Велика Србија

БРОЈ 728.

СОДУН, 'ШТВРТЛ.. 19. АПРИЛЛ 1918. ГОДИНЕ

год. 3,

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4'50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ Нр; ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре-ђу е 0 Д Б 0 1*

БРОЈ 15 лепта

ИЗ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ Наставак седнице од 14 априла (Седница држана по подне)

По изласку опозици-ј V - му. рАч Мшиштир* Унцтрашнуил Дели, м»ји се чуди говору г. Драшковића, и, одбнјајући од себе подметнуге му непарламентарне тенденције, изјављује да је малопређашњим говором само то тра • жио: да народни посланици поштују закон. Истиче да цела његова прошлост и сав рад сведоче, да је он убе-ђен присталица парламентаризма и искрен ,пријатељ Народне Скупштине и њених права. За доказ тога као и велике улоге и важности које он придаје Скупштина износи само ова факта: Његова је иницијатива била да с.е распуштенаСкупштина сазове 1914. год. у Нишу. Када је у јесен 1915. г. у коалиционој Влади већано^Јв да се евакуише, он је противно друкчијем мишљењу заступао г.дедиште: да се сви посланици евакуишу и на томе је инзистирао док год то мишљење није извофено. У друштву са г. Министром Војним, усудио се, да, бранећи Устав и Народну Скупштипу, поведе и оконча ис трагу противу »Црне Руке«, чији су шефови, поред атака на Главну Државну Благајницу у Медови, хтели убити Престолонаследника и ГТредседника Српске Парламентарне Владе, суспендовати Устав и све његове гарантије, укинути Народну Скупштину, те тако српски народ и наше војнике, који већ толико година стоје на бранику Отаџбине и својим јунаш-

твом задивљуЈУ цеосвет, ^ОГ»,м. (лИЦ Ј.У, Осакцију.... и еада је 'он (1 'осподин Министар) непријатељ Устава и Скупштине, а пријатељ им је опозиција, чији су неки чланови намигивали и имали всзе са том истом »Црном Руком«, и која сада налази да је патриотски, противно Закону о Пословном Реду, напуштати Скупштину и спречававати одобрење кредита потребних држави! Затим је говорио .4лекса Жујеви1\ о потреби изједначавања војничких плата. Изриче осуду над онима који су спремали преврате и заносили идејом обарања Устава и укидања Народне Скупштине, и налази, да су они оруђе реакционара и саветује им, да ради свога добра пазе на своје држање и да ее чувају ових лажних пријатеља, који и.\ само искоришћују за своје личне н партијске рачуне. Каже, да му је тек сад јасно, зашто нсма коалиције, јер сад свако увиђа, да њено образовање омета својим претераним антипа |)ламентарним захтевима јединоопозициони блок који напуштаСкупштину у најодсуднијем часу, када се решава о кредитима. По том устаје да говори Председник Министарског Савепга Госпооин Никола П. Паишк. —У скуиштинској дворани, међу посланицима, надупке пуним галеријама, а и у дипломатској ложи, настаје гробна тишина. —На лицу председниковом чита се узбуђеност. По-

тресемнм гласом ом по чиње сној говор речи ма: Овај поступак опозиције јесте крупан догаЈјај од велике иеториске важиости у тренутI - I н. , , « Г Ј. ј П • 1 I /у Г} иепрмјатељем и 1 сида је дужност свију Сј)ба, а нарочито народних посланика, да све чине за што скорије ослобође ње пороољеие Отаџбине, а у том гренутку опозиција напушта Скупштину и омета решење и одобрење кредита које нам наши Савезници не крате, а који су нам неопходно потребни за нашу војску, заробљенике и становништво избегло, интернирано и остало у Србијн. Овим створена ситуација по својој озбиљносгн подсећа на тешкуситуацију у очи Косовске Битке. Сетимо се наррднога суда и клетве и мислимо само на спас Ота џ б и н е. Опози циј а напушта Скунштину и тражи коалицију, изјављујући да нема поверења у хомогену Владу. Ма да имамо апсолутну већину у Скупштини, коалициону Владу -:оћемо и ми. Она је постојала, ми је нисмо растурили и све смо до сада чинили да је омо1 ућимо. До ње, ме'ђутим, није дошло, јер док ми хоћемо јаку коалицију и ради тога тражимо да свака странка да своје најистакнутије људе, дотле опозиција нама поставља ограничења и тражи коалицију у којој не би био ни један од радикалних првака: ни Пашнћ, ни Андра Николић, ни Веснић ни Стојан Протић, ни Љуба Јовановић. 0вакво држањеопозиције тешко погађа и подрива темеље нашег парламен гаризма. Нпрочито тешким постаје положај

Круне. (а су прилике |>едо вн с, 1 а рл а ме н та ра н нзлаз п.. ове ситуације бпо би: . псл иа народ, алп то ј' сад немогуће; зато изазвана си> готово безиз!лазна гим Гос.подин Пашић а.лдсећа прису гне народне посланике на жртвг које.је Гадикална Сгранка деценијама подјчосила у борби за устанАост и парламентарп ам, па их моли да и сад стегну своја срца и слпм силама по]>аде па ()лакшању садање ситуације. Он још не губи наду у могућност образрвања јаке коалициоие Владе, састављене нз најугледнијпх л уди из свију странака која би само као такв. заиста била и јача и кориснија за велике и ггересе нашега народк од садање хомогене Кчаде. Пото.м услед исцрпенс листе«.оворника прсшло се на гласање о кредитил а. У начелу је гласало посланика, Сви су гласали за. Пошто није било довољно посланик) за решавање, предмет џстао нерешен. Седнииа је трајала до 8 и по часова увече. У дипломатској ложи били су предстаниици Са везничкич Држава. (Званично)

ПОЈИШКЕ вгсти Берн, 19. — Јављају из Берлина да је. Хертлинг болестан. Берује се да ке јака министарска криза избити после румунског мира. Б илов ке вероватно заменити К илмана. Париз, 19. — За саветника француске амбасаде у Мадриду наимсновин је Емин Дард.

КЛОНУЛОСТ Јадање немачког листа Берн, 19. априла Фосише Цајтунг изражава своје жалење, што је код немачког народа изазвана велика бојазан коју преживљује данас. »У рајхСТасу и по приватним зборовима — вели лист — прича се да су наши губигци сграховити, да је непријатељ врло јак, да ми оскудевамо у стоци ради настављаља офанзине и да је област Ипра иепроходна. Посланици отворено говоре да ми треба да напустимо офанзиву. Рајхстаг није хтео дозволити да се шире ове депримирајуБе вести, али је потребно тражиги узроке клонулосши и разочарења«.. Лист најзад саветује посланицима да предузму мере које им налаже одговорност пред земљом. О.чи су представници народа, о чијој судбини морају водити рачуна.

УЧ6СГАНЕ ПОЈАВЕ Још један велеиздајник у Немачкој Амстердам, ГУ. анрила Хапшеше капетана фон Берфелда, официра из немачке врховие команде, опгужена, у вези са огкрићем кнеза Лихновског, за везеиздају, произвело је у Немачкој јако разочарење. Берфелд од Брандебурга био је одликован, у почетку рата, гвозденим крстом ирвог реда. Доцније је упућен у главии немачки штаб, где је почео улазити у политичку страну рата, сазнавајући за тајне које су савршено изненадиле овог племића. Берфелд је поверљиво писао Хинденбургу: »Судбина Иемачке после рата зависи од факта, дч ли ћемо ми представљати правичну ствар. У противном,

па и ако постигнемо неку победу, ми ћемо биги зре ли за декаденцију и нећемо моћи испунити наш задатак у свету. Само истина може нам омогућиги отпор противу унутрашњих и спољашњих непријатеља, јер је сада најопасиија бестидна лаж«. Доцније, Берфелд је почео да помчже обилно Ствар радника. Једном је чак био и ухапшен због политичке активности; али је убрзо био пуштен у слободу. Пестфалише Ц ајтунг пише, да је Берфелд био у тесној вези са независним социјалистама и да је имао учешћа у штрајковима јануара ове године у Берлину. ФРАНЦУСНА НА ДЕЛУ Изјава бившег румунског миннстра Париз, 19. априла. Пре одласка из Париза г. Биктор Антонеско, бивши румунски минисгар финансија, који је у Француској вршио дужност посланика и после доласка Маргиломана на власт поднео оставку, дао је новинарима следећу изјаву: »Мени је н М .10 «.ч о I цто напуштам Француску у моменту када се ви тако дивно борите, у моменту када судбина света зависи од уепеха вашег оружја. Ја сам увек волео Француску, али је још више волим сада, када је видим на делу и у моментима тако

тешким. Ја сам стекаодивну успомену за време последњвх шест месеца које сам провео у Француској. Само човек који је прожет великим дивљењем може преживети ове момевте праве величине. Ваш председнвк владе, г. Клемансо, представља слику Француске. Он је персонификација живости, активности исмелости племеиитог француског народа«. НЕРЕДИ » ДУСТРИЈИ Озбиљне појаве код Чеха и Словенаца Лондон, 19. априла Дописник Тајмса у Риму телеграфише: У Игалију су приспелевести о великој узрујаности која влада у целој Чешкој, Становништво је у више махова нападало одреде који су снроводили заробљенике и пушталоу слободу јаднежртве. Гарнизоии, сасгављени искључиво од Немаца и Аустријанаца, примили сунаредбу да пуцају на становништво, ако се и даље појавеовакви случајеви. У Корушкој су такоће избили велики нереди, где су Словенци отерали локалне власти. На једном митингу манифестанти су викали »Доле са Немцима/« Полиција није хгела да интервенише и тиме задовољи Немце.

ОБНОВШЕ НАШЕГ СТОЧАРСТВА

Једно важно питање

7. Згодном комуналном политиком потпомагати стварање одногио одржавање заједничких сеоских испуста (угрина итд.) ради лакшег чувања и иапасања стоке. Овај је систем до пре неколико деценија постојао скоро сву-

(V да код нас, али су га нове прилике и тежње потисле: екстензивна земљорадња т. ј. да се што више земље разоре и засеје па ма и са релативно мало користи; сем тога индивидуализам и, делом, пролетаризирање сеоског сгановништва. Ус-

КАРТЕИЗ СРБИЈЕ — У нашем уредништву имају карте из Србије: Димитрије Добриловић од снаје Данице из Шапца. Павле Миладиновић капетан од Берте Вебер из Београда. Марко Митић, свештен. (за Симу) од Катице Манђукић из Шапца. Милутин МилуГиновић, жељез. чиновник (2) од мајке Марије из Шапца. Милутин Нушић, наредник од Тије и Љубице 'Бенадић из Шапца. . Лазар Росић од Милорада Илијћа из Шапца. Милан Бурчић од своје маЈке Катарине, Шабац. Миле Јакшић од Светислава Сарића из Шапца. Драгољуб Гордић од мајкс Милке из Шапца. Стеван Марић, ћак—на* редник, раније у 4-2, XIV

пука, 1 позива Тимочке Дивизије од Зорке Савића из Шапца.

С АОПШТЕЊ А

— Да се јаве картом Министарству Унутрашњих Дела; Обрад и Војимир Радосављевићи војни обвезници или ако ко зна што о њима да јави. — Добровољац Косга Војнов нека јави своју адресу администрацији нашега листа. — Петар Илић учитељ из Александровца, срез прокупачки нека се јави Илији М. Ђорћевићу учитељу Поштанско Телеграфске Школе Врхов. Команде п. бр. 999 ради пријема фотографије и извештаја од своје жене. — Молим сваког ко би ма шта знао о Јордану М. Коствћу учитељу из Лешка, родом из 'Гетова. да ме из-

вести или нека ми се сам Јордан јави ради извешћа о његовој нородици. Андра Гроздановић, школски надзориик (Српска Гимназија у Волосу). — Димитрије Ј. Тасовац железнички чиновник, пошта 999. извештава своје другсве, роћаке и пријатеље да му је сгарија кћи Олгица, преминула у Ћуприји. — Миљко Даниловић војник 1 чете 1 бат. комбин. пука Одбране Београда, има карту код артиљерис. капетана Арсенија И. Миливојевића пошта 504. карта је из Крагујевца од његове жене Стојне. — Милија Милановвћ, службеник трошаринске управе у Београду, доцније обвезник тимочке болничке чете да јави своју адресу Свет. Живковићу трупном лекару брдски дивиз. пошта 414. — Да се јаве Одељењу

Службе Еезбедносги улица Краља Петра бр. 70: Методије Оцевић, кмет општине битољске, с позивом на бр. 1630. Јоеиф Цалић, из Битоља, чииовник, бр. 1026. Душан Николић, трговачки агент, бр. 1610. — С болом у души јављамо својим сродницима и пријатељима, да је наш мили и никад незаборављени син, брат и т. д. ф Димшприје Мерџановић обућар, и благајннк Занатлиске Кочоре преминуо23. децембра 1917. године у.Београду, ие дочекавши поврагак својих милих и драгих и васкрс отаџбине. Изјављујемо вечиту благодарност Управи Занатлиске Коморе у Паризу, на њеној великој пажњи за дати оглас преко »Српских Новина«, о смрти свога члана, и тиме нам бол ублажи. Ожалошћени: мати Катарина, брат Спасоје, снаја Томанија са шесторо деце и остала родбииа. 1—2

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Миленко Игњатовић, жандарм поднаредник, моли Нестора Бојовића трговца у Горњем Милановцу да извести његовог оца Косту Игњатонића у селу Мајдан, да је са братом Владимиром жив и здрав, и да му што пре одговори како су они код куће на број поште 999. — Жандармериски каплар Жиаојин Ђ. Видосављевић, 2. чета 1. жандарм. бат. п. 999, извештава свога оца Ђурћа Видосављевића, село Крмендо, срез грочански, округ београдски да јежив и здрав, моли оца да му се што пре јави на горњу адресу. — Обрад Смиљанић, жандарм у ескадрону п. бр216 извештава Драгу О. Смиљанића у селу 1 Јелешница, срез и округ тимоч* ки, да је жив и адрав.

— Мирослав Обрадовић, каредник, 3. чета 2. бат. п. бр. 8, из села Мађера, срез прокупачки округ топлички извештава породице именованих да су здраво и то: Из Маћера: Видосав Стефановић, Тодор Словић, Тиосав Драгићевић, Радосав Петровић, Живојин Стојановић, Божидар Радисављевић, Тиосав Кнежевић, Недељко Миливојевић, Милан Вукашиновић, Рака Стошић, Алекса Павловић, Стојан Миленковић,- Светислав Милић, Јован Максимовић, Живан Дамњановић, Ананије Тимотијевић, Стојан Урошевић, Марјан Симић, Обрад Стошковић, Вуле Стојановић, Милован Лукић, Радомир Стошковић, Владисав Обрадовић, Милоје Ђорђевић, Милија Младеновић, Драгољуб Словић, Светислав Обрадовић, Радивоје Стошковић, Петар

Лукић, Коста Радивојевић, Исидор Обрадовић, Радо сав Јовановић, 'Грифун Павловић, Недељко Ангић. Из села Прекопуца: Милић Савовић, Ратко Вучићевић Станоје Ковачевић и Крсман Јевтић. Из села Краљиграда: Јеротије, Јован и Петар Антовићи. — Миладин М. Стевић, муниц. слагалиште, п. бр. 111 јавља мајци Љубици М. Нешићки у селу Бубушницу (Пожаревац) да је са оцем Милетом, братом Живаном Милошевићем и сељацима: Милутином и Милованом С. Стодићима жив и здрав и моли да му се јави, јер до данас нема никаква извештаја од ње. — Каплар Сгојан Стојановић 3 чета 2 бат. ношта бр. 4 извештава свога оца Ђорћију Стојановића у село Првеник срез пчињски округ врањски да је здраво, гако исто вдрави су и