Велика Србија

БРОЈ 760.

СОЛУН, СРЕДА 23. МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. III.

КВЈЕ

БРОЈ 15 лепта

Уре±>ује О Д Б О Р

I I

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13*50 дра.ччи, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Кра.г,а Петра 6р. 70. ' БРОЈ 15 лепта

' У ВОРБИ ЗА УЈНДИЊЕЊЕ Краљ НикоЛа и Црногорска Организација за Народ-

но Уједињење

Идеја политичког уједињења, којом се .вековима загрејавао наш народ, без разлике на покрајине, са овим ратом има и у дело да се приведе. Нашнарод, сва три имена М свих конфесија, већ пуне четири године чини све напоре и даје огромне жртве да оствари своје политичко јединство. Поред моћних лротивника нашег политичког уједињења: централних царевина и њихових савезникр Бугарске и Турске: има, нажалост, и један противник српске крви, али несрпских осе■ћаја. То је краљ Никола, који, погрешно срачун -в

превара према народу била потпунија, крајем мучне 1915.годинсиздаде проглас на народ у комс* му поручиваше: »Народе, немој клонути духом, ако твој краљ напусти своју пријестоницу. Његов ће пријесто бити ондје гдје он б} т де, на врху брда или планине, гдје -ће се његов барјаквити, исподкога 'ће гледати чудесна дјела Црногораца, који бранити земљу предака, своту и потомака од мрског нападача«. То хоће он који је 5. јануара 1916. године у 8 сати пре подне, на најживљем месту у Подгорици, рекао маси искупље-

иушта народ, а остапља- ЛТИНЛ,2?.—Номипослаинк Итавојску и Народну Скуп- ,ије на г р ,,ком дв0 «’ "Р е,аКс д »•' г ј . )|ас оној,, акроцпмнна нисма шгину, па и владу, изузев. Ж1 , пт1 ' Ј - ЖћНЕВ\, 23. — Персијскч отминистрапредседника,ко-. , пр . 1ВНИК послова пр0 ‘ есп Ј ВО нао је ЈИ је ДаН равИЈС отпуго- код комссара за спољне цослове вао за Италију. ’ ј против\ рћавог понашан.а совјета Ион,који јешоред ОСТа-|у т УР |{естан >' Пргма Персијанцима.

ши иатересе своЈе и сво- Н ог светз: »Шта •ћете, вој је породице, хсгће да ихјници, ту? Сјутра ће бити стави изнад народних ин-'5итка но Царевом Лазу и тереса. Он жели и ради јтамо ћувас бројити«. Војда се врати у Црну Гору | ници, у колико их је било

онакву каква Је била до рата, управомногоисцрпљенију услед н»даћа које су народ, највеГим делом његовом кривицом, задесиле у току овога рата, и ако је цео народ свестан насушне потребе свога уједињења са осталим нашим народом уједнудржавну целину. То хо-ће он који М}'чки напусти народ и земљу у наЊежим приликама почетком јануара 1916. године, и ако је, петнаест дана раније, НароднаСкупштина, коју је он сазвао, донела решење, да се борба са непријатељем води до крајњих грамМЦа могућиости у земљи, а кад се борба у земљи онемогући,да мушкаснага Црне 1 оре иде стопама српске

у томе моменту око њега, припадали су разним јединацама Ловћенског од* реда, које Је он неколико дана раније распустио, да би. ваљда по претходном споразуму са Аустријанцима, ови без отпора узели ловЈзенске положаје. Колико њихово изненафење морало бити велико,кад су изуста краља чули да -ћесутрабитибитка наЦаревом Лазу,месту изме^у Подгорице и Цетиња, где је 1712 године била битка измеЈју ЦрногорацаиТурака, у којојсу Турци силно потучени. И после овога говора он је истога дана у четири сата по подне без икакве пратње,сем МилошаЖивковића, познатог аустриј ског агента, и још две

ди,х, лх грехова, знаних и нгезнаних, починио и наведене, који су и последњем чобанчету у Црној Гори позн.ати, чоће Црну Гору издвојену од осталог нашег народч само зато. да б : ка *народној грбччи могао и даље да гомила своје богаство. Али наред који је. премз својој здравој свесли, расположен да у чведе своје политичко уједи»ен.е гч осталим кашим (/аро.г;,. учинвће то чим будс лмао

ПОБУНЗ У АУСТРИЈИ Оабиљнв појаве у воједп

Лондон, 23. маја Дописник Минхенер Аугсбергер Цајтунга у Бечу теле(графише: да у аустријским звакичним круговима влада велика бојазан због многобројних побуна слокенсвих трупа противу Аустрије и ублјања немачких официра. Пре- пеколико Ј,ана побунио се у вароши ЈТденбургу један батаљон седмог немачког МО-ј п Ук«» саетављен искључиво

воЈСКе и заЈедно са њом јдворскеличности.пооегао помо - ћу Савезника осло-! аутомобилом Из Иодгорибодинаш народ од тућин-(це. Свет који га је видео ске најезде. | није ни слутио да то краљ То хоФе он, који, да би’бежи из земље, да он на-

гућности, чимдобије прилику да се отоме изјасни и да на томе.ради. 6н ће то учинити зато што је то његов природам пут, на коме не може да застане. То би учинио и даје краљ Никол«. све своје напоре посветно добру народа. То учинити, разлог 1 е једаи, зато што му то треба. Свако наметање у томе он -ће сврјом снагом одбити, а да ±0 је толико имати доказ је ње- ! - УШ УЈУ * сиау ггхт гово држање кроз целу историју робов/ња.Он Ге се увек бранити, као што се ибранио, однасилника, без обзира ко &е то бити: Немци, Маћари, Турци или краљ Никола.

о.' Сдовенаца. Војници су поубијали све немапке сфицирс, г,а побегли у планине, и гек су се после четвородиевне борбе са аустријсквм трупама код Рунсберга морали предати. Војници из Полезено га коће су се побунили, али је та побуна брзо била угуше .а у крви. Они. који су се спасили од смрти ц побегли у саксонске планине, ухзаћечи су и ухапшени. Аустријеке трупе морале су гакође да упобуне војника срп-

начин привући Југословене и да се ови неће противити немачкој превласти. Не1 Свет не сме да сумња у иас и да поверује да од Беча очекујемо своје спасење. Данас сви знају, да рад аустријске владе, коме се мора покоравати чак н цар Карло, не дозвољава југословенском народу да сам одлучује о својој судбини. Струја, која је испољила иззесну наду у го.ме смислу, добила је смртни ударац Спасење наше зависи од нас самих, а никако од иолтронства бечких министара«.

0 КАР10В0М ПИСМУ Изјапа гра*а Карољи-а

ПОЈИШКЕ ВЕСТ» ЦИРИХ, 23. — Аустријски листо* ви поново трвже од иладе, да предуаме енергичне мере протлву Чеха и Југосдовена који угрозКавају држнвну егдистеначју. АМСГЕРДАМ, 23. — , Ротердн.мише Куранк савнајс из Кијева: да јс аа миннстра спољннх послопа Украјинс наимспован бившп гу вернер Гвлиције Дммптрпје Дорешенко. ЦИРИХ,23.— ,,Нвјесте Мипчснср Нахрихтен'* тврде: да •ће шеф катодичке странке, Грцбсргср, поднети Рајхстагу нове предлогс о мпру.

склх пукова у Угарској. Њихови су официри стрељани. На идућим седдицама аустријског парламен га говориће с и о овим бројндтм и честим побунама.

Цирих, 23. мајд На јгдно.ј од сксрпшњих седница мафарског парлам,нга Г] 1 аф Карољи је изјавио односно писма цара Карла: »Ја сам иввештен из поуаданог пзвора, да граф Чернин не само да је знао ,за ову политичку трансакцију, негодаје и прнвукао пансњу круне ка потребу да искористи своје породичне везе. Оа је знао да Је принц Сикст Вурбонски радио на миру. Ја сам извештен да су о томе знали и званачни кругови наше савззвпце Не>(ачке'Г. Председник владе није демантовао овај исказ, што доказује, да је цела ова ствар воћена у подпуној сагласности са Берлином.

САМОПОУЗДАЊЕ Не с Бечом, него својом снагом

Цирих, 23. маја Љубљански Словенош На род доноси важан чланак ше фа словеначке странке у Штајерској Д-ра Куковеца. У чланку се констатује: да је велика добит за словеначки народ оставка министра Золгара. »Дворски кругови — вгли Др’ Куковец — погпомоглису наименовање г. Золгара за министра. у нади да ће на тај

ПбКРЕГ ЈУГОСЈОВЕНД Прокламовање борбе до краја Цирих, 23. маја Врше се велике припреме у свима југословенским круговима у Лустро-Угарској за борбу свима законитим и незаконитим средствима. Тежње аустријске влнде, да одвоји Словенце од осталих Југословена, како 6и осигурала слободно немачко ширење на Јадранском Мору, изазвале су велико огорчење и одлучне припреме за отпор. Југоеловенски Пардаментарни Клуб, хитно сазван у седницу. устао је противу сва-

САОПШТЕЊА Са болом у души јављамо да је наша добра мајка, старамајка, ташта Т ЉУВИЦА Б. ВАСИЋА удова из Смедерева преминула је 12. маја 1918. године у Солуну у 78 години старости после тромесечног боловања, чезнући за повратак у милу нам Огаџбину. Остаци покојнице сахрањсни су у овдашњем гробљу »Св. Евангелиста«. Оплакујући смрт покојнице изјнвљујемб срдачиу захвалност: нашој стрини Милеви уд. Мојсила Николића, • која је поред своје оболеле Љубе лебдела дању и ноћу и на чцјвк је рукама покојница издахчула;

Господ. Јовану Ћирковићу, окружном начелнвку, који се за време боловања покојнице интересоваше о стању здравља, те тиме бодрио укућане на трпељивост и припрему да лакше подаесу ударе; Архимандриту Господ. Лук»Јану, који па ополу из почасти чинодејствоваше; Г. г. Владимиру Брунцлик} т рез. пеш. п.пуковнику и Жинојину Мкрчићу, управ. пореског оделеља за редовно обилажење за време болован,а И на пријагељским утехама по смрти г.окојнице; Госпоћи Софији Сурунџијеввћки, која се за време боловања покојнице налазила око ње; Господину. Стевану Поповићу наставнику ресанске гнмнааије, који је покојницу да све време боловања оби

лазио, као и на превеликом (слава.Милица и Татјана В.Кузтруду око прнпреме за са-]мановића (у Солуну), зет по храну покојнице; еунуци Светозар Стојановић, Пријатељима, познаницима суплент(Ј’Бастији)и праун>к: и сроднвцима на испраћајуЈ^Р® 001 « 8 СтоЈановић (у Бапокојнице довечне јој куће . СТИ Ј И ) као и на изјави саучешћа/ ? — У суботу 12. о. мца у Ожалошћени: кћери: Јелена, 1с ' п Р е п °А не Д а ® ао сбм , г0 ‘ учитељица (у ( олуну) Ми.че-, аишњн помен мојој милој и ва учитељица (у Пожаревцу),, Р ако преминулој супрузи ДраДаница (у Смедереву), Косара ( гк Драгињи, која од туге к (Пожаревцу);зетови: Војислав' жалости у ЈадноЈ и поробљеП. Кузмановић, начел. срсски ’ Н0 Ј Србији испусти својупл«*(у Битољу), Илија Гојковин, " пчр|;! ' и учигељ (у Пожа])евцу), Никола Наумови-ћ,хтелијер (у Смедереву), Петар С. Ћорћевиа, учитељ у Београду, благајник војне станице (у Јениџе Вдрдару); унучад: Олга С. Стојановића (у Бастији) Радмило П. Ђорфекић, медецинар (у Лаону), Ђорће Н. Наумовић, ћактрговч. школе (у Турнону), Слободан и Оливера П. Ђор ћевић (у Пожеревцу). Мнро-

мениту душу, це дочекав, да је види ослобоћену и да своје миле и драге внди и дочека. Не могу да пропусгим а да и овом причиком не изјавим своју дубоку благодарност свима пријатељима, који овом тужном помену присустоваше. Нарочито изјављујем своју благодарност команданту батаљона, официрима и чиновницима тимочке и моравскапск, чет", чиповчицимп

5-те чете станичних чиновника, чиновницима 3. хируршке болнице, официрима и чиновнитдима разних другах јединица, који се наћоше у селу Острву, као и капетану г. Живку Благојевићу и п.поруч. г. Мидораду Лазаревићу, који са стране дофоше да присуству,ЈЈ г овом моме туж'ном помену. Благодарим и свештенику г. Трајку Ковачевићу, који је после помена изгопорио лепу, поучпу и утешну реч, којаје као Олаг мелем пала на моју Тешко ожалошћену душу. Тако ћсто благодарим н свима мојим друговима, пријдгељим и познаницима који ми писмено и усмено изјавише.своје саучешће у мојој великој тузи и жалости. Дубоко ожалошћен супруг Радован М. Ђорћевић, акг. подпоручттик.