Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 736

мом управе«. Режим је био|ља завојеваша: упропаш заведен такав какав је био|ћен.а српског племеиа! због крајњег и општег ци-1 (Крај) С А РАТНИХ ФРСНТОВА

празнити српска Македонија, најбоље нам показује факт да је кичевски бугарски владика телеграфски молио краља Фердинанда да се пресгане са таквим °портацијама у маси, »јер се таквим поступцима Јказало свету да су ста10 вници Срби а не Бу гари«. Тај владика не протествује из хриигћнаског сажаљења већ из политичких разлога! Наравно и овде су сва имања конфискована у корист бугарске државе што даје богат плен и пљачку. Анкета је дакле утврднла да су Бугари отргли са дом‘Ки.ч огњишта хил>аде и хиљаде Маћедонаца и конфисковали у своју корист њихова имања. Зар треба нарочито да се и стакне нелегалност таквих поступака противних свима модерним нравним појмовима, и зар треба још наглашавати нечовечносг таквог поступања? То нас сећа на најмрачнија стара времена када су побећ^ни народи били уништаваии и одвоћени у ропство.Немцима и њиховим вазалима припада га часг да су понова увели у праксу те варварске и дивљачке обичиЈе. Бугари су и змислили и конфискацију имања свих оних који су изашли из земље, проливно сваком праву у опште. Верни својим госиодарима Немцима и они су увели ропство. Ти »Татаро Бугари«, као што свој народ гордо назива њахов песник Ћирил Христов, користе се свим могућим средствима да за време своје окупације што вн ше упропасте омрзнут им српсктг наро,л1 Али, примивши фактдепортација, ваља иагласити оно што је анкета утврди ла о начину живота депор тираних. Из докумената и свих саслушања се впди да су сви ти изгнаници стављени у најгоре могуће хигијенске прилике да 6и само у што већем броју испропадали. Њихов жинот је псећи, свих без обзира на пол или на старост. Во ља њихових господараје и сувише провидна; њоме се постиже циљ окупације који је свуда и увек исги: истребљење српског племена. IV Систем управе За анкегу је било од интереса проучити систем бугарске управе у ново о

својеним областима и видети под какав је режим доспео српски народ. Одмах ваља истаћц ове битне црте тог новог режима: батинања, уцене, хапшења и режим комита. Таквим су новостима Бугари обдарили своју »браћу« коју су »ослободили српског ига«. Прва је брига Бугара би ла да уклоне све оне људе који су били на управи за време српске владавиие, али не да 6и их заменили исправним људима, већ да 6и дали еве сеоске и олштинске и среске власти у руке својим типовима, у већини случајева саојим старим комигама. Кметови, председиици, пољски чувари, пандури, срески начелници — све је то био овејан злочинац старог комитског режима. Сви су они зависили од централног револуционарног маћедонског одбора у Софији који је (напр.)у Битољу имао своју делегацију одтри члана, чији је домен би ј цео крај око Битоља иЦр не Реке. У Битољу су чи новници били регрутовани на исти начин мећу ста рим комитским разбојни цима. Врхови нису ништа били бољи од потчињених. Каиетан Бојаџијев, начелник у Битољу био је грамзљив и ж ен с к а р о ш. Његов помоћник Наум Владов ноторна пајаница и лопов. Из Битоља се диригирало, као из центра, свима околним крајевима: де легати су одлазили са комитским патролама на обилазак села у циљу надзора рада осталих власти. ГЈрве последице таквог комитског режима убрзосу се показале. Људе су поче ли хапсити под видом »подозривих као Срба«, а у ствари да би затвореног уценили и пустили га на слободу за добру пару. На равно није изостало ни багинање, ни мучење вићених људи који су били наше присталице. Али чим је режим уклонио »србофилесс одмах се приступило уцени у најширем смислу. 'Гипична пљачка под видом ординарне уцене била је оваква: доће се том и том домаћину и каже му се да се налази на листи оних које треба интернирати, али се може спасти тога ако положи озњачену суму новаца. Анкета располаже тако многим именима уцењених и разних сумама уцене. Или би се казало

некоме да ће га затворити, ако не плати толику суму. Или би затворили и иззат вора га пустили тек када ее искупи новцем. Огкуп робља! Зар то не личи на враћање старе азиатске праксе? Органи бугарских власти имаћаху само једну жељу: што више плра. И то је ишло гако од врхова па све до последњих слугу режима. Према мусломанском сгановништву Маћедоније није се имало иикаква призрења. Утврћено је још и то да су Бугари нерадо, готово никако.примали своје новчанице. Показивали су врло слабо поверење у новац своје роћене земље. Такав режим, у коме је стари комитски разбојник, зло познати Пандил Шишков, могао бигн полициски комесар у Битољу, очевидно је врло брзо и врло успешно бугаризирао освојене области. У ствара режим ј'е учинио да Бугаре више не желе ни њихови стари приврженици и пријатељи мећу Маћедонцима. Режим пљачке, глади, терора и уцеие свакако није могао наћи. љубави у маћедонском становништву. У ослобођеним територијама пуста села, глздна деца, мршава и упалих образа, која траже хлеба, опустешене имовине, куће и поља, показују трагове освајача. У Битољу су посгојали некакви комитети за исхрану становништва, али је већина намирница била придизана од чиновника те после продавана за скупе паре. У осталом најбоља гарантијаза рћав режим у Маћедонијибила јеулога комига у систему управе, комита чију је велику листу имена анкета утврдила. Режим је упропастио пропаганду; увек и свуда је начин поступања са »браћом« био у толико великоЈ' опреци са ранијом пропагандом за »бугарску Маћедонију« да остатци становништва данас добро познају бугарску управу и да је више никад неће пожелети. Оно што је било у Маћедонији било је и са свима територијама које су окупирали Бугари. КориСгећи се побуном у ист. Србији, Бугари су могли до миле воље заводити режим војничког терора. Оно што се хтело пости ћи убиствима, депортација ма, пљачкама и незаконитим реквизицијама, постизало се и овакним »систе-

Са солуа. фронта Фрапцуски комииикв Солун, 2У. априла Узајамна артилери'ска борба на нише гачака фронта. Енглески су авијатичари бомбардовали непријатељске положаје и логоре западно од Дојрана и у области Сереза. Франц ковинике Париз, 29 априла Артиљеријскајака бор ба у области Гривесн и Мај-Ренсвал. Француске су трупе извршиле северно од Гривесна препад и заробиле 15 војника. У локалној операцији северо западно од Орпилер-Сорел Французи су прилично напредовали. Заробљено је 39 војника. Одбијен је немачки против напад. Француски су одреди извршили више препада југо источноод Мондидиеа, северно од Тиескура, на секгору Шантињела и у Веверу. Заробљено ј.е војника. Доцније . — После јаке артилеријске припреме Немци су извр шили напад на француске положаје код шуме Шона, југо-западно од Мај—Реневал, али су их француске трупе против нападом одбиле. Линија је успостав

П030РИШТЕ НА ПОЛОЖАЈ/ На дан 5 априла у 3 часа по подне извршено је уз суделовање војне музике свечано отварање војничког позоришта Шумадиске Дивизијс. Чланови овог позорншта су војнаци са положаја, од којих су само двојица били и раније глумци. Посета је била обилна, а било је и гостију. Играла су се гри кратка комада: »Доктор Робен«, »Слепчева жена« и »Женомрзац«. Игра је била врло добра и присутни су имали једно пријатно изненаћење. Овом приликом изјављујемо своју искрену благодарност Енглеској Мисији за помоћ српских избеглица, нарочито њеној управитељици Мис Финш Котон, која се одмах одазвала са својим драгоценим прилогом у оделу, чиме је омогућен рад позоришта. Исто тако изјављујемо благодарност и управи француског

љена. Непријатељ је п ретрпео страховите губитке. Заробљеноје 100 војника и заплењено 15 митраљеза. Артилсријска борба у области Орвилер—Сорел. Еаглески коиинике Лондон, 29. априла Одбијен је немачки нападу близини Невил Витас. Наосталом фронту није било важнихдогафаја. Наше су ескадриле бациле више од 14 тона експлозива на Перону, Бапом, Дуе и Зебриџ. У ваздушној борби наши су авијатичари оборили 8 немачких асроплана и 6 других приморали да се спусте. Девет наших апарата нису се вратили. Италиј комиаика Рим, 29. априла У долини Валорсе ааше су трупе после јаке борбе заузеле утврћсн вис брда Корио, заробиле 100 војни ка и заплениле два топа, 4 митраљеза и ратни материјал. Сукоби патрола у долини Френцеле и Орнича. Заробљено је војника. Енглески су авијатичари уништили непријатељски балон и приморали три аероплана да се спусте. Сомјнски фронт. — Од бијен је непријатељски напад на наше положаје на коти 1050.

магацина боја у Зејтинлику, која је приложила потребне боје. Управп позоршита, БЛАГОДАРНОСТ Г. Периклес Барбери, трговачки агент из Београда, приложио је 100 драхми, да се поделе сиротним српским избеглицама. Комесаријат за избеглице и овим путем у име снротних српских избеглг.ца изјављује своју благодарност дародавцу. Из канцеларије Комесаријата за избеглице, 27. априла 1918. године, броЈ' 3156, Солун. ПАЖЖА ЗАНАТАИЈАМА Моле се сви председни ци Еснафа (а у случају њи ховог одсустна који од часника), да јаве своје тачне адресе г. Животи Лазаревићу, шефу Кројачке Радионице Војне Задр ге у Солуну.

НАЂЕН БЕДЕЖНИК Наћен је један бележник (нотес). ГТо једној карти и неким адресама рекло би се да је бележник потпоручника Радомира Ст. Дајића. Сопственик нека се обрати уредништву нашег листа сваког дана од 8 до 12 часова.

ВАЖН1 ВГСТН Њујорк. — Америчка влада предузела је анкету преко шпанског амбасадора у Берлину због рћавог

Париз, 29. — Полузванични извешташ са западног фронта јављају: да је завршена периодазатишја на западном фронту. Од јуче су немачке батерије отпочеле бомбардовање савезничких положаја. Бомбардовање је нарочито било 1 ако у пределу Авре. Меродавни француски круговисматрају, да ће артиљериска борба трајати више дана. Берн, 29. — Јављају из Јаша, да су тамо биле велике демостраци је п роги ву п редсед н и ка да нашње румунске владе Маргиломана, када је потиисан мир измефу Румуније и централних сила. Еерн, 29.—Јављају из Петрограда, да су максималистички листови објавили протест због надирања Немаца, изјављујући да то сматрају као објаву рата и да 4.е руски народ умети достојно да се освети за сва недела Немачке, »Мајка руске револуције«, Катарина Беререшовскаја, упутила је апел Споразуму за помоћ ради спасавања руског народа од немачког јарма. Цирих, 29. — У бугареком Собрању изјавио је посланик и бивши министар Апостолов: да бугарски народ почиње отворено да негодује противу данашњег тешког стања у земљи и продужења рата, гим пре што зна, да није сигурно да ће задржати окупиранетериторије. Председник владе Радославов није хтео да опширније одговора, већ је само изјавио на-

понашања Немаца према америчким војницима. Цирих, — Сви немачки листови јављају, да влада огромна узрујаност и негодовање код украјинских сељака и радника противу Немаца. Било је крвавих сукоба у Николајеву, КиЈ'еву и Одеси. Немачке су се трупе браниле митраљезима. Број жртава је велики. Вашингтон. — Председник Вилсон решио је, да измени програм авијатике. Граћење аероплана биће под контролом еамо једне личности.

ду да -ће Савезници Бугарске учинити све да се остваре бугорске тежње. Вашингтон, 29. Сва америчка штампа са задовољством коментарише изгласани законски пројект о неограниченој мобилизаци ј и америч ке в< ц с ке, што значи смрт Немачкој. У целој Америци врше се хитне мере за што скорији пренос великих војних контигената. гЛондои, 29. — Коментаришући клаузуле германско-румунског мира ,Манчесгиер Гвардиан пише: да наметнути услови Румунији иису могли бити тежи. Румунија је приморана не само да уступи Констанцу, него су јој централне силе наметнуле услове који 1 е спутавају да у буду‘ће интервенише противу њих. Берн, 29.— Дефинитивно је образован мађарски кабинет под председништвом Векерла. У кабинет су ушли Тот, Апоњи, Естерхази, Васоњи и Воклод. Андрашиева странка одбила је да уфе у владу.

Са нашег фронта Српски званичан извештај Солун, 29. априла Ноћас смо ватром одбили напад једногнепријатељског оделења пешадије у области села Зборског.

Д Н Е В Н Е 3 Е С Т И

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

НОВА КЊИГА: Тајна Превратаа ОрганизациЈа, целокупаи и ввештај са познагог претреса у Војном Суду за 0фицире, заједно са пресудама. Књига има 640 сграна. Цепа јој је 5 драхми. Поруџбнне треба упућивати: Николи Л. Бркићу, новинару, — Солун, Краља Петра улица бр. 70 (у згради уредништва »Велике Србије). Књига се може добили и у књижари М. Ристивојевића, код Беле Куле, у Солуну. СРПСКА КЊИЖАРА М. РИСТИВОЈЕВШ Код Беле Куле Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »Енглескињу у српској војсци« др. 3-50. Доживљаји Паредника Миладина са додатком слика из српског повлачења кроз Албанију др. 3. »Југославију« др. 2*50. »Изгнаник свете жртвес др. 2. »На Капији Будућности« превод од Анатона Франса др. Г 50. »На Рекама Маћедонеким« др. 150, »На По-

мо.лу« др. 1’50. »Под Тућим Кровом« др. 150. Велики календар »Домовинз« др. 1. Календар џепни др. 0’4О. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болесги др. 2. Тајна Организација др. 5 Србијански Венац др. 2. Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. Речнике Стевовића комад др. 6-50. Разговоре Српско-Француске, Талијанске и Енглеске писано српски др. 120. Практичан уџбеник француског језика са граматиком и конверзацијама од Алкалаја др. 4. Уџбеник француског језика са францускам речкма и француско-српским разговорима од Плеца др. 2 50. Учитељ енглеског језика са граматиком и конверзацијама од Ђ. Петровића драх. 3’50. Дописне беле карте по најнижој цени. Кпижара молп поштоване муштерије са фронта да поруџбину врше преко курира пошто јој немогуће слати робу преко поште ,

ососсо ссссс сххгооо

кафана „ВАЉЕВО јј препоручује чисго срп

Ипватијева ул бр. 321

I

ИјГ кујну са најукус- 9 нијим фришким јелом, А у снако доба разни О мезелуци, чиста при- « родна пића, пива, ње- / го 1 иког и талијанског А вина. — У кафани се б могу читати сви днев- ни савезнички листо- • ви и илустровани часописи. Засебни кре- 1 вети са чистим постељама, у намештеним собама. Продаја вина и све друго на више 0 и мање. Уз кафану и магацин снабдевен ро1 бом за нашу војску и ® избеглице. 9 Цене су у свему за V све умерене, скромне 0 и јефтине. р П отребна су два вредна келнера 0 Пријатеље, лознанике и ЈЈ другове моле за посету / ДрагиБ и Теша б каферије, Ваљевци 6 28 000090 ООООО ОООООо

г

оо ооо—-оооУзели смо под закуп хотелса ресторацијом, кафаном и баштом „Х0ТЕЈ1 ШНЕРВА“ преко пута српског консулата ул. Крал.а Ђорћа бр. 23 која је почела да прима посетиоце од другог дана Ускрса. Пред хотелом је изванредна лепа башта. Преко целога дани може. се добити чувено пиво »Н>аушта« у флашама и сва ладна јела. Послуга брза и тачна. Молс за посету Максим Милошевић и Компан. 6-6 0 0 —— оо 0 ——— ооо

оон о

о о оов

ШТАМЛДРИЈА „ВЕЛИКА СРБИЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевена је свим потребним материјалом и машинеријом за и.чраду свих шгампарских послова, као: књига, формулара, плпката, огласа и т. д.

ч то оси 4 српског и на сиима Савезничким јсзицима. Послови се примају у штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (пркџ трамвајска станица од Камаре, идући ка жељ. станици) Израда брза, тачна н солидна. Цене врло умсрене.

СРПСКИ МАГАЦИН ДУШДНА СТОЈДНОВИЉД Навахија Лимбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Нариза ка П окривеној Чаршији прва улаца десно у непосредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорге гарантирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је о(шлно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робои. Продаја на велико и на мадо. Цене умерене. 29-30

ВОССОО ССОСОССССС1

I 0 о

ПАЖЊА СРБИМД! |

Најбољег вина, коњака свих врста, ракије » добре комо| вице, има на »еће и I мање количине у радњи в ЕГНАТИЈЕВА УЛ. БР. 271 о 0 спротиву српског рестов рана „Војводика“. 1 Препоручује се српским 0 ресторатерима, менаУ жама и свима Србими Л наЈлепшег вина и ко-

8

њака у Солуну. Испоруке по куририма I најсавесније се врше. ј С поштован.ем, о Л. Зордумис, Ј. Ку- 2 кулидес и Коста Ха- Д риз, Грк, кафеџија из 6 Куманова 55 9 ■сооео ооооа соооо*

Нова американсказубна клиника Д-р ПАРАСКЕВОПУЛОСА ул. Егнатнј* 6р. 367 на углу »К а м а р в« Једиии атеље нопе американске зубне клииике, где се могу излечитв болесни зуби и пачвнати вештачкг

американски десни са зубима. За господу: српске официре и војнике знатан попуст у ценама. 5—12 ОАОЈГоЛеОЖООДОЖОЈћОАО 1 Н 0 В 0 ! | 2 У недељу 29. а- {♦ ♦I ПЈ)ИлаотварасеВе- |Ј ♦1 лики биоскоп са {♦ Ч синфоничким кон- н 3 цертом н Ц код НОВОГ ФААЕРОНА џ о цлица Краљ. Олгс број 12 в о Представа траје од © ^ 7 часова у вече до по- Н ла но-ћи. 2-2 ототототоотототохо

СИФИЛИСи све венеричне болесги лечи са пстпуним успехом директор болнице венернчних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егиатија бр. 314, улаа из ул. Методио 15. 24 30 • .-_ у Штампарија »Велика Србија«