Велика Србија

БРОЈ 15 лепта Ј ј Ур<И>УЈе О Д Б О Р

ГО Д. Ш. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месенно 4-50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишн,е 51 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

НАЈУСПЕШЕИЈН У1АРАЦ Право вреиге за револуцију

Један од најугдеднијих и Белој Ку*и најближи амерички лист, Тће \Уа8ћ1пд1опРо81. донео је, под насловом Право време -<а реводццчју, један тланак, који, и нбог н.еговс важности, и дбог јасно'1«? излагања, и због познавања ствари, и .тбог веза самог листа који н.ма са америчко.ч владом, доносимо у целини. Плашљиви и слабуњави Хабсбург, који је наследио крвљу окаљлни престо, жртвовао је 4ернина. Праг ври револуцијом, а народ поздравља резолуције о независности. Немачке иаустријске дивизије распада у се у неодољивом огњу Немачкинарод чека нестрпљиво на победу, која има да скине с њега Један тежа.к терет и да га награди богатим пленом за све његове патње. Француска и Енглеска држе се чврсто. Америка искориигћујесваки час. за слање нове војске у помоћ Савезницима. То је снтуација момевта. У њој неманичега што би дало повода да срце слободног човека задрхти страховањем. Знаци пропасти, ма како они били мали, налазе се у непријатељском табору. Сваки час застоја на западном фронту представља час добити за слободу света. Сваки тагав час отет је немачком милитаризму и добивен ла цивилизацију. Он значи скра'ћивање претеЕе опссности и убрзавање рушења немачке снаге. Незадобијање победе на Немачку значи пропаст и слом. Немци не могу свакога дана жртвовати народнс масе и уз то се надати да ће моћинастављатинападе. Немачкоцарство нема толико људског меса и крви, да би могло заситити апетите савезничких топова.Нека дођу; што ихје више, тимбоље! Садашња борба претежно је утакмица између немачког меса и савезничких топова. Хохенцолерни неће штедети немачко месо, негоће настојати да постигну циљ, ако се тај циљ уопште може постићи крвљу и месом. Идући стопама здраве стратегије, Савезници не жртвују воје људе без невоље, ма извесне позиције одрају по сваку цену. Ако оаљез може да врши г пушке, Саве^ници дебљују митраљез. ‘ва артилерија дејванредном тачноЈетеоци смрти учи-

нлли су чудеса у немачким редовима. Не треба се бојати да ће непршатељ онеспособити било британску било француску војску.Обевојске делаЈу сјајно, и у слози, и ујединственом Д}'ху. Непријатељ ће насртати поново,али нема ^азлога претпостављати да ће постићи СВО’ циљ. Мећутим, нереди у Аустро-Угарској пружају дра гоцен мигС«едињенимДржавама и осталим Савезницима, само кад би га хтели иско ристити. Зашто Савезниц!' пропуштајуда потпале револуцију у АустриЈи? Приликесу зреле, да се Хабсбуршкипресто сруши. Усред дима и пламенана западномфрон ту, где се Хохенцолерни боре засвој живот,билоби лако запалити у Аустрији такву ватру, да је непријатељ не би могао угасити. Нека Слвезници прчзнају независност х 1ешке, Југославије и осталих делова Аустрије и нека то признање подупру финанСИ1СКОМ и војником помоћи. Нека Чехо-Словацима, Србима, Хрватима и Словенцима, као и потлаченом румунском и италијанском елементу у Аустрији, даду видних доказа, даће ихСавезници, ако су они спремни на рат за слободу, у томе помагати и подржавати. Са аустршском војском на итали1 ‘анском фронту и немачком војском прикованом за место од западних Савезника могла би се подићи одлучна револуција у Аустрији и натерати Хабсбурговце у бегство. Ударац би се могао задати једчог дана једном заједничком окцијом. Један заједнички, благовремсни и одлучни ударац у Хабзбуршко царство био би довољан. То царство је труло до костију, окаљано крвљу вековног клања и проклињано од милиона људи, у чијој је моћи да га раскидају у комаде. Нарочито је дужмост Сједињених Држава да узму во-ђство у подстицању устанка у Аустрши, јер су милиони људи, који су некада били тлачени од Хабсбурговца, данас гра•ђани Сједињених Држава, које су редовно истицале и наглашавале своје симпатије према потлаченим племенима Аустро Угарске. Италија, доскора савсзница Аустро Угарске, била је доста јака да раскине погани савез и да се бори за слободу своје прастаре територије. Остали нлроди нису доста јаки да воде рат противу својих угн.етача; али они могу под 1 '’ћн револуцију, која би у садашњим приликама имала најввћи изглед на усг/ех, ако С?и била подупирана од Сједињених Држава и великих Савезника. Ако м& и један плашљивиАмс ричанин осети и наЈмање згражања обзиром на дозвољеност потпаљи^ања револуције у Аустрији, иомоћу пропаганде, новца, куршума и осталих средстава, нека помисли на факт, да су Сјсдињене Америчке Државе резултат пристанка и саучесништва што их је Француска имила у плановима оног опасног револуционара - ЂорђаВашингтона и његових ортака. шштк? Есстк БЕРН, 26. — Персијска влада дала је осгавку зоог инвавије једног дела Псргмј!' од стране курдских одреда које су Турци наоружали. ЦИРИХ, 26. — Послиници Немачке и Ауетрије у Кијеву саопштили еу диктатору Скордпацком, да п.ихове владе прианају нови режим у Украјнни и да желе стуПити у однЈсе са н,им. Скоропацки је лично захвално представницима, БЕРН, 26. — Председиик аустриј.ске владе Сајдлер иајавио ,је да ,је решио да сазове ларламенат кроз неколико дана. БЕРН, 26. — У Румунији се врше избори за нов парламенат, Либералне странке Братијана и Јонеска пе узимају учеш'ћа у изборИма, Царламенат Т,е се састати у Јашу, који Т,е бити престоница Румунн* .је до свршетка европског ратн.

ПСУЗДАЊЕ I ОДЛУННОСТ Једна изјава г. Орланда Рим, 2(1. маја Коминике версаљске конференцеје је врло задовољавају-ћи. Говор г. Клемансоа и поуздаие изјаве г. Орланда Јфеднику Тана примљени су са великом симпатијом од јавног италијанско)' мишљења и од политичких кругова. Г. Орландо је измећу осталога рекао: »Ми неБемо клонути у овим тешким данима, нити ћемо допустити да се учини ма каква неправда културном развитку. Не само да нико није у стању да нас одвоји од нзших Савезника, него се ми осећамо у гешњим везама са ^ваким народом који се, као Чеси, бори за своју независност. Одлучни и са чврстом вољом ми настављамо дело победе*. Оваква изјава јача духове и даје поуздање у победу.

ЗА ШС ЦШЛНЗАЦКЈЕ Коминике Врховног Ратног Савета

Париз, 26. маја Коминике савезничког Врховног Ратног Савета гласи: »Врховни Савезнички Ратни Савет држао је своју шесту седницу, под озбиљним опасностима за коалицију слободних наргда. Немачка вл.ада, ослобоћена сваке опасности на источном фронту, концентрисала је све своје снаге на западном војншту. Она покушава да крвавим и очг.јним нападима противу савезничких армија доће до коничног решења у Европи, сларајући се да постигне крај -ви резултат пре но што Сједињенч Државе покажу своју в.адмоћност у снази. Благодарећи стратегијском положају а надмоћности железничке лреже, непријатељ је могао постићи у почетку извесне успехе. Он ће без сумње поновити своје нападе и савезнички народи биће нриморани да преживе још неколико кригичних дана. Али, Силе Споразума су одлучиле да не осгаве ни један слсбодан народ у свету под деспотизмом Берлина. С гободни народи, благодарећи храбросги њихових војиика, спасиће цивилизацију«. Коментаришући ову декларацију са шесте версаљске седнице Голоа пише: Ситуација је озбиљна, али не очајна. Исход борбе зависи од издржљивости наших војника, као и од брзине уласка у акцију америчких трупа, које ће, уверени смо, приспети брЖе но што је предвиђено.

СРПСКИМ МУЧЕННЦКМА Пвјетет Америчана према палим јунацима

Крф, 20. маја Мисија Луеричког Црвеног Крста, која је дошла са велиКИМ количинама семења, парних плугова и других пољопривредних справа ради потпоре српског земљорадника У обради земл.е, у пролазу преко Крфа желела јс отићи на велико српско гробље на осгрву Виду и поклонити <^е сенима јунака, који су лосле тешке евакуације преко Албаннје оставили ту своје кости, далеко од отаџбине. Како им је, мећутим, све време њиховога кратког бављења на Крфу било заузсто због свршавања послова због који су дошли, нис.у успели отићи на Видо, али су сн гавили једну суму новаца с молбом да се купи леп венац и у име њихово положи на гробље јунака, који су српско име и по далекој и великој Америци разнели. Та велика пажња и хумана жеља наших драгих пријатеља и савезника извршена је јуче, 19 текућег месеца, са једном малом гужаом свечаношћу. Тога да?га по аодне једна група народних посланика, чиновника и официра прешла је на острво Видо са два свештеника и лепим великим венцем од свежа цвећа, окићеним српском тробојком.који су положили на споменик у средини великог српског гробља. Том приликом је одржан и парастос свима у томе гроб* љу сахрањенам војницима.

ПИСМО ИЗ ПАРИЗА — Међу нашим људима Једно ново српско удружење: »За помаеање пострадалих ратом « (Од нашег сталног дописника)

Питање на који начин да се најбрн:е и најкорисније помогне сваки онај коме је рат нанбо материјалне штете, на који качин да се најбрже подигну беснилом рата разорени градови, села и имања, јесте једно од питања које је у Француској и другим зараћеним земљама избило на дневни ред, тако рећи, чим су отпочеле борбе и војне операције. Већ сада постоји у Француској један велики савез за »потгшмагање пострадалвх ратом«, који је успео да своје делегате уведе и у комисије Парламента и Сената, комисије које се баве истим питањима и припремају законе за што рационалније подизање упропашћених крајева послз рата. У овој федерацији пострадалих француских привредника (аАзбоааНоп без 51ш51гб5 бе 1а Оиегге«) заседавају и представници Белгије, и то удружење радо би видело-у својој средини и представнике пострадале Србије. Да бисмо могли да се одазовемо том позиву, наша Индустриска, Трговачка изанат-

лијска Комора узеде су иницијатлну, да се претходно сгвори једна слична српска корпорацнја. У том циљу одржан је прошле недеље (29 априла) збор наших трговаца, привредника и занатлија (који се налазе у Паризу) у локалу Српске Индустриске Коморе (128 ВоиЈеуагсЈ <1иМоп1гагпабзе). На скупу је било око 40 наших суграћа«а слободних професија. Сазивачи су поднели збору нацрт правила који је и усвојен, те је образовано и »Српско Друштво Псстрадалих Ратом«Ј Друштву је ци^> да у зајединци са великом француском федерацијом ради на доношењу корисних закона и припремању мера, да се одмах по закључењу мира што боље надокнади штета пострадалима од рата и што брже вратн продуктивност крајевима, које је газила непријатељска чизма. Чланом овог удружења може бити, са незнатним улогом, сваки српски граћанин и онај поданик савезничких земаља. који V Србији има непокретно имање.