Велика Србија

БРОЈ 757

МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. П1.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 - п0 драхме, тромесечно 13-50 драхчи, годишн.е 54 драхми.

Ш 6

БРОЈ 15 лепта

Ј/ Л д.,-.?

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан урсдништва: улица Краља Петра бр. 70.

Урефује. О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

ГРЧКИ УСПЕХ У борби за част и слободу

На ма-ћедонском фронту, или — како смо га ми, не безразлога.скоро стално називали — на нашем фронту, извршена је, у обласги Нонте-Љумница, једна с^ајна оиерација грчке трупе, потпомогнуте неким француским одредима, извршиле су 17. текућег месеца врло успешан напад и, на простору од 12 километара у дужину, продрле у непријатељске линије за 2 километра у дубину, заробивши преко1200непријатељских војника и запленивши знатан ратни материјал. Сутрадан, оне су прошириле свој успех и повећале броЈ заробљеника и количину заплењеног ратног материјала, што би, с друге стране, могло значити, и да се развијање напада наставља и да га грчке трупе развијају у своју корист. Овај успех грчких трупа има великог значаја и са политичкоги са војничког гледишта, несамозато што је ово први озбиљнији успех грчких трупа од уласка Грчке у овај рат, него и због општег поверења: и у морал грч ких трупа, и у њихову борбену вредност, и у солидност новог стања у Грчкој. Многи су, после преокрета и завоћења уставног режима у земљи, а у заблуди о неискорењивом утицају бившег владаоца, по осе-ћајима и раду једног туфинца, са знагном дозом сумње пратили војничке напоре нове, подмлађене, народне Грчке. Чак је таквих било и у редовима ЈЈрчког народа. А у упорефивању квалитативне вредности грчке и бугарске војске врло мало их 1 е било, чија оцена није увифала разлику на штету вредности војске наше Савезнице, не, извесно, што се тако желело, него што се са предубефењем погрешно веровало, да је стари режим био, знатним делом, израз народне воље. У још већој заблуди о вредности грчке војске и готовости наоружаног грчког народа, да са поносом и чашћу у г ђе у коло слободних народа и принесе неизбежне жртве и за своју будућност и за будућност човечанства, живео је, срећом, и непријатељ. Он је са блазираним потцењивањем и са прирсгђеном му наду*

тоигћу говорио о грчкој војсци и евентузлној њеној акцији. Све ове заблуде и сва погрешна и настранапредубефења грчка је' вошка. једним сјајним нападом, из основа пољуљзла и уништила, задавши непријатељу, једином природном непријатељу Грчке, озбиљан ударац и наневши му тиме осетан пораз и заслужену срамоту. Она је, сем тога, на најубедл>ивији начин дала доказа и о своме моралу, и о својој борбено! вредности, и о солидности стан.а подмлафсне Грчке. 'Гиме језнатно допринела исвоме угледу и чврстини духа целог свог народа. Искрено и свесрдно се радујемо овом првом о збиљнијем успеху грчке војске; радујемо се више — ако је то уопште могуће — но што се раду је савезнички нам грчки народ; радујсмо се и због својеСавезнице и због себе.Утој искреној радости, честитамо овај леп успех — и грчкој војсци и грчком народу, са жељом да он буде почетак низа грчких победа на путу ка остварењу заједничких идеала.

рођај. Ова ће мо4>и да идс Посде полемике између г. ва будућнссти; много већој и Клемансоа и Чернина 'цар и бољој ! 1 о што је била н>е-^Карло чини све шго је могуна прошлост«. Б.е да покаже зависност и вер Коментаришл ћи из-аву лор I аос . г Х абсбурго«а«а према да Сссила, Дојлп Јежеграф ве- Хохенцолер // Сазнаје се да

ли: да она представља срдачан пристанак бртанске владе на племенити програм о ослобоћењу поглачеиих народа којп је прокламован од конгреса у Риму и одобрен од шефа италијанске владе.

.Ш8ТКЧВЕ ВЕСТМ АТИНА, 20 . — Нови италијански посланик ва грчком двору, г. Авеваво, приспео је овде. ЛОНДОН, 20. — Отпочели су поново преговори за закључење мира изме^у Русије и Украјине.

СТАЊЕ У АУСТРИЈИ Покрет Чеха н Југосдовена Лондон, 20. мнја. Сазнаје се из сигу|>иог извора: да се у Чешкој све више развијају озбиљни унутрашњи кереди. Бечки листови јављају, да јебруталност полиције толико раздражила масу, да је с вл у П оцену запалила бараке и општинску зграду, где су се налазили лолицијски агенти. Осам полицијских чиновника нашли су смрт у пламену. Дописник ЧЈЈтутгартср Најесте Нахрихтена у Прагу телеграфише, да догаћаш јој и су се одиграли последње недељн у Прагу, прелазе по озбиљности све прелходве манифестације.

Један немачки генерал у име немачког главног штаба посећује аустријске линије. По стоји уперење да је он дошао да проучи олан аустриског генералштаба. 'Греба очекива ти да ће оф»анзива отпочетп на више секгора, али она неће изненадити игалијанске трупе.

АУСТРИЈСК2 НЕВОЈЕЕ Озбвљне побуне у флотн Лондон, 20. маја Дописник ТајМса на италијанском фронту телеграфише: да су у Италију приспеле вести да је избала нелика побуна у ауетријској флоти. Побуна је избила у Пуљу и Котору. Радници арсенала у Пуљу захтевали су да се укину многе дисциплинске мере. Покрет је обухватио врло брзо и посаде на лаћама. Марински официри нис_\ били у стању, да умире ма рикц , али не изгледа да су ушли у борбу са њима. После претовора -од недеље- данг' исиуљени су захгевирадкика У Котору је побуна била много озбиљнија. Шест кр

жавне заЈеднице. У вези с тим стижу из Беча веши, да су се представници поменутих народа, на скупу у Прагу, иисмено и под најстрашнијом заклетвом, обвезали, да ће до краја водити најбезобзирнију борбу за остварање слобода и независности својих народа и да ће — а то је бечке кругове највише узнемирило — употребити сва средства да што пре доведу Двојну Монархију до бесповратног расула, сматрајући то као најважнији и први услов за остваргње идеала потлачених народа. Није још апсолутно сигурно, да 1 и су ова обавеппења бечких кругова тачна; али, судећи по ономе што се.доI аћа у Монархиј‘и, нарочито у Чешкој и југословенским земљама, и по предуз<т«м мерама од стране аустриЈске владе, Двојна Монархија иде доста брзим темпом у сусрет своје неизбежне катастрофе.

ВОЈвА АМЕРИКЕ Говор председника В и л с о н а

стараца и многи контра-тор Наје фраје Пресс твр-|пиљери истакли су црвену

ПЗЛИТИКА ИШИЈЕ Говор лорда Сескла

Лондон,- 20. маја Говорећи о односима измефу Савезника и Италије, лорд Сесил је изјавио: »Ми знамо са колико је одавости и искрености Италија помагала наше предлоге о томе да се успоставе што тешње везе између Савезника. Ми смо искрено прихватили и са великом радошћу поздравили скорашњи конгрес»у Риму који предсгавља видни знак искреног савеза измећу Италије и потлачених народа у Аустро-Угарској На конгресу су се испољили: мудрост, скромност и брагски дух. Он показује да италијанска влада признаје, што је у осгалом рекао и Г. Ор ландо, да принципи на којима је заснована краљевина Италије, нису само локалне природе, него да се они шире и на међународне односе Италија је показ*ла да је го това да прошири на Југословене, Пољике, Чехо-СловакеиРумуне принцип на коме је згснован и н>ен прело-

ди: да Једино издржљивост и активност оних који желе да очувгју државу могу учинити да монархија преживи ов} г врло озбиљнукризу. Сдруге сграие јављају: да су избили крвави нереди у Г рацуји ЉубљаниИ(Озбиљне борбе измсђу Југословена и Немзца. Има много мртвих. Појединости недостају. Хрватска штампа јавља, да је у Босни објављено опсадно стаље, да су избиле велике по буне и да незлдовољство Југословена расте све више.

УЗШДНЕ ПРНПРЕМЕ Пред напад на- италијанском Фронту Рим, 20. маја Дописник Трибунс на итаталијанском фронту потврђу>е раније објављену вест, да се од пре неколико дана примећује код непријатеља велика активност, и тврди да се врши велики покрет трупа и артиљерије. Ови знаци ваговештавају да ће Аустријанци отпочети напад кроз врло кратко време. Пемачка, са свим ангажована у Француској, жели да њен савезник помогне напад противу Споразума, оперишући на италијанском фронту. Аустрија, која се је прво колебала услед озбиљне унуграшње кризе, пристала је на немачки .захте!?.

заставу. Било је озбиљних сукоба измсђу побуњеника и немачко-мађарскогелемента који није учеетвовао у покрету, Има много мртвих к рањених Побуљеници су однели псбеду. Заробили су све офицаре и адмпрала, по гом их злостављали и ухапсили, затворивши их у једну лађу у пристаништу. Побуњенаци, поставши господари присганашта, објавила су нарсдбе потаисанеодстранеодборапо сада. Одбор јерадиограмомсаошптио своје захтеве Бечу и тражио да се одмах закључи мир. Влада је одмах послала у Котор једну дивизију флоте под командом једног адмирала. После преговора између овога и побуњеника, ови су пристали да врате лаће, али с тим да им се да писмено обећање да ће се њахови захтеви испунити и да због о вих нереда неће никога’ од побуњеника казнити.

Б0?БА ЗА СЈ10Б0ДУ Савез потлачених народа у Аустро Угарској

Цирих, 20. маја У меродавпим бечким круговима изазвало је страховито запрепашћење сазнање о гоме, да Је у Прагу, поводом проелаве педесетогодишњице чешког народног позоришга, закључен између представника Чехо-Словака, Југослове на, Пољака, Италијана и Румуна прави савез не само прогиву аустријске владе, него и иротиву садзшње др

Вашинион, 20. маја На заједничкој седкици партаменха и секата, приликом изгласавања нових ратних пореза, председник Вилсон је држао сдедећи говор: «3ар нисте, господо, осетили да се је. од онога дана када посласмо нашу омладину на другу страну Океана, народна енергија повећала? Ја мислим да ову појаву можете видети у општем полету: да амерички народ није р е ш е н само да води овај рат до коначног триумфа, него и да је готов да узме на се све тешкоБе и да усвоји све потребне жртве, да би се постигао тај триумф. Никада као данас нисмо били тако горди што смо Америчани, данас када се савршено остварује све оно што смо рекли и све оно што смо предвидели за наш народ. Једина жеља америчког народа јесте та, да види да Сједињене Државе даду другоме слободу коју оие уживају. Ои мисли на све народе који трпе и који су потлачени. Он види најзад племениту употребу коју чини од свога 6огаства и своје силе. Он не штеди своју крв, свој новац, како би и други народи присуствовали једног дапа појави зоре, чији ће зраци донети право, правду и мир. Ако ми клонемо од умора, нека нам онда тај народ командује у раду. Ми морамо добити рат. Ми нисмо само у средини рата, него на његовој кулмннационој тачци«. Сви присутни бурно су акламовали говор председника Вилсона.

ПЛЕМЕНИТА ПАЖЊА Леди Пеџет према нашим избеглицаша ће Реп1 МагзеЈИаЈз доноси: »Приликом ускршњих празника, племенита и љубазна Леди Пеџет позвала је, као и сваке године у осталом, срп-