Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л И К Л С 1' Б И Ј А«

ВРОЈ 733

50 Турака из села око Битоља, убијени, Турака сународника оне земље која је савезница Бугарске! Када се узме у обзир да анкета, сем у малом еелу око Битоља, није могла би1 И довољно исцрпна, онда је јасно да стварни број покоља и убистава далеко премаша резултате које, нужним начином, даје анкета у релативно малом броју. Ако анкета утврБује мањи број убистава извршених од стране Немаца, но онај од Бугара, то не значи да су Немци бољи, него излази само из факта да је број немачких трупа био мањи. У почетку, у току инванзије, они су вршили убиства као и њихови вазали Бугари. Аустријанци су се изједначили потпуно са Бугарима. Обоје су покушавали да побијају твр-ђења која је Др. Рајс и раније објављивао у својим дописима лисговима неутралних држава а која су овом ан кетом верификована на не оборив начин. У осталом, Аустријанци су у својим сопственим дистовима давали еклагантне доказе о свом варварском ооступању према Србима који још увек трпе њихову управу на својој територији. Др. Рајс наводи за го књигу Др. Кинеа из Женеве »Непознати мученици« у којој се износе страховите оптужбе противДвојне Монархије, а на основу аустријских листова из којих су изведене листе пушкараних и обешених. »Па кад се бечка и пеш танска влада понашају та ко према Србима, Хрватима и Словенцима на својој територији као према својим поданицима, зар би се устезали да поступају гако исто или и још горе према Србима из толико им омрзнуте слободне Србије коју им је бугарско издај ство лривремеио предало у шаке?«

присутнихЈАустро - Немаца показују веселост и задовољство пред тим вешалима која културан свет, као и такпа суђења, држи у •гајности и прикрива по дискретним местима. Аустријанци "ће рећи да су|обешени »издајници« и шпи они. Можда, али то су српске патриоте и мученици који су хтели радити за своју земљу. Али, сегив се, прво, мученика са Фридјунгова процеса, није баш сигурно да су сви издајници, а, друго, нашго овековечавати срамне казне тих патриота на дописним картама, зашто врефатитако људе? »Зар се у вашим школама не учи поштовање према смрги и онда кад је то смрт и најгорих злочинаца?« Б р о ј т и х срамних стубова слика је и карактеристика режима убиства у окупираној Србији, као и у српским покрајинама још под скиптром Монархије. Узалуд се труде Немци и Аустријаици да евоје покоље невиних граћана објасне као кажњавања издајника и шпиона; они демантују и тиме само доказују истинитост навода. Немци су тако објашњавали покоље у Белгији раније, Аустријанци исго тако зверства у Србији 1914. Бугари хоће да у сноје сисгем Немаца; њихови заробљеници то признају својим исказима. Али брижљиво и методично изучавање таквих докумеиата и сравнивање са осталима доказује противно. Типичан пример: један заробљеник говори о убиству једног »Бугарина« који је вршио српску прсшаганду, :• то на територији окуиираној од Бугара!? Један признаје да су »извршена убиства над Србима у Македонији, да су их извршиле комите, а због подржавања српске сладавине«. »Ту је прави узрок убиствима у српској земљи коју прегазише Бугари и

Али Аустријанци, сем тога, пружају сами још доказа. Они имају манцју да репродукују мрачне истра ховите слике свога варварсгва на дописним картама: серија таквих карата је на^ена у немачких војника и бугарских испред Бито ља и на фронту српске војске. На свима су насликана вешања пашах поданика, у свима њиховим фа зама. На многима, лица ■ ■■■ л.1,

Аустријанци: то је мржња против свега што је српско. Та иста мржња гбни Аустријанце да дижу ве шала на својој територији свуда где има људи који говоре и мисле српски. Бугари и Аустро-Угри, као што - ће се видети и из свих осталих глава, имају само један циљ, уништење омрзн>те им расе или бар ослабити је толико да никад више не буде могла бити

опасна по њихове империјалистичке и угшетачке државе! Све су им прилике добре и згодне да задово-

ље своју несајажљиву мржњу према српском елементу кога привремено подјармише. (Насгавићс се)

СД РАТНИХ ФР0НТ0ВА

Са солун. фроита Француски коммнике Солун, 26. априла Жива артиљеријска борба у обласги Бито ља, Црне Реке и западно од Вардара. Одбијени сунепријатељски од реди који су покушали да се приближе српским линијама у области Доброг Поља. Енглеске су трупе извршиле успешан препад западно од Дојранског Језара. Убијено је много бугарских војника. Уништене су важне организације као и један заклон за муницију где су се Бугари били склонили. Енглески су авиЈатичари бомбардовалиаеродром у Драми и логоре у области источно од Сереза. Франц иовшлик« Париз, 26 априла Узајамна артиљеријска борба северно и јужноод Авре. ОдбиЈени су многи немачки препади западно од Мон-

дидиеа, у области Анга ра, Тена и Гривесна. Заробљено је војника. Доцније. — Узајамна артиљеријска борба северно и јужно од Авре. Пешачких борби није било. На осталом фронту није било значајних догафаја. Бнглески коминике Лондон, 26. априла Пепријател> је јуче изјутра извршио јак локалан напад на сектору измефу Клити и Вопле. После јакеборбе непријатељ је успео д;) продре на неколико места у истакнуту линију савезиичких положаја. На овим местима борба јоштраје. Француске су трупе извршиле успешну операцију јужно од Клити и заробиле вој ника. На осталомфронту нишга важно. Италнј. коминикв Рим, 26. априла Рфаво време успорило је узајамну артилеријску борбу и сукобе патрола на целом фронту.

Д Н Е В Н Е В Е С Т Н

ЕПИСКОП ВАРНАВА У МИКРИ Пишу нам из Микре: Наша Микра ималаје на Ђур'1зев-данједан редакдан. По жељи коуанданта Допунске Команде и његових официра Преосвећеии Епископ Велешко-дебарски Г. Варнава одслужио је, са четворицом свештеника и факоном.архијерејску службу у цркви, коју су подигли командант и официри поменуге команде. Г. Епископ је био пријатно изненађен резултатом приватне иницијативе, што је нарочито нагласио и у својој беседи, која је за све присутне била пуна поуке и похвале: што се озбиљно води рачуна о верским потребама наших славних ратника. Црква је била пуна официра и јзојниЈга, а нарочито младих Југословена. Поред неколико виших официра са стране, служби је присуствовао и г. 'ђенерал Милош Васић. Преосвећени Г. Варнава био је тога дана предмет опште сим

патије ипоштовања, иарочито због његовог опхоћења са официрима, међу којјима су била четири руска ! официра који су са добро-

1 вољцима дошли да се за- једно са браћом Србима |боре против заједничког ; непријагеља. .пископ Господин Варнава тешио их је, уверавајући нх, да ће велика Русија из ове крнзе изаћи права Русија. Око четири часа по подие Г. Епископсеје вратио у Солун. С. | ПРОТА ЗАРИЈА ЗАХАРИЋ Умро је и овај прототип старих српских свештеиика, који су народу били и саветодавци у незгоди и помоћницн у невољи,умро је у поробљеној отацбцни, не дочерарши да се испуни његова пророчка вера у коначан триумф наше националне ствари. Прота Зарија Захарић из Кремана, среза златиборског, био је чувец и по зцаг, и као рддник на добру народном. и као слу-

житељ олтара Божјсг. Њсга карактерише, и по њој је далеко чувен, једна силна вера, вера старозаветних пророка, вера у иашу велику националиу будућност. Народ га је волео и шездесетих година слао као свога представника у Народну Скупштину. Умро је навршивши 85 годииа. Иза себе је оставио многобројну породицу. Мир пепелу његовом. ЗА ОТАЏБИНУ Прошлога месеца погинуо је Богољуб Милчсавље вик — Жофр, пешадиски потпоручник, правник, син честитога старине Николе Милисављевића, учигеља из Ваљева. Пок. Богољуб б и о је храбар официр, а мећу друговима врло омиљен. Бог да га прости! НЕИ38РШЕНЕ ПОШИМЕ Извештајни Биро у Женеви није могао испоручи ти напред наведене пошиљке. Сгога се позивају улогачи да пошаљу овом Бироу нов налог или нову адресу коме ће се новац испоручити: 1) . Пошил>ка Ранисава М. Малешевића, обвезника, за Мил. Малешевића у Болдогасоњу; банка јавља да је тамо непознат. 2) . Пошиљка Рад. Ђорћевића, погпоручника, за Драгу Р. Ђорћевић у Чачку; банка не јавља узрок неиспоруци. 3) . Пошиљка Милана Савића, конгролора, за Александру удову Петрон. М. Сокића, Хаџи Милентијева ул. 3, Београд; банка не јавља узрок неиспоруци. Из канцеларије Обавештајног Бироа у Солуну 25. априла 1918. године. АУТОМОБИЛИ .,ФИАТ“ Велика талијаиека фабрика аутомобила »Фиат« поверила је Срнском Трговачком Друштву у Солуну своје заетупништво за Србију. Обраћа се пажња држав’ ним надлештвима, а тако исто и приватним- установама и трговцима, да се за куповину аутомобила, одобрења извоза, резервне делове и сва погребна обавештења обраћају Управи С-рпског Трговачког Друштеа у Солуну.

В А Ж Н Е ВЕСТК Лондон. — Енглеза су у борби код Зебриџа изгубили 50 официра ц 638 војника. Дондон. — Адмиралитет јавља, да су се савезнички и аустријски контра-гор пиљери сукобили у Јадран-

ском мору. После мале борбе непријагељ је побегао. Имамо 7 мртвих и 19 рањених војника. Непријатељски су губитци непознаги. Берн. — Бугарски принц Борис вериће се са принцезом Габриелом, кћерком аустријеког надвојводеФридриха. Аустријски надвојвода Карло вериће се са кћерком крал>аФердинанда. Петроград. — Руска влада објављује, да се у Црном Мору налази 160 трговачких бродова са де пласманом од 220.000 тона. Одобрено је 30 милиона рубаља за брзе оправке тих лађа^и за организовање редовне пловидбе. Базел. — Из Берлина јављају: Привремени резултат осмог ратног зајма износи 14 милијарди и 500 милиона марака. Рим. — Аванти јавља, да је социјалистичка ;рупа поднела парламенту законски пројект којим се стављају под државиу контролу сни листови.

НАЈНОВШЕ ВЕСТИ Лондон, 2(5. — Иемачкипосланик Науман публиковао је књигу »Идеал слободе«, у којој малим народима оспорава прано на независност. Немачкапропаганда шири на све стране ову књигу. Код свију неутралних и осталих малих народа ова књига изазвала је страховиту одвратност и открила праве цил>еве Немачке. Вашингтон, 2(5. Ухваћен је један немачки виши официр, који је ревносно и скривено вршио шпијунске послове бибшег немачког посланика у Америци. Петроград, 26. Према извештајима из Кијева, Немци су наметнули своју вољу целој Украјини. Њихове војпе власти завеле су страховит режцм терора и отимања. Цир|их, 2(5. — Келнише Цајтунг доноси како су немачке трупе са много крви угушиле побуну противу Немаца у Николајеву, у Украјини, где су извршене страховите репресалијеодстране Немаца. Берн, 2(5. — Немачки министар финансија Штајн изјавио је, да прети озбиљна опасиоет од економског и финансијског рата Спора-

зума противу Немачке, јер је Споразум много јачи од Централних Сила, како економски тако и финансијски. Берн, 2(5. — Према последњим поузданим вестима јужни део Добруџе биФе уступљен Бугарскофа северни део са Констанцом остаће под управом Немачке и Аус/грије. Цирих, 26. — Коменгаришући данашњу ситуацију, »Винер Цајтунг« вели: »Докле ми позивамо под оружје и последњих пет класа људи, исцрпљених од глади, догле Аме[)ика енергично и системагски спрема војску од пет милијона и припре ма нова изнењтђења. Централне силе морају настојавати да се дофе до мира пре но што се ова војска по>ави на западном фронту«. Париз,2(5. — Комен таришући немачка сондирања за мир, француска штампа вели, да је то видан знак исцрпљења војних снага царевине. Штокхолм, 26. — Немци су заузели пристани ште Севастопоља и цео Крим. Они намеравају да уступе ову област Турској као накнаду за повећање Бугарске анексијом Добруџе. Немци су заузели такоће Тангарог и рудареки басен Донеца. Амстердам, 26. Телегриф сазнаје, да Немци концентришу трупе у Гану. Ове ће трупе учествовати у иду ћој офанзиви.

Са нагаег фронта Српски званичан извештај Солун, 26. априла НоКас су наше јуришне трупе извршиле успешан препад у области Зборског, где су пресекле жицу . уекочиле у непријатеж.ки ров и даље гониле непријатсља до његове друге линије ровова, иа пошто су извршиле добијени задатак бацивши велики број ручних бомби у нспријитељски ров, наше су с.е трупе повукле иод борбом у иолазне ровове без губитака. У области Кравице јача активност натих патрола,где емо ватром одбили напад јачег неиријатељског оделсња иешадије.

до данЈ) лицитације, а тако исто и цогковице, које ћб се прбдавати. — Г. Михаило Рашковић, порезник, да се јави Оделењу Службе Безбедности, улица краља Петра бр. 70, с иозивом на бр. 1738. — ра боло.м у души јављам својим друговима и бријатељима да сам добио тужну вест из поро(5љене отаџбине: да су ми умрли сесфа Вукосава, девојка у 23. годиНи и супруга Павлија у 31. години, оставивши са собом четворо бћт^е чељади испод 11 гоЏш р це дочекађши дц вдди сџоЈе миле и ,цраГе кбји се боре за ослобоћење своје отаџбине од непријатеља. Ожалошћени Живога Марковић из Осипаонице поднаре^ник 6. батерије п. ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Јован Днћелковић, цувар 2. жед>ез. сркције пбЏ 1 ?а Ц99, моли суд отцггвр Цвелојевачке, срез и о-

круг крагујевацки да га извести о љеговој породици која је остала у Крагујевцу и јави јој да је он жив и здрав. — Јован Анћелковић, чувар пруге 2 секције јавља својој жени Полексији у Крагујевцу у улици Брћанској Ор. 3 да је жив и здрав и да је цовац пбслао. Моли за што скорији извештај. — Никодије Ранћеловић, пошта 4, извештава суд опшгине Горње орашачке да су живи и здрави: Никр^ије ранћеловић, Јосиф, П. Стојацовић, Цилутин И. Младеновић, Драгутин С. Анћелковић, Сибин Стојић и његов брат Стојадин из Врела, Рајко Лепојевић, сви моле' за одговор. — Долеименоваци всунц о^везцици извештавају суд општине конбпничке срез власотиначки округ врањски да су живи и здрави: ^обросав Блргрјц $сјцифа р ()рат {5олр, Ццлорад С, Цакић, Бржидар В. Рајковић, Јосиф Б. Цекић, Арса Стојановић, Драгутиц ф Ђорђевић, Дојчин Ј. цор-

ћевић, Урош С. Ђорћевић, Јордан С. Ђорћевић, Влајко Лукић, Милутин 0. Цветковић, Благоје Н. Стевановић, Михаило Јуруковић, Тодор Миленковић, Јордан Каскаловић и Мика Драгињин. Моле за одговор. — Цртар Д. Николић војни обвезник извештава своју ма јку Петкану у селу Батавцу, да је са зетом жив и здрав и моли за одговор. СРПСКА КЉИЖАРА М. РИСТИВОЈЕВИЋА Код Беле Куле Препоручује поред осталих књига: Роман »Хац>у« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »Енсдескиц>у у српској Војсци« др. 3’50. Дожицљаји Наредхшка Миладииа са додатком слика из срп^ог повлачењд цроз ДлбаниЈу др. 3. »Југославцју* др. 2*50. »Изгнаник свете жртве« др. 2. »На Капији Будућности« превод од Анатона Фоанса др. 1' 50, »На Рекама Маћедаиекци« др. $ 50* »Н« Пи-

молу« др. Р50. »Под Тућим Кровом« др. 1*50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др. 0*40. Учитељ енглеског језика од Ђ. Петровића у меком повезу др. 3*50 у тврдом др. 5. Уџбеник француског језика од Алкалај« др. 4 — од Плеца др. 2-50. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болесги др. 2. Нови Завјет у фином повезу др. 1-50. Тајна Оргднизација др. 5. Допиене бвле карте по најнижој цени. Н О В О: Мал« џепни рочник који садржи 46 странц најпотребнијих разговор а СрдсзсФраццуских, ТЈГшјанских и Ецглеских писашо српски др. 1*20. Гоман «Наше Срце« са сликамд др. 4. Ре" - ■’ »-• - • Стевовићи српско-*ра е и ^анцуско-срп.^У^« “ 6 50 дра^ки. ске К0А,ад Куопжарџ мо*

СРПСКИ МАГАЦИН ДУШАКА СТПЈАКОВВЋА Надахија Лимба ул. бр. 36 пошцвши од хотел Париза ка Покривеној Чаршији прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије Има на стоваршцту разне сорте гарццтирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацинје обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мадо> Цене умерене. 26-30

Ј ОРАКТИЧДИ УЏБЕНИК Ј француске копверзацнје З у вези са граматиком удешен и зд самоуке састадио Др. Д. Длкалај из Бдограда Јј Може се добити у сви- ^ ц ма бољим књижарама ^ ^ и у Путничком Бизару Ј у Солуну преко пута жележ. станице. Цена <1 драх. 4. 8—10

»ес-чосо соссо соссои (Ј ПАЖЊА СРБИМА! \ & Најбољег вина, ко- ^ | о њака свих врста, ра- § о кије и добре комо- о вице, има на веке и I мање количине у радњи | § ЕГНАТИЈЕВА УЛ. БР. 27/ ° Ј спротиву српског ресто- о рана ,,Војводина“. ° I Препоручујесе српским I 0 реапоратерима, мена0 жама и свима Србима / најлепшегвинамкоо њака у Солуну. Испоруке по куририма 1 најсавссније се врше. [ о С поштовааем, о ° Л. Зордумис, Ј. Ку- 2 кудидес и Коста Ха- Д риз, Грк, кафеџија из 6 Куманова 3-5 V ■соооо сосоо еосоои

бима. За господу: српсие официре м војнике знатан попуст у ценама. 3—12

-ооо—ооо-

-оооо о о о о о

Нова америкР.нскАзубна клинцка Д-р ПАНАСКЕВОПУЛОСА ул. Кгмвгвја бр. 317 «* углу »К а м а р н« Једини атеље нове американске зубне клинике, где се могу изл^чити болесни ауби и начи"нги вештачке американокм деени са »у

БАЗАР КАМХИ МАНИФАКТУРНА РАДЉА Трговац из Битољи Продаје свилене, вунене, памучне тканине за даме. Цене су врло умерене. Улица Франкова бр. 41 — Солун. 6 15

-оо<

-ооо-

о о о о о ОООО

СИФИЛИС и све венеричне болестилечи са потпуним успехом директор болнице венерич* них болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 21-30

Штампарија »Белика Србијв«* таг<г -тгдг тјј-г т - ■' .11