Велика Србија
/ /
БРОЈ 718.
СОЛУН, ПОИКДРЈБАК ‘). АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ
ГОД. 3.
«* СРБЕЈА Ш 6ННИОЕ 8ЕКВ1Е
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН Г10 ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13-50 драччи, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднипггва: улица Краља Петра 6р. 70.
БРОЈ 15 лепта
I I I I
Уређује 0 Д Б О Р
БРОЈ 15 лепта
Г0В0Р МИНИСТРА НАР8ДНЕ ПРИВРЕДЕ ГОСПОДНКД ДРА ВЕЛМЗАРД ЈАНКОВИЋА \ ни једног тренутка по-|декларацији краљевске тт I мишљали, да чак и не Нладе, што она уготодржан на 76. редовном састанку Народне Скупштине > 1ИСДС и да никад нс1 . е В о две тпекине текста С~) [мислити да Србију нахову политику, нашу пусте. То Је лепо! Али непоколебљиву веру у српски је народ у своме; рима, о максималистин.их, наше хер(/јство, програму јимао другу ма и. т. д. Да господо,жртве и мученишгво Србију у тренутку када ј не знам да ли баш две нашег народа, ја мис- је био наппднут. Он је трећине или ман.е или лим да није потребан имао да брани својс вишс текста из декланикакав усправнији огњиште, и нмао је да рације говори о томе, став; није потребан ни- брани Србију из 1914. али Ф.у одговорити од-
Господо, па у
чемујМи смо, господо, велим: онда треба тражити си- целокупан Српски Нагурне гаранције за на- 1 род — ми смо их обавешу народну ствар, за’зали и ангажовали беснашу бољу будућност?‘иримерном хрлброшћу Јер, видели смо да онеЧшшег бесмртног војнине леже ни у писаним ка (Бурноодобравање). уговорима, не леже ни ХраброшФ.у, која се та у говорима и
деклара- ко циЈамасавезничких гла- *ла а и *
силно мапифестовајош почетком рата вара, представника и јнаЦеру, августа 1914. мипистара. Па у чему године, па иослена Руддакле леже? По нашем 1 нику новембра исте гоехватању— оне леже у'дине, а затим 1915. горешењу, у дефинитив-*динеприповлачењупреном решењу које ће да-[ ко непроходне Албанити војске на бојним по- је, кад је српски војник љима.Заго,господо,наш показао да уме не само уговор, српски -уговор, 1да лобефује, него и да који ке мокп стнарио' на крсту умире. Та се. обезбедити велико дело ' гогпод(», беспри.мерна нашег народног уједи-јхраброст показала и пољења, тај уговор треба ј нова, по Јаскрснућу
трс говори о немачким интрига.ма, о руеким ства-
тичких л.уди каоштосу ови, који рукују данас Француском (Чује се: И да није било војника на фронту). Па зар онда и ми, Срби. зар само ми немамо разлога, да се бранимо
них у границама Југославије. Па тај пакг носи забога поред потписа представника југословенског одбора, по|»ед г. Грумбика, још и потпис човека, који је потписао и ову влади-
од овакве очевидне оп- ну декларацију, носи ште опасности, којаЈпотпис г. Пашика, који
тражити и он лежи, по мени, тамо на западу. у Француској, на Соми . Оази! (ЖиВ(»пл.еска ње > Он лежи у победи илп у иаду француских поали-ја, он лежп у победи или у паду енглеских јштвом наш* то.ми-ја, у победи мли•Наду ЛлГејШЧКЊХ со.г!,( .ра. И, господо, против овог закључка и гврфења не може нико иишта ни рећи ни противно доказивати, јср је то апсолутно гачно. Падну ли Савезници, можемо с поуздањем рећи : »Ауе 8егђја!<ч - добијули битку Савезници, можемо поузда но узви к нути: »Ти 1еИх 8егТа!« Ако, дакле, господо, наши Савезници победе, — у што се дубоко сви надамо и у што верујемо, као у богословско »Вјерују«, не само зато што верујемо у организаторске способности II ТСХНИЧ-
српске народне душо и мишице, на Кајмакчалану (ОдобраЧшње и пљескање). Ми смо, господо, наше Сајвезнике дал.е обавезали !п голготским мучениненаору- каног царода, оно! по1\С/ ј » « « ј ј че ланце по српскимгорама и српским градовима и робујсу оугарском и аустро-немачком јарму. А мучеништво тога целокупног српског народа, који не ропће и не гражи милости одЧклмишља нп дц говори, непријатеља, не може'а камо ли да спрема и потп исуј е сепарата 11 мир. Јер, господо, Ср-
какав енергичниЈИ тон године, а Министар вр-'мах: зашто? Из простог у спољној политици,' н ло добро зна да Краљев- 1 разлога, I о с п о д и н е мислим да нијс потре- скоСрпска Влада...(Чује јТрифковику, зато, што бан никакав пис.мен се: То је нов говор; не | ми данас имамо посла пакт и обавеза. мате праиада говорите), 'са таквим непријате(Пера Љвановик: На- да Српска Влада носи л.ем, који се поред своше крваве уговоре ни- иов програм, који је јих мишица служи и ко не сме погазити.) ј програм: уједмњење ( нарочитим мотодама, Нас за Савезнике и свих Југословена, — да дотле непознатим у тим њихза пас везује нешто ли г. Министар, да ли размерама; који сеслушто је нераздвојно, не- СрпскаКраљевска Влада жи необично веш то имају доказа и да ли су лодмуклим интригама, издејствовали дипломатским путем потпору свију прија гељских савезничких земаља на
про азно; везуЈс нас 1 - ие'| ла историска прош10 ст, крвава садашњост и п 1 идарпос 1 нптереса \ о ^укности; везујенас л.у.л!вк.дслободии прав- КрфскуДекларацију.коди. шкроки демократи- ја носи програм зам и ’)• (ан и исти мен- од програма Србије 1914 та.'|.;гг| (Одобравање). годинс, програм уједиС;.леллици, V то ду- њења цслог нашег набоко верујем, не могу рода у Југославију? и некс нн једног тре- Министир Ниродне гу I кг: н: лус гити Срби- Приврсде Д-р Велизар :Ж-.; после њи- Јинкови'1 г Хвала на пнхови> победа, у којима тању, г. посланиче. Али лежи гаранција наше миелим да кс вас Краствари. Неке нас напу- л.евска Влада много бостити, верујем, исто о- ље задоио.вити, ако у нако, као што ни Срби- то.че пнтању будете саја ниједног гренутка чекали одговор надлежније помиелила и не ног Министра Србије
остати заборацљено пикад, ни на једној мефу-
г. Николе Пашића. Господо, па кадСавезници ниеу напустили Румунију, која је нод
растроЈавањем и гровањем народне одбранбене снаге код својихнепријатеља. У близу две трекине случајева њеширијговаје офанзива била пацифистичко - дефетистичка, само у једној трекини: војничка витешка. И зато је у нашој декларацији оноликп део био посвекен ТО) ПаЦИф|И'Т 11 Ч ! КО. - дефеТИСТИЧКОЈ ГфОПВ 1 Л 1 н ди и таквим опасностима, које прете свима Савезницима, па и Србији. ГТоследњи болни догађаји за нас све савезнике то чак п|)еко очевидности доказују. Русија, тај велики колос, војнички, физички и у
предстоји свима, па и Србији и српском народу?!3ар Влада Српска сме да кутке префе преко м о I - уке та к ве па цифи стич ко - дсфетисти 1 1 ке пропаганде?Зар млслите да ми немамо разлога да се обратимо пар-
се највише може и поносити Крфском Декларацијом. Та је Крфска Декларација довела Србији и српској војсци на нашем фронту читаву једну нову »југословенску« дивизију. ( Бурно одо-
ламенту и добро га упо- бравање). Довела ју је зоримо на опасности, из далека и спровела ју које прете нама Сфби- ! је кроз страховиту шима, који нисмо на сво- бу и пропаганду од пајој територији век у гу- ( цифиста и дефетиста. И ђини? Зар тада покуша-,зато, то што је дошло, ји нису много веки и то је кремсн камен намного опаснији, и зар шега народа. Та иста се ми нс смемо и нетре- Крфска Декларација вобамо бранити од ове ди сутра нашег верног познате пацифистичке сарадника на питањима политике непријатсља југословенске полити(Чује се: »Јесте ли се ке, г. Трумбика, а вобранили«?). Сад кете дике и вас неколицииу чути. из овесредине крозкоји О тој та.чки, коју је г. дан у Рим. Она јеутрла Драшковик у своме го- пут којим се може доки вору тангирао само у најпре до једног доброг
народнОЈ конференциЈИ бија је сепаратан мир притиском потписала и општсматеријалницин, где Савезници буду за- ј у ствари одбила још ра- зак.вучила сепаратан јоборен је, али не у рваседавали,а нарочито не није, пре него што се мир с непријатељем, ја њу и у борби с неприонда, ако правда и пра- закрвавила, одбила га мислим да неке код Са јјатељем, негојепаотако вица буду победили, је још 1914. год., одби- везникаморал бити сла- реки без ударца. Па зар јер ке оне онда бити ла га је оном дивном бији 'и нижи према Ср-
прво питање и први критеријум. Гос п одо,
историском нотом, ко- оији, која сепаратан јом је одбила од себе и миј) није ни потписала на послетку, ми смо о- свога сувереног досто- нити мисли да га потку опрему њихове ју-Јбавезали наше Савезни- јанства онај срамниау- пише; према Србији.коначневојске, унеисцрп-јке инепоколебљивошку 'стро - угарски ултимату м! Д а смо хтел и м и р,
ност њиховпх легиона,' и грооном верношљу наи вољуи истрајностњи-|ших, српских политихових државника, негојчара, мислим без изушто верујемо и у побе- зетка: и дуправде над силом (јер наша нег
мора бити, и ако се он Еп1еп1е такваје дане мо -!да одбацили
онда после тога не говорити и не подвлачити ове страховите опасности?! Италија, цаш другц савсзник, дошла је бицоследње поло-
)а |е и преко грооова својих синова и после'ла приликом да кажем, као што згод- губитка земље остала непријатељске офанзино рече г. Драшковик, верна својим Савезни нас и вас. Та ропски мир, ми би га цима! дуправде над силом (јер'наша непоколебљивост' имали још онда. Али не! I Господо, на реч: »сеједног праведног Бога) и верност политици ј—Ми смо га још и он- паратан мпр!« која нам веиггог искоришт.авања ш, а некмо-јсе преко
јсдном вр. 1 о вештомставу, ја некуговорити ништа гчше, јер .-шам да и он све ствари зна колико и ја. — Алику ка-
ве у Италији ) г жај, да се једва одбранила од непријатељевог
феко ровова и неу-
ЈГ ’ ( - .1 ’ ’ ј П~- -Г) —1 - 1 1 I I Ј досадјош није појавио)’же и не сме унети ни ли сада, после толиких тралних земаља доба„ „ л „ „ „ еС, —Т„ : * >,
4\е бити
— пооеда наша. Да, господо, јем да у том тренутку, ’ тике код нас може оити.
и Једног тренутка код наЈших Савезника ни поја веру- мисао да друкчије поли-
жртава, које )е наш народ учинио. Ми, господо, очекује-
цује са оне стране, из логора централних с цла,— ја мислим, да мн,
мо, понављам, са пунојСрпска Влада
. .. . , -, и цслокад и ако победе наши А резултат свега тога права и са пуно вере да купна Народна СкупСавезницп, ја остајем'може бити само пово-:Савезници, чак акобуде'штина,имамосамоједан чврсто при том,' да ми "I .. I некемо бити ни. Зашто
наших јција по њих, неке на-’смрт уз Савезнике или пустити Србију на кои- заједничка победа/« (0-
љан: манифестовањем.Јнастала и тежа ситуа-<одговор: »Заједничка напуште-! реализовањем то? Од куд нада на конференцији ференцији мира; јер сујдобравање).
та вера код нас, да, ако ■ мира. Савезници победе, да| Господо, па да ли се се можемо надати њи-Јсме и помислити на неховој широкој потпори испуњењс оваквих кр-
вавих и моралних ооавеза које Савезници имају са нама и које се никако не прекидају? Не, и по хиљаду пута
у нашим великим нацио на л н и м питањ и м а ? Чиме смо их ми обавезали кад го очекујемо и гражимо? Обавезалисмо их.господо, нечим што је јаче и трајније него потписи на уговору, јаче и трајније 1 да буде требало реконнего видне и звучне из-Јпензирати нашу ода јаве
дали изјаве иунаЈтежим данима за себе, да неке напустити Румунију, и ако је била закључила с непријатељем сепаратан мир. Миха/ло Шкорић\ Молим вас, да вас питам
не! Зато да Савезници нешто. према нама буду ис-ј Министар Народне правни у тренугку, ка- Нривреде Др. Велизар
Јанковић : Изволите! Михајло ШкориМ Гоманифестације.’ност и поверење' у њи-'сподин Министар век чЧ
Ето, господо, ту лежи одговор наш на прво питање и примедбу опозиције: Какокемо без уговора?; где је у декларацији »српска« ситуација и како кемо из н,е изаки? (Посланик Златић са лсвице: »Ви нисте нишга одговорили«.)»Како за кога, господине«. Сад да пређем на дру гу примедбу опозиције!
господо,
га л иј а н с к о г к отел и ц и з ма и социјализма. И та ка в н е п р иј атељс к и метод био је најподеснпји у повлачењу Италије са Соче на Пијаву,У ЈГнглескојРИ .. . ирска побуна у мало, што није довела упита-1 ње Киченерове армије,' и народну одбрану, да' није било енергичне сн- 1 глеске владе. У Француској, вигге, господо из опозиције,' требали боље то знати од мене, јер сте до јуче тамо били, акција Боло-ј паше и акција других личиости из познатих' осталих афера те врсте, у мало нису упропастиле Француску, да није било енергичнихисвесних патриота и поли-
и солидног решења италијанско-југоеловен- (а«... проблема. Дакле, господо, као што видите Крфска Дезати.да сеагитацијакоја њтарација билајезаВлаје во-ђена уШвајцарској ду добро средство као и из ње, и која је треба- што је и за г. Трумбила да уништи здрав мо- ка; она је наш опробан рал код српеког војни- метод, као што су и жека п унесе дезорганиза- лели сви они који су цшу у позадини ја били на оној конферензнам да је сем те агита- цији кад се та Деклараци.је у Швајцарској би- ци>а градила, на име да ло агитацијеи ванШвај- се дофе до нашег велицарске, о којој г. Драш- ког и крајњег циља, да кови ђ нијс говорио, па се до-ђе до остварења неку ни ја. Само, да Југославије.Прематоме, додам ово, будимослож- зашто замерати, што ни и будни чувари мо- КрфскаДекларација,као рала и 1 единства код на- средство и метод, није ших војника и куражни поменута, кад се наробраниоци цаиЈих демо- чито истакао циљ. А о кратрких тековина од Југославији јегосподин мо>кда, како децо рече Председник и довољно г, Драшковик, и несвес- и лепим речима говоних преступника и бе- рио у својој декларазумника! (Одобравање). цији. Трека примсдба опо-, (Сврши-ће се> зиције била је: Зашто се ' *' 1 пе помиње Крфска Де-‘ ПОЛИТИЧНЕ ВЕСТ93 кларација у ономадашњој Владиној Деклара- Верн, .9 . — Нови аустро-
ЦИЈИ
угарски министар спољних Господо, она је зби- иослова граф Буриан посел>а наш понос, не само п1и * е кајзера и канцелара данашње, него и проф- ^ е Р тли Ч га ле Владе и целокуццог Парнз, 9. — Из румуНародаСрпрког.Али, ро- т, Ј? Ј авља ЈУ да 9о СПОДО, Крфска Деклара- Р еконст Р9Кције садатњег ција мцслим Да није ии- 1 > 1 Ј м У н с ко * кабицегпц. Решта изгубила, што је канструкцију траже ценне помиње једна друга т Р алне д ржаве, желеки да декларација, кчна сама У Маргиломанов кабинет , 1 м •' уЂу само нрононсирани герСобом само значи про- манофили. сто предс швљање јсднс ( цирих, 9. — Измеку ВладеСкупштини. Крф- Турске и Бугарске односи ску Декларацију Влада су све запгегнутији у иркос нема разлога крити; та иосредовања Немачке. Буона ни!е никакав тајан гарска опозициуа пребацује Ј Радославову, иипо нше допакг, није никакав га- вољно енергичан у раду на јан уговор, да од њега заштити свију бугарских морамо да бегамо. То интереса и што не тражи је јанна манифестација присаједињење Б угарској и народне солидарности Ј едн ог дел а БесараоиЈе. и свих фактора надлеж- --..- г - г —