Велика Србија

СТРАНА 2.

»В Е Л !1 К А Р Б И Ј А«

БРОЈ 738

празнити српска Маћедонија, најбоље нам показује факг да је кичевски бугарски владика телеграфски молио краља Фердинанда да се пресгане са таквим депортадијама у маси, »јер би се таквим поступцима доказало свету да су сгановници Срби а не Бугари«. Тај владика не протествује из хришЉнаског сажаљења већ из политичких разлога! Наравно и овде су сва имања копфнскована у корист бугарске државе што даје богат плен и пљачку. Анкета је дакле утврдила да су Бугари отргли са домгћих огњишта хиљаде и хиљаде Маћедонаца и конфисковали у своју корист њихова имања. Зар треба нарочиго да се истакне иелегалност таквих поступака противних свима модерним правним нојмовима, и зар треба још наглашавати нечовечност гаквог поступања? 'Го нас сећа на најмрачнија стара времена када су побећени вароди били уништавани в одво-ђени у ропство.Немцима и њиховим вазалима нрипода та часг да су поиова увели у праксу те варпарске и дивљачке обичаје. Бугари су и змислили и конфискацију имања свих оних који су изашли из земље, противно сваком прав) у опште. Верни сгојим госнодарима Немцима и они су увели ропсгво. Ти ' »Татаро Бугари«, као што свој народ гордо назива њвхов песник Ћирил Христов, користе се свим могућим средсгвима да‘за време своје окупације што ви ше упЈпрпасте '* чм догафаја на Истоку, а не глагсм непријател.а,Румунија је дошла у безиалазаи положај, и она је морала пристати да разговара са непријатељима о миру. Али извесно никада није могла замислити да 'ће непријатељи, у моменту прокламовања свошх тежња за миром »без анексија и одштетагг, бити према њој сурови до најодвратнијег злочинства. А ипак су такви били! И не само го; онисушта вишеотишли толико далеко у задовољавању својих апетита, да се не устручавају отворено признати, како су претерали у прождрљивости.Толико по-

својеним областима и видети под какав је режим доспео српски народ. \Одмах ваља истаћи ове битне црте тог новог режима: батинања, уцене, хапшења и режим комига. Таквим су новостима Бугари обдарили своју »браћу« коју су »ослободили српског ига«. Прва је брига Бугара би ла да уклоне све оне људе који су били на управи за време српске владавине, али не да би их заменили исправним људима, већ да би дали све сеоске и општинске и среске власти у руке евојим гиповима, у већини случајева евојим старим комитама. Кметови, председници, пољски чувари, пандури, срески начелници — све је то био овејан злочинац старог комитског режима. Сви су они зависили од централног револуционарног ма•ћедонског одбора у Софији који је (напр.)у Битољу имао своју делегацију од три члана, чији је домен био цео крај око Битоља и Црне Реке. У .Битољу су чиновници били регрутовани на исги начин мећу ста рим комитским разбојни цима. Врхови нису ништа били бољи од погчињених. Капетан Бојацијев, начелник у Битољу био је грамзљив н женскарош. Његов помоћник Паум Владов ноторна пијаница и лопов. Из Битоља се дцрнгирало, као из центра, свима околнпм крајсвнма: де легати су одлазили са комигским пагролама на обилазак села у циљу падзора рада осталих власти. Прве последице таквог. ко> скос режим ^осу лсј'г>\_. ГоЈеЈи^,. • < 4)11коме и никонеће, нити сме да иде несрећном стазом руских максималиста. У осталом, данас би такав разговор о миру са непршатељима био издајнички и до крзјности непаметан још и зато, што су непријатељи на прагу катастрофе и на најбољем путу да приме мир какав им се буде диктирао. Љихова дуго припремана офанзива.предузета избезумљенопгћу на! већих крволока, потпуно је пропала, а пропашће у толико пре и свакидруги покушај. Са позитивним изгледима на потпун и коначан успех наши моћни

некоме да ће га затворити, ако не плати толику суму. И;ш би затворали и иззат вора га пустили тек када се искупи новцем. Огкуп робља! Зар то не личи на враћање старе азиатске праксе? Органи бугарских власти имађаху само једну жељу: што више пара. И то је ишло тако од врхова па све до последњих слугу режима. Према мусломанском становништву Маћедоније није се имало никаква призрења. Утврћено је још и то да су Бугари нерадо, готово никако.примали своје новчанице. Показивали су врло слабо поверење у новац своје роћене земље. Такав режим, у коме је стари комитски разбојник, зло позиати Пандил Шишков, могао бити полициски комесар у Битољу, очевидно је врло брзо и врло успешно бугаризирао освојене области. У ствари режим је учинио да Бугаре више не желе ни њихови стариприврженици и пријагељи мећу Маћедонцима. Режим пљачке, глади, терора и уцене свакако није могао наћи љубави у маћедонском становништву. У ослобоћеним територијама пуста села, гладна деца, мршава и упалих образа, која траже хлеба, опусгешене имовине, куће и поља, показују трагове освајача. У Битољу су постојали некакви комитсти за исхрану становништва, али је већина намирница била придизана од чиновиикн те после продавана за скупе паре. У осталом најбоља гарацтијаза рћав режим у Маћедонпј*. била ј>, )лога коми тл V <ЧН“Н>М) ( :!);» -<.• )ЦД)И-» његово посреоое гњг нпд цара да га смени са положаја. НОВО НАСИЉБ Немачка задржава. русне заробљенкке Амстердам, 29. априла. Званпчно саопштење објављено у немачким листовима наговештава да је Немачка решила да што дуже искористи руске заробљенике. Износећи да данашње прилике онемогућавају брз повратак заробл.еника, у ноти се додаје: »Пренос руских заробљеника у Русију мора се вршити лагано и грајаће врло дуго«. Немци истичу као разлог задоцнењу одласка руских

мом управеа.Режим је биојља завојевања: упропашзаведен твкав какан је 6ио|ћен.а српског ндемена! због крајњег и општег ци-1 (Крај)

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Са солун. фронта Француски коминике Солун, 29. априла Узајамна артилери)ска борба на више тачака фронта. Енглески су авијатичари бомбар довали ненријатељске ноложаје и логоре западно од Дојрана и у области Ореза. Фрнгзц коминмко Париз, 29 априла Арт иљеријскајака бор ба у области Гривесн и Мај-Ренсвал. Француске су трупе извршиле северно од Гривесна препад и заробиле 15 војника. У локалној операцији северо-западно од Орвилер-Сорел Французи су прилично на предовали. Заробљено је 39 војника. Одбијен је немачки против напад.Францускн су*одреди извршили више л|)епада југо источноод Мондидиеа, северно од 'Гиескура, на сектору Шантињела и у Веверу. Варобљено је војника. Доцније. — После јаке артилеријске припреме Немци су иззршили напад на француске положаје код шуме Шона, југо-западно од Мај—Реневал, али су их француске трупе против нападом одбиле. Линиј јс успостав

љена. Непријатељ је п ретрпео страховите губитке. Заробљено је 1()(' војника и заплењено 1Г> миграљеза. Артилеријска борба у области Орвилер—Сорел. &НГЛ6СКИ КОМИНИК6 Лондон, 29. априла Одбијен је немачки напад у близини Невил Витас. Наосталом фронту није било важнихдогафаја. Наше су ескадриле бациле више од 14 тона експлозива на Перону. Бапом, Дуе и Зебриџ. У ваздушној борби наши су авијатичари оборили 8 немачких аероплана и б других приморали да се спусге. Девет наших апарата нису се вратили. ИгалиЈ комннккз Рим, 29. априла У долини Валорсе наше су трупе после јаке борбе заузеле угврћен вис брда Корчо, заробиле 100 војника и заплениле два топа, 4 митраљеза и ратни материјал. Сукоби патрола у долини Фрепцеле и Орнича. Заробљено је војнвка. Енглески су авијатичари уништили - непрнјатељски балон и приморали три аероплана да се спусте. СомЈнски грронгп. — Од бијен је непријатељски напад на наше положаје на коти 1000

А 1 Е В Н I В Е С Т К

II) 1|)|«1"П ло.ш оемач)

"т.

МИрЈ врло умерени. Немачка ће владД моћи гчворити народу о германској умерености, али њени предлози иеће представљати оно што мн можемо узети у дискусију«. Лондон, 29. — Де/лн Мел пише: да су Немци предузели пацифистичку офачзиву у Енглеској. Немачки агенти имају за циљ да посеју раздор измећу Саиезника. Они морају разумети да Енглеска неће никада бити жртва маиевара са којима су Немци имали успеха код максималиста и Украјинаца. Французи, Енглези и Игалијани боре се раме уз раме верно и искреио под управом генералисима Фоша.

мага.иина би>$ V Зетџ«•тннападају Аустрију збогњене (литавости у настављању рата. Генерал Фон Либер бесиим гоком пнше у Теглише Рундшау измећу осталог и ово: »На жалост, не чујемо ни о каквим новим подвизима наших савезника Аустријанаца. Не пријатељу је омогућено не само да са италијанског фронта пошље енглеске и француске дивизије, него чак и да пошље и итали јанске трупе. Немачка, на тај начин, подноси сама тежину рата«. Цирих, 29. — Дописник Франкфуртер Цајту нг и накнадно јавља: да је војвоткиња од Парме, мајка царице Зате, била упућена за Швајцарску. У последњем момеату издата је су-

НАЂЕН БЕЈ1ЕЖНИК Наћен је један бележник (нотес). По једној карти и неким адресама рекло би се да је бележник потпоручника Радомира Ст. Дајића. Сопетвениг нека се обрати уредништву нашег листа сваког дана од 8 до 12 часова.

ВАЖНЕ ВЕСТИ Њујорк. — Америчка влада предузела је анкету преко гппансчог амбасадора у Берлину због рћавог

понашања Немаца прех америчким војницима. Цирих. — Сви немачг лисгови јављају, да ила, огромна узрујаност и нег довање код украјинскиљака и радника пр Немаца. Било је к сукоба у Николаје' јеву и Одеси. Нема-»»> се трупе браниле митраље зима. Број жртава је ве лики. Вашингтон. — Предсе’ ник Вилсои решио је, д« измени програм авијатик« Граћеље аероплана би4 под контролом само једн личности.

НАЈНОВИ Париз, 29. — Полузванични извешташ еа западног фронта јављају: да је завршена периодазатишја на западном фронту. Од јуче су немачке оатерије отпочеле бомбардовање савезничких положаја. Бомбардовање је нарочито било 1 ако у пределу Авре. Меродавни француски круговисматра!у, да Фе артиљериска борба трајати више дана. Берн, 29. — Јављају из Јаша, да су тамо биле велике демострације п роти ву п редсед н и ка данашње румунске владе Маргиломана, када је потписан мир измеЈзу Румуније и централних сила. Берн, 29.—Јављају из Петрограда, да су максималистички листови објавили протест због надирања Нсм? -° изјављујући да то « трају као објаву ра' да ће руски народ ућ.лБецв, 29. — Бечксм листу Арбајтер Цајтунгу забрањен је улазак у Немачку за све време трајања рата. Цирих, 29. — Аустроугарска влада упутила је аке одреде војске у Ческу, 'алицију и Штајерску, ра-

ЈЕ ВЕСТИ ду да ће Савезницк гарске учинити све се остваре буга[ тежње. Вашингтон, 29 Сва америчка шта са задовољством к тарише изгласаи конски пројект о граниченој моби.. цији америчке вс ш о значи смр кој. У целој врше се хитн ШТО скорији I ликих нојни ната. Лондс. ментаришу германскг мира ,Ман' диин пиш ти услови су могли Румунија ј не само Констанццентралне четнуле \ спутавају ће инте[> ,је даскредЈ^товс. на због тога што је он на именован усицајем Маћара. »Довољно је — вели Арбајтер Цајтунг — констатовати да је Буријан Тисин човек, па да се може лако извикати«.

НЕПРИЈАТЕЉСКА ЗЛОЧИНСТВА Из најновије анкете Д-ра Рајса

Анкета показује даље да се исто радило и у свој осталој Маћедонији. То на зочато вреди за чпсто српске крајеве, Пореч на пример, одакле су депортирани становници у маеама. Око 10.000 породица изгнано је само од јуна до децембра месеца 1916 годи-

(5) не. Документи, аутентичнв, показују да су те изгнанике, брутално свуда и увек поступајући са њима, кампирали у баровите и нездраве пределе измећу Со фије и Кнежева. Колико се ишло далеко са тим нечовечним изгнанствима и у коликој се мери хгела ис-

САОПШТЕЊА — Милорад П. Драгојловић, 3 резервна болничка чета П. Бр. 999. извештава Гвоздена Глишића из Горње Микуљане — Куршумлија да је жив и здрав, и моли га да извести за жену и децу да ли су живи и да ли су добили послати новац јер није ни до данас добио одговор од њих. Душан и Петроније као и Владимир здрави су. — Миленко Ј. Јефтовић, наредник пошта 80, моли да му се јави зет Влајко Милисава Јовичића, војник о коме нема извештаја. — Лазар Гајић и Божо Дракулић добровоЛ)Ци, болничка чета пошта 216, моле за извештај о Стеви Дракулићу, Лазару Гајићу, браћи Петру, Ристи и Триши. — Милан Г. Стефановић, Јаофер III хируршке бол-

нице, п. бр. 68 тражи Бо-» жидара С. Стојковића из Параћина, регрут 1915 год. и моли сваког, ко би ма шта о њему знао, да га извести на горњу адресу. — Са дубоким родитељским болом извештавам своје сроднике, пријатеље и другове, да сам добио тужну вест из наше узвишеие и напаћене Србије, да је наше најмилије дете а најмлаћа ћерка Олгица — Олга испустила своју анђелску душу заклопивши љене миле очице за навек 5 ог марта 1918 год. у најлепшем цвету своје младости V 17-тој години, у Ваљеву у загрљају једине тужне мајке и сестара, а далеко, далеко од милог јој брата Момчила ћака у Русији и тужног њеног тате, који ■ће је вечито оплакивати, као и њена мила мама Перса, сестре Милица, Вукосава, Стана, Милка и брат Момчило, са осталом многобројном фамилијом. Ожалошћени: огац Владимир Стевановић, артнље. ријски мајор.В. П.801, 2-3

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Милован Д. Милосављевић, резервни пешад. ппоручник, пошта 48, извештава брата Владимира Црнића, економа у селу Ратаје, срез жупски округ крушевачки, да је са синовцима и осталима здраво и моли за одговор. — Миленко Ј. Јефтовић, наредник 1—3, пошта 80, извештава свога сииа Десимира М. Јефтовића у селу Гор. Добрише код Пожеге, да су здраво: он и Живко Јефтовић и моли за што скорији извештај и фотографију од својих. — Драгиша Т. Здравковић, 1. пољ. бат., пошта 603, извештава стрица Ђорћа Живковића, из села Печењевца, Лесковац, да су живи и здрави он, браћа Љуба, Милан, Јован, Душан, Бошко, Трајко и Чеда; рсћаци Шпјко, Влади-

мир, Прока, Драгутин, Таса, Душан, Живадин, Това, Јованча, Цена, Ставра, Трајко и Миче, сви из Печењевца. Таса Јовановић, Милан Стевановић.Војислав Станковић, Љубомир Стефановић, Драгутин и Гарча Николић, Михаило здравковић, Стојадин Поповић, Душан Стевановић, Војислав Здравковић, Мика Руменић, Милан Мијаиловић, Миладин Перић, Јоса Петријин, Мица Здравкин, сви из истог села. Сви моле за одговор. — Љубомир М. Симовић, 1 хауб. батерија пошга 711, извепггава оца Марка Симовића, у селу Прњавару, срез таковски, да су живи и здрави: он, шурак Војислав, Милан, браћа Љуба, Миша, Драгомир, Милић и Радомир Н. Павловић. Моли за одговор. — Милан Павловић штаб дивизије п. 246, извештава своју ' 5 * * * 9 '’ Јеросиму у се-

.товачки округ моравски, да •је са братом Николом здра-

во и моли за што скорији одговор. — Милован Павловић, 2—1. пошта 40, извештава свога оца Радивоја Павловића у селу Доња Трешњепица, срез јасеничкн окр. крагујевачки, да је жив и здрав са Дамњаном и Љубомиром. — Јован Зоћевић 2—1 пошта 40, извештава свога оца Богосава Зоћевића у селу Рогачу, срез драгачевски округ чачански, да је жив са браћом Светозаром, Тихомиром и Светиславом Ђоловићем. Моли за одговор. — Милан Миливојевић, војни обвезчик — Вертекоп — из села Лозовика, срез вел. орашки, округ смедеревски, извешгава оца Мату Миливојевића, да је жив и здрав и моли за извештај о снима својима.

јлу Поповњаку срез деспо-ј — Стојадин Јовичић, на"^редннк на служби у 2. за*роб. пуку, п. 80јавл.а маС ци Савки .Товичић, у селу Рокрову ср. пожаревачки, да је здраво са Живком Милошевићем из Бабушнице и моли за одговор. — Петко Ј. Маринковић, п. 8, шпештзва суд општине влаховске, Прокупље, да је жив н здрав и моли за извештај о своме оцу Јованчи Маринковићу из села Лукомира и о осталој породици. — Јован Дурлић болничар 4—1, пошта 52, извештава суд општине Јасиковачке, срез' хомољски округ пожаревачки да су живи и здрави: Он, Павле Андрејевић и његов брат Цоле, Петар Ј. Петровић, Журж Пегковић, Милан Илић, Драгутин Младеновић, Тајило Царан, Димитрије Николајевић, Ђорће Симоновић и Спасоје Ђорћевић. Сви моле за о- >вор.

ј — Василије С-танковић јобвезник 1. хирург. болни!це п. 222, извештава своју мајку Стамену Николе Ми. тића из села Јагличе, срез и округ нишки, да је здраво и да му се чашће јавља. — Благоје Ђокић, поднаредник профијант колоне п. 603, извештава своју фамилију у селу Бобичко, општина црковничка, срез лесковачки да су живи и здрави: Он, Стојан Пешић, Милан Стојковић, Миладин Стојковић, Јосиф Стојковић, Свегозар Цветковић, Јосиф Цветковић, Глигорије и Јордан Стевановић, Вучко Костић, Вучко Илић, Михаило, Драгутин и Антанасије Влајић, Ђорће Станковић, Стојан Митић, ГлигоријеМарјановић, Прока Стаменковић, НастасМиленовић, Михаило Цекић, Свегоаар Коцић.