, Стојан Т. Јовановић, Бошко и Драгутин Бошковић, Радомир Н. Васић, Павле Л. Јовановић, Спасоје и Драгојло Ђокићи, Јевћеније и Петар Крстићи, Пантелија М. Илић, Кузман С. Лукић, Богосав С. Леонтијевић, Драгић, Живојин, Ђорће и 0брад Милошевићи, Стојан Р. Петровић, Стојадин А. Јеремић, Јаков В. Биљић, Живојин и Рајко Зарићи, Рајко Г. Тодоровић, Вукашин Р. Илић, Светозар Ј. Павловић, Борисав, Спаеоје, Будимир и Стојаи Лукићи, Јован С. Симић, Срећ* ко Ц. Милосављевић, Тадија К. Јаковљевић, Сретен М. Ранковић, Цветко и Чедомир Марконићи, Лазар

М. Крстић, Видоје и Симеун К. Лукићи, Ненад и Видосав С. Јаковљевићи, Радојца Ј. Маринковић.

НОВА КЊИГА: Тајна Превратна Организација, целокупан извештај са познатог претреса у Војном Суду за 0фицире, заједно са пресудама. Кшига има 640 страиа. Цена јој је 5 драхми. Поруџбине треба упућивати: Николи Л. Бркићу, новинару, — Солун, Краља Петра улица бр. /0 (у згради уредништва »Велике Србије). Књига се може добити и у књижари М. Ристивојевића, код Беле Куле, у Солуну.

СРПСКА КЊИЖАРА М. РИСТНВОЈЕВИЋА Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »Енглескињу у српској војсци« др. 3*50. »Дожинљаје Наредника Миладина др. 3. »Југославију« др. 2*50. »Изгнаник свеге жртве« др.

2. »Србијански венац« др. 2. »На Капији Будућноети« превод од Анатона Франса др..Г50. »На Рекама Маћедонским« др. Г50, »На Помолу« др. Т50. »ПодТућвм Кровом« др. Т50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др. 0*40. Учигељ енглеског језика од Ђ. Петровића у меком понезу др. 3‘50 у тврдом др. 5. Уџбеник француског језика од Алкалаја др. 4 — од Њчеца др. 2-50. Свееке »Мале Библиотеке« комад 0.40 драхми. Н О В О: Тајна Организација др. 5. Мнли џепни речник који садржи 46страна најпотребнијих разговора СрпскоФранцуских, 'Галијанских и Енглеских писано српски др. П20. »Нови Завјет и Псалми Давидови« повезани уједно у фином тврдом повезу 550 страна др. П50. Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. »Из Ратни Дана« др. 1.

ШТАМПАРВЈА „ВЕЛИКА СРБЕЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевена је свим потребним материјалрм и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига, формулара. плаката, огласа и т. д. и то осим српског и на свима Савезничким језицима. Послови се примају у штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идуФи ка жељ. станици). Израда брза, тачна и солидна. Ценеврло умерене, УРЕДНИШТВО „ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ“ ПРИМА 0* ГЛДСЕ ПО НАЈУМЕРЕ* НКЈОЈ ЦЕКИ.

НОВА КЊИГА Ових дана изашла је из штампе нова књига Срби и Бугари, у прошлости и садашњости, историско-полигичка расправа. Написао Овчепољски. Има 101 стране и карту југослоненских земаља. Мол<е се добити у радњи Ђорћа Ципа])С, Мисир Чнршија, поцеии 2 50 драхме. 4—4

С.РПСКИ МАГАЦИН ДУШАНА СТОЈАНОВИЋА Навахија Лимбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Париза ка II окривеној Чаршији прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 1—30

Иова американсказубна клиника Д-р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнатија бр. 357 на углу »Ка мара« Једики атеље нове американске зубне клинике, где се могу излечити болесни зубк к начинити вештачке американски дески са зу бима. За господу: српске официре и војнике знатан попуст у ценама. 5—12 ПОТРЕБНА КУВАРИЦА Кафани » Ваљево « Игњатијева улица, бр. 320, потребна је куварица Српкин.а. Добих тужну вест, да је мој племенити брат Т МИКА Т. ПЕТКОВИЂ бив. трг. из Лесковца убивен од стране Бугара негде у Бугарској. Овојављамо покојниковим пријатељима и сродницима. Ожалошћени браг коњич. поруч. Раде Т. Петковић. 1—2

рак за заједнички рад Италијана и Словена. Рим, 28. — Јуче је отпочео италијанскојугословенски конгрес. Сенатор Руфини председавао је првој седници конгреса. Лондон, 28. — Становништво вароиш Пла дивостока одушевљено је дочекало јапанске трупе и снглески конг’>генат. Цирих, 28. — Форверц пише: Руски делегати, који су били приморани да потпишумир у Брест-Литовску, путују по свима пронинцијама Русије, подижујући народ на оружје противу понижавајућегмира. Немачка није нимало сигурна на истоку и мора предузети потребне мере. Петроград, 28. — Чим су се представници Сила Споразума вратили у Петроград, објавили су следећи коминике: »У моменту када је нагла немачка офанзива загрозила престоници, Русија је потписала мир да би избегла ту опасност. Ми смо сматрали за потребно да се врагимо у Русију, пошто су услови мира у БрестЛитовску приморали Савезнике да бране своје интересе које је сепаратан мир са Русијом озбиљно компромитовао«. Крф, 27. марта Поводом изјаве Српске Владе у Скупштини грчки министар иностраних дела Господин Политис известио је Господина Пашића преко српског атинског посланства, дајеса великим задовољством прим*'”' ” знању делове у , 1 ске изјаве о спољној политици, који се односе на Грчку и у кошма су среГно опредељени циљеви рата Срби|е. Господин Политж јеизразио топлу захвалност Грчке Владе, дајући по.јово уверење, да ће Грчка, свесна соли/.арности која спаја обе саве.зничке земље, неминовно заступати српске интересе са истим одушевљењем као и грчке интересе. Крф, 27. марта Г. Др. Анте Трумби ћ, Председник Југословенског Одбора, упутио је Српској Влади честитке на мислима које су израженеу експозе-} т спол,не политике Србије. (Пресбиро).

Мила« Симић. писар прве класс начел. окр. нишког, са братом Александром, поштаром В. П. 1>р. XVI, са болом У души и прег-олсмом тугом У срцу јављају својим сродницима, друговима и прнјатељима да јс н.ихова мила сеја ф ЗАГОРКА ученица Жснске Гимн 1 зије испустила своју плсмеинту душу у иедел.у 3. марто(:8. фебруара) у Веограду, у цвечу младости у 18. год. свога млафаног живота, не дочекавши да јој се испуни последња жел.а да својим очпма јошбар једанпутуглела својс при поврнтку у Отиџбпну. I|нје јој оило суђено живој. Умрлаје од тугс и сад ће јој с.с мртвој испунити жел.н, да ено|е гледа бар са пебеских висвн 1 . ОЖАЛОШЋЕНИ: мати Ивана.отац Владимир, сестрен браћа Наталија, Даница. НоI јислав, Милан н Алскснндар I са осталом фам илијом. 1-1

Штампарија »В е л и к а С р б и ј а« Краља Потра ул. бр. 70.