Велика Србија

БРОЈ 733.

ГОД. 3.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 2Г.. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ЛИСТ .ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА НЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улида Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Урефујс 0 Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ЗАСТОЈ НА 3 АПАДУ Знаци немачке Јнемоћи

Немачки напади на западном фронту делом 'у престали, а делом смањени. Нема у њима оне првашње жестине и насртљивости. Опала је и уобичајена избезумљеност у расипању и трошењу живе снаге. А ишчезла је и позната надутост у извештајима о »великој победи« и »потпуном поразу« противника; ча« се сада опажа извесна доза »скромности« у признању, да су наступиле тешдоће у привсгђењу у дело плана и задобијању победе. Изгледа да је и немачка маса осетила сву тежину неуспеха, јер се само тако и могуобјаснити напрезања меродавних немачких фактора, да убеде народ у потребуприношења нових жртаваи да му предоче опасности по Немачку за случај да пасивност и нерасположење масе »осујете« дефинитиван успех. ' : >'о ;г*.је погуч.ччј' скидања одговорности 1 за неуспех, онда је припрема за нове жртве. Уопште узети, све говори у прилог информација, да су Немци, у ■борбама на западу претрпели тако страховите губитке, да им је, најблаже речено, потребан ма и најмањи одмор и становитпериодза прикупљаље и окупљање деееткованих јединица. За утвр-ђивање огромних немачнихгубитака, њихове заморености и кеуспеха сасвимје непотребно знати, да ли г ке они поновити своје наиаде. Несумњиво је да су стали,а у оваквим елучајевима се не стаје из забаве, него из не-

воље, јер се даље не може; а не може онај жоји је, у еавлафивању пре прека, постао немо'ћан. Ствар рачунски јасна. Нису без интереса за оцену садашње ситуације ни вести изНемачке о великој немачкој пацифистичкој акцији. Слична акција увек се код наших непријатеља јављала после добивене лекције. Кад год су Немци осетили да противницима не могу наметнути своју вољу силом оружЈа, они су се ла'ћали других средстава и покушавали, ако не да победе, а оно да што више морално ослабе и евентуално растроје своје противиике. То они, изгледа, покушавају и еада.. У ред таквих покушаја долази и изјава кајзепа Виљема, да је он био противан овој офанзиви; јер и онда, кад би се могло доказати да је кајзер Виљем јагње, а не изазивач ■ ,г .1 рчта, ње г ог‘’ ее • изјава не би могла узети озбиљно. Његова жеља да господари еветом искључује сваку вероватнсгћу о његовој »скромности«. Али се из ове немачке немоћи на западу не може закључити и њихова решеност да не обнављају своје нападе. Чак се са извесном вероватноћом може претпоставити, да "ће, после овог застоја, настати нови покушаји, можда још бсшљи и крвавији. Садашња пацифистичка акциЈа, чијијециљ слабљење противника, дозвољаваовупретпостав- ку; а њену вероватноТу подржава и факт, да Немцима није до чека-

ња. не само зоог стања у земљи, а нарочито у Аустро Угарској, него и због наглог пребацивања америчких трупа. Није искључено да у НОШУМ ШШаДИМа у Гиј* требе, у масама, и аустријске трупе немачке и маЈзарске народности. Ма шта предузели непријатељи, са ослабљеним снагама, не могу успети. Кад су пропали у почегку, још пре мораЈу пропасти десетковани. Ако пак понове нападе, ма и употребом аустријских трупа, онда ће то бити последњи покушај иницијативе и крајње ередство одбране. После тога њихов слом биће убрзан.

'разиих народа у Аустро-Угарској бе икакпе нажносги. Дамае се је тои тнх органа сасзим изменио. ПризнајуКи тесио Јединство које постојв измећу ■: 0 Ш| о с тчког народа н његовнх Ц 1 фова, Келнише Цајтунг тг рди, да је чешка јзависност <!рема немачкој 'култури еало прича. | Узрујано т у Хрватској задаје велику бригу мађарској влади. Југословенске јлатриоте енергинно погпомажу чак и њихове жене. Кириере делп Сера пише, да је 200.0(50 нсена присту| пило покрегу. »Еигурно је ! вели ли< г • — да ће одлуке лредставника потлачених народа Аустро-Угарске, у Риму, изазваги дубок утисак код њихових сународникал. лолбтнчнЕ тп Берм, 26. Пруски нарламенат одбацио је владин иројект о једнаком праву гласа. После овога, стринка прогресиста упутила је народу следеки апел : »П арламенат ће предузети озбиљне одлуке. Потребно је да насиа странка моби лише своје сиаге. Мч аозивамо ншие пруске другове да буду готови з а борбув. Верн, 26. — Пемачки цонпг.птр н\пц Б тне смантовао је вест да се Иемачка припрема да стави Савезиицима нове предлоге о миру. Немачки листови стално говоре о могућности мира, па чак и после изјава Сила Споразума да не верују Немачкој. Рам, 20. — Италијански председник владе, вратавши се из П ариза, саопштио је краљу и генералисиму Диацу одлуке савезничке конференције.

ПОКРЕТ ПОТЛАЧЕНИХ Забринутост АустроМађара Цирих, 20. аррила Аустро-немачка шгампа почела је гада са велнком зебњом да коментарише тежње народа у монархији. Владини органи изјављивали су до сада, да су захтеви

* ВУГШЕ НЕЕОЉЕ Војна и унутрашња еитуација « Лондон, 2Ј. априла Сазиаје <:•• из сшурног извора, да је председник бугарске владе Радославов, прс свог.т одласка з а Букурешт, учгиио у Собрању каракте,' исгичке изјаве о односим.] • • • • •. Бугарске и њгнмх Савезника, као и о унуграшњој ситуациЈи земље »Вугарскавла-; да — рекао је Радославов -— не добивши 100.000 тона жита које је тражила од Немачке, присгупила је реквицији. Министарски је савет, сем гога, одлучиода ослободи од војне службе више клиса, како би било довољно радне снаге за обрађивање земље*: Али Радославов иије инсислирао на нзвраи њу ових мера због сграховања бугарског генералисима, који види у! сгалном повећавању грчких снага на македонском фронту опасност непријатељске инвазије на случај да се смање бугарски офекгиви. Радославов је додао: »Непријатељ још располаже са

великом снагом и не могу да разумем одакле црш: гу снагу која стално узнемирује бугарску војскуа.

ВОРБА 10 КРАЈА Једна изЈава у Доњем Дому Лондон, 26. априла Енглески министар Унутрашњих Дела, говорећи у Доњем Дому о припремама у Америци, изјавио је: »Сједињеие Државе ужурбано се спремају да нас номогну у оној гигантској борбв на западном фронту. Ми много ценимо њихово искрено расположење, али је потребно доста времена да се њихова снажна мишица знатно осети на ратишту. Сада ми треба да рачунамо на сопствене снаге и на снаге наших европских савезника. Из тих разлога је влада упутила нов апел народу о мобилизацији многих нових класа. Апел је наишао иа врло прија тан одзив. Ми се боримо за слободу света. Они који веруј'у да Немци желе да живе у пријатељским односима са својим суседима и да су зол.пи да аакључе прм»иј Ч ;1 Н мнр, МНОГО С' взрају. »Борба до краја« мора мора бити девиза сваког слободног граћанинав. ПРОТИЗУ БУРИЈАНА Незадонољство у Аустро-Угарској Берн, 26. априла Дописник Иаје Ц ирихер Цајтунга у Бечу, говорећи о наимеповању гра<{>а Буријана за аустријског министра спољних послова. пише: »Овај дипломага убећен јеутешкоће којима мора одолевати. Он не само остаје веран немачком савезу, иего и не напушта принцип мира изравнања. Не може се дакле горорити о аовој оријецтацији ау-

стријске политике, т. ј. о нолитици мача и насиља. Аустријска штампа је веома нерасположена према Буријану. Ово непријатељство штампе је дело графа Андрашиа, који је био морално уврећен наименовањем Буријана и који ради свом с-нагом да га што пре обори. Граф Буријан етара се да умири духове. Он се, изгледа, неће бацити у велика политичка предузећа, која су тако скупо коштала његовог претходника. Дописник Лецте Минхенер Нахрихтена јавља, да је долазак графа Буријана на политичку позорнвцу изазвао у парламентарним круговима опшге разочарење. Ни једна странка није одобрила његово наименовање. У ма-ђарској је изазван исти утисак. Др. Векерле је био изненафен гим догаћајем и одмах је поднео оставку евога кабинета.Све странке маћарског парламента припремају енергичан протест. Очекују се бурне ецене.

ОДЛУЧНА РЕЧ Заслободуи независност Цирих, 21 ), аирила Чеси и Југословени др жади су заједничку седници, на којој су већади о променн министра спољних послова. Коминике са

те седнице жестоко напада Чернина и немачке странке и објављује: да ће чешки и југословенски представници наставити демократску политику у циљу да се постигне трајан мир. Најпосле се у коминикеу изјављује неповерење према графу Буријану. После познате чешко-словачке манифестацше посланици су изгласали кледећу одлуку: »Ми смоувек хтели и сада хоћемо слободан и независан живот. То је најсветије наше право, национално и мећународно право, право једног варода који има својих заслуга и који се је својом културом, својом моралном снагом, својим економским развићем, гордо ставио у први ред демократских светлих народа. То је једина и слободна жеља чешко еловачког народа. Из ових разлрга ми гајимо чррсто и непокољебљиво поуздање у правду, у победу права над насиљем, слободе над ропством, де мократије над аутокраги јом, исгине над лажи. Ми остајемо онде где се налазимо, еерни прираду, верни у борбн и верни у жи' , држати док не победимо. Држаћемо се све донде док не прабавимо нашем иароду слободу и независност«. НЕПРИЈАТЕЛСКА ЗЛ0ЧИНС1ВА

Из најиовије анкете Д ра Рајоа

Нишга боље није било ни на територији наших старих граница која је сада под Бугарима. Војници су имали нарефење да убијају, без икаквих даљих испитиваља, сва она лица која би им се учинила »сумњива«. Та наредба генерала Протогерова, коју је дословце поновао и његов наследник, пуковникТасов, давала је, наравно, најши-

( 2 ) I ре могућности да се врше убиства, ради пљачке, из освете, из мржње, и из неодољивог инстинкта за крвљу жр!ве, што се врло често дешавало. И груби монголски војници искористили су нарећење у најширим мерама. Колико су Бугарн презиртли све и заборав.љали на све, види се из факта утврћеног анкетом, да су око

САОПШТЕЊА — »Српска Звезда «, због претрпаности у раду и лакшег прикупљања лретплате.. писац »Српске Звезде« овластио је г. Тому Манића финансиског службеникв, да може у његово име, примати новац и од оних повереника, за варош Солун, који не буду могли лично њему, или пошти новац, да предаду. — Код Стевана Клокића, штаб пука, пошта XII имају писма и карте; 1. Драгомир Стевановић, бив. болнич, пољске болнице дун. дивизије —- карта од снаје Милојке из М, Врбице; 2. Обрад Славковић, Милета Станојевић и Живојин Николић, слику од сестре Милице, Косе и Раде из Јагодине; 3. Матеја Чолић, бив. Фбвез 2. ч. 1. б VII пука

III поз. добровољац, — карта од мајке Розе из Београда; 4. М. јВељковић (или Војковић или Влајковић) писар код иследника — пис мо од ЕтИу Вгепг1еу; 5. Милоје С. Живаиовић, његова карта са сликом упућена Милеви Живановић у Мељак, враћена због нетачне адресе; 6. Мајор Светомир Дукић бив. команд. 1. бат.13. пука I. поз. карту од Лепосаве Ђорфевић из Београда и 7. Фрањо Марничек бив. обвез. VII п. III поз., карту од мајке Ане из Београда. — Стево Буцало, 4—1, п. бр. 92 тражи свога брата Давида Буцало и кума Максима Шево и моли да му се јаве. — Павле Бараћ, добровољац, родом из Лике 1- 3 п. бр. 60, тча.»:и своју бра* ћу и моли да му се јаве,

— Добровољац Антоније Милишећевић, 3—1, п. бр. 12, тражи своју браћу Богољуба и Бранка, који су као добровољци дошли из Шарони — Дмерике и моли сваког ко би што о њима уцао, да га извести на означену адресу. — Добровољац Мишд Исаковић, 2—1, п. 6р. 56, тражи своју браћу Живу и Славка Исаковића из Баната и моли њихове другове и пријагеља да ги известе, ако што о њима знају. — Каплар Божии А. Вулић, прво митраљ. одел. п. бр. 60, тражи свога . друга Живојина |Димитријевића, столара и моли да му се јави. — Василвје С. Миловановић, из Краљева да се јави Војиславу Ранитовићу, 3—3, п. бр. 48. — Стојан Главинић, 2—3 п. бр. 20, тражи свогабра-Ј та Петра Главинићв, до-

бровољца и.. Русије и моли његове другове, који што о њему знају, да га известе на горшу адресу. — Миладин Пајоввћ, пе шад. поруч. из Ужица и Јова Радуловић, да се јаве (1еди Крежевићу, митраљ. одел. 1. бахаљон, п. бр. 16 ради пријема извешћа од својих породица. — Андрија Васић, капл. 1—3, п. бр. 24, моли оног код кога С13 налази фотографије њ-егове породице из Србије, која му је рослата од његове јединице у Бизрет (Ла зеуз) где се налозио на л ечењу, да му је пошаље. — Драпиша Костић, п. наредник, бојна комора, п. бр. 28, <? б^лом ’• души извештава 1 1" ,дН “ Ј ' е и ^ија теље да је • ,негов ‘' сес Ђ-а Јелена Се аи11 * Р°* ена стић, учи')‘ ељица - ^ ава ' дарцима, а Р е «« н Уле 17. марта ов. г ■' 10 ЈУ (ћор-

— У нашем уредништву имају карте: Вукосављевић (име нспознато) од Ристе (презиме непознато) с лоложаја. Крста Спасић — Скопљанац (гшсмо) од Јордана Б. Русовића из Острева. — Милорад Грујчић.трупиа р^дионица п. 40, тражи Милана Селаковића об)Ч.ара из Чачка, обвезника мо стовског трена или ко што зна о њему. — Мил,ентије Д. ЈЈиколић, роднаредник 2—3, п. Ј, моли за рзвештај о Давиду Т. Митровићу — Лззаревићу, раније обвезнику 3—3, пошта 4, који је евакуисан као болесник. — Мидана Крунића, из Лозња, обвезника 3 позива шумад. дивизије тражи брат Милцвоје Лззовић, антенско телеграф. оделење п. 801, или ко шта зна о њему. — Михаило Т. Мишику, 4-3 — /цлита 24, моли за

■■Ц.у«1Иу>ГМ .УП.1МГДЦ11ИИ1Т.1 1 извешгај о бра гу Петру Т. Мишики, — Михаило Р. Барозан, добровољац колонског воза, пошта 111, моли да му се јави Данило Бајатовић, обвезник чиновничког реда, или ко шта зна о њему. — Светолик Живковић, митраљ. оделење пошга 60. моли Михаила Грујића, рачуцорспртача дунав. дивиз. области да му се јави нли ко шта зна о њему. — Бошко Павловоћ 4—1 цошта Ј2, моли за извештај о сррмр рчуху Ђорћу Вуцићевићу из Сјела 1.урчина, брату Милану Цавловифу, Влад. Јеловцу и Душдну Зубовићу. — Милован М. Мијаговић, 3—3 пошта 28, тражи ујака Максима Б. Тодрровића и брата Ћубомира Радовцћа — ГЈавлрвића, или ко шга зна о њима. — Добросав Д. Милићевић, 4 метраљеско оделење пошта 4, тражи ујака Дра-

гољуба А. Јосића, среског начелника и Цветка Јосића. — Живко С. Кнежевић, сигнал. оделење пошта 92, тражи роћаке Димигрија Ј. Стефановића, Стеву Митровића, Милана и Милу Бига. — На основи нарећења Господина Министра Војног О.А.Т. Бр. 11.768 од 10 3 1918. г. ц Врховне Команде Ар. Бр. 4,6.401 од 4 4. 1918. г. Артилеријска Радионица у Седесу, продаваће путем оферталне дицитације на дан 31. маја ове године око 133.000 ком. старих коњских поткорица. Оферати у зацечаћеном завоју примаће се др 9 сати истог дана, који је одрећен лицитацију. Ца заврјима тррба ставити: »Понудк вц старе цотковице? Управнику Дртилеријске Радиоиице у Седесу. Услови лицитације могу се видети сварога дана приовој УпраБи