Велика Србија

3

БРОЈ 808 - ГОД. III.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 12. ЈУЛА 1918. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

ВЕЛИКА 'Ј 6 КАМЕ ЗЕКВ 1 Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОГИ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње Г>1 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Крал.а Петра бр. 70, УређуЈе О Д Б О Р

СВЕТЈ 10 СТ : Један историјс Наше надионално питање добија свакога дана све одре-ђенију форму за своје правилно и потпуно решење. Влада Сједињених Америчких Држава дала је томе решењу и једну озбиљну гарантију С.В010М познатом одлуком о продужењу рата до ко начног ослобсђења свију словенских народа испод аустријског и немачког јарма, наишавпЈИ у томе на једнодушно одобравање осталих својих и наших мо-ђних Савезника. Али Влада Сједињених Држава Америчких није без помсћи, нити Је њена одлука резултат једне по* литичке комбинације; Америчка Влада има уза се, баш у нашем питању, и амерички народ, а њена одлука резу'Тат је доследности и најплеменитије решености на примену једног великог принципа: принципа о праву сваког народа да одлучује о својој судбини. Данас се наш троимени народ може с поносом похвалити сарадњом великог америчког народа у решењу иашег проблема. Небројено доказа и<чамо о томе. Али сеједна скорашња манифестација у Конгресу и Сенату нарочито истиче. Један члан Конгреса и велики пријатељ нашег народа (Р. V/. Јатеб) поднео »е Конгресу, после познате Владине одлуке, и Конгрес је прихватио, ову резолуцију, 1) 1). Будуки су Срби, Хрва ти и Словжци, познати под именом Југословени, који су настаЧзвни На југо - истоку Европе (спомиње све наше аемље), од давнина познагпи као културни, творци држава и за сваки напу едак способни, те су као такви имали и своје самосташе државе; 2) . Будући су Југословени, више интригама и преваром него оружјем, од стране Немаца и МаНара, у чијим је рукама и сада сва власт у аустро-угарској монархији, били подјарммни, економски експлоатисани, политички

13 ДАЛЕКА ки докуменат бесправни и културно занемаренч; ј). Будуки су Југословени, по географском положају и природном богатству земаља које насељавају, а изнад свега по својим душевним епособностима и телеснпм одликама , што их истиче као народ аун свсжине и тслеснс јачи не, о чему су и у овомс рату дали доказа, предестинпрани да б^ду жив бедем против немачког продирања наисток, ЗакључуЈе ее: Да -ће народне тежње Југословена наћи не само искрене симпатије, него и ласлужсну помоћ у њиховој борби за народно ослобођење и уједињење, тако да и они, ступивши у кпло слободних народа, оуду браниоци и деоници мира који ће свима наро дима загемчити право но живот, слободц и ралвитат. Исту рсзолуцијуподнео је један сенатор (V/. АМеп ЗтШ1) Сенату. На основу тога позвани су чланови Лугословенског Одбора у Вашингтону у Сенат ради потребнихинформацвЈа. Тамо им је претходно речено: да >е југословснско питање тако важно, да Је потоебно да се сенатори упознају с њиме са наЈКомпетентније стране. и то одмах, у седници сенатског одбора за спољне послове, јер да је једини начин да се спречи немачка најезда на исток оснивање једне великс и јаке Југославије на Балкану. Чланови Југословенског Одбора детаљно су изложили наше национално питаше и били саслушани најпажљивије и распитивани освему што је било од важности. Демократске Сједињене Државе Амсричке, ушавши у овај рат у натлеменитијој намери: да бране и одбране слободу света, имају, као што се пиди, и времена и воље, да своју пажњу посвете и нашем питању, и да за његовоправилнои конач

но решење прииесу најнеђе жртве. Чи: Хрваги, Словенци и Срби, видимо у томе нпјвеФу награду зј све патње и страдања и са непоколебљивом в^ро ,< и поуздањем можемо- да очекујемо, извршујући и даљепримљенетешке дужности, своје народно ваекрсење. ■ммшмпмш«чм ';шт 0 шштттшт ■—■11111 ■ ■ ДОјШВЧКС вест* ЛОНДОН, 14. — Допнскик„Морнн«г Пола‘‘ ј Штокхолму јавља: да ј« немачка влада одбила да изда пасоше неаависнпм социјалнстима Ледсбуру иХаае-укоји су позвпнм на социјалистичку конференцију у Штокхолму. Ц11Р(!Х, 12. — ЈавАзју из Перлнна да је Маиинов дао Немачкој озбивне гарантијс, да његон лолазак иа власт не предстаа.ка тсидсидију промене бугарске политкке према Немачкој и Аустро-Угарској и да вер . је у штп скорије п првјитс.ггко решен.е бугарско-туреког епора.

БУГАРСКИ МОРАЛ Јвдча изјавз г. Политиса Агина 12. ј ула Интервјуисан од уредника Патриса о турско-бугарскчм односима, миннстар спол>них послова г. Политис взјавио је: »Турско-бугарски спор потиче од проАдрљиве наклоности и једиих н другнх. Бугари нису никад задовољни са оним што имају. Турци, са своје стј ане, сматрају савез са Бугарима поолазним Он још траје 6 л а г о д аре&и утицају Немачке. Ја ценам да је немогућ споразум измећу те две државе. Бугари употребљазају сва средства да увере своје савезнике и странце о вредности бугарског пријатељства. Они су се за то послужили односима што су имали са цариградском америчком школом НоћеНз СоПбде и са својом тобожњом оданошћу према црквеиим америчким елгментима. Бугари су се послужили са јеванђелијском црквом, да 6и убедили америчке црквене кругове да Бугарска намерава да се одрече егзархата. Они су се истим средством послужи ли и после њихова пораза 1913. године, сбраћајући се Ватикану аа прелаз у католичку в( ру. П * и данас, обраћајућисе протестантским кр}говнма Сјединених Држава, они једновремено покушавају да увере католичке кругове у Риму да намеравају прамити

католичку веру. Ози контрадикторни покушаји отворвће очи свима, па и онима који су највише надахнути бугароманзјом, и увери е се, да у Софији не п сгоји никакав морал«.

САЈДЛЕРОЗА ОСТАБКА Њени непосредни узроцн Лондон, 12. јула Вести о д^гаћајима у аустријском парламенгу објашњавају разлоге оставке Сајдлеровог кабинета. Одлазак Сајдлера са власти изазван је опозицијом пољач ках посланика и немогућношћу да добзје већину у питању о буџ ту. Једини присталице владе били су немачки националисги.П 'љачкисоцајалисти придружили су се опозицији. Пољачкисоцијзл демократа Дашчннски изјавио је: да 6и ка бинег Аусгро-Угарске, да није састављен од Немаца, увидио каквој политичкој, нацчоналној и економској иесрећи води погчињавање немачкој царевини. Резултат ужег савеза са Немачком био је да је Аустрија са свим изгубила своју независност и постала вазална држава. Други један пољачки посганик изјавио је: да се не могу никада помирити са аустршском и немачком политиком. Шеф пољачког одбора Тертил задао је фаталан удар Сајдлеру. Он је рекао: да је говор председника владе жалос-тан у сваком иогледу и да су Пољаца прави непријатељи Немаца После овога судбина кабинет* је била ретена.

ЧЕХО-СЈ10ВАЦИ Значај њнхоза успеха и утицаја Лондон, 12, јула Према весгима из поузданог извора, број чехо-словачких трупа у Сибиру износи 80.00 ‘, а у европској Русији 30.000, Значај њихова утицаја и успеха иаложио је дописник Тајмса у Пекингу. Овај тврди, да су заробљеници Мађари у области Удинск послали једно изасланство руском конзулу у Мајмачену на монголској граници, тражећи од њега да буду интернирани у Монгодији, одакле би се повлачили у реду и далеко од сваке опасносги. Други знак њихова утицаја јесте кооперација измефу генерала Хорвата и ЧехоСловака. Хорват се је састао са генера 10 м Дитрикским у Гродскову и изјавио му, да

ће учинити Чехо-Словацима све олакшице у њиховом напредован,у према Трансбајкалу помоћу источне кинеске железничке пруге. Познато је да се знатне снаге ЧехоСловака журе да стигну у Иркуск и помогну своје другове који су заузели ову варош. Хорват и Чехо-Словаци званично ће тражити од кинеске владе дозволу да префу Манџурију. Максималисти, којл су се повукли из Иркуска и сместилн у Удинску, располажу са 8.00Л војника, 1 500 коњаника, 67 топова, 150 митраљеза и три аутомобила Рајтерова Агенција сазнаје из пољачког извора, да ге чехо-словачким трупама у Сибиру придружују "меоги руски одреди којима командују руски генерали. Има такође и поллчких одреда, крји су усаели да побегну кроз 5 г крајину, када је Немачкп наредила демпбилизацију пољачгих јединица. Код Чехо-Слонака се налвзе и сстаци бри аде сасгављене од бивших пољачких легионара, који су успелл да побегну из Галицијг у Буковину. Њихов је шеф чувени пуковник Халер.

У РУСКОМ ХАОСУ Одлука украјннсквх сељака Цнрих, 12. јула 'Гелеграфишу из Кијева, да је конгрес украјинских сељака успео се састане и поред огромних тешкоћа. Број делегата је био толики да нем.чке групе нису смеле да их разјуре пре него што су добиле ирјачања. Али када су опколиле село, где се је д жао конгрес, и почеле тући артиљеријом, било је сасвим доцкан. ОдЈуке су биле гећ донешене и конгрес завршен. Све странке које су ту учествовале потпуно су се сложиле у томе, да се не призна влада Скоропацког, да се сви ус ротиве иаредби о мобилизацији и да потпомажу сваки покрет противу Не^аца. Једина влада, коју би сељаци примили, била би влада украјинских сељака.

БУГАРСКО ДРЖАЊЕ Тенденцнја промене кабинета Рим, 12. јула Дописник Идса Национале у Берну телеграфишч Нрви знаци политпчке промене бугарске владе најјаче се испољавају у тур ко-бугарском спору. М а л и н о в је

САОПШТЕЊА

— Јављам пријатељима и познаницима, да ћу 14 ов. м. у 8 часова на гроољу у Зејтинлику, давети четрдесето дневни парастос моме покојном брату, Кузману Јанићијевићу бив артиљериском ка* петану 1. кл. Ожалошћени: Филип Поповић рез. пешад. кап. 2. кл. пошта бр. XX. — Поп г. Михаило Минвћ, народни посланик да се јави Драгомиру Л. Вучковићу болеснику Срп. централна болница, 4 дивизионе, барака бр. 2 — Седес. — Велимир Петроввћ, по ручник нека јави своју адресу Жинојичу Милошевићу 1-1 п. бр. 48 ради важног саопштења, — Ђзрђе Ранђеловић, Ђорђе Крстић и Трајан Ристићиз

села Радоњице, Бунуше и Брзе имају карту од Аврама Миленковвћа ратног зароб љеника из Мауарске, код Сте вана Н. Токмаковића. 2—1, п. бр. 4. — Александар Јовановић, тумач има фотографију од од ш>рака Николе (презиме непознато) и писмо од сина Живана Јовановића нз Енглеске — код Димитрија С. Васиљевића писара ложионице, станица С. О. Солун. — Код поште заробљуничке команде имају писма и карте ова лица: Никола Батишић од брата Јована Батишаћа из Окланда — Калифорнија. Милутин Трифуновић, од сестрића Велимира П. Рафајиловића ратног заробљеник из Гредига — Салцбург. Милија Радојевић, под На редник од Саре изФилпвила

— Францускг, — Код Јанаћка Мочопулоса, трг. из Свилајнца улица Булгароктон бр.З вмају писма: Милан П. Петковић, из Француске (пошиљаоц иепоз на ) ИлијаНиколајевић, из Француске (име пошиљаоца непознато). — Код Миодрага Ј. Петровића болничка чета, п. бр. 414 имају извештај од својих породвца: Милић Букумировиђ , учитељ, Жив. Петровић, рез. мајор, Петар Илић, наредник, Милош Симоновић, п. .поручник и Јован Газибарић. — Коста Радованов гћ има писмо од сестре Драге из Г. Милаиовца — код Свет. А. Јешнћи п. 6р. 111. У писму се помкње и Скубпц апоте* кар из Г. Мнлановца. I

— Радомир Зар ћ има карту од Љубице Зарић из Београда — код Тоше Шварца, 3 брд. батер. п. бр. 414. — Код Андрије М. Топзловића, 3—1, п. бр. 16 имају карте из Србије: Милан Паителњћ, од Разуменке Прокића из Чачка и Мила П, Рицић од Тоше Г1 Рацвћа из Београда. — Др ТКнвојин Миленковић да се јави Милану Братићу 2 —3 крушевачки батаљ. рез. пешад. пука Ба запоз ВЈгеНе, ради пријема вести од свога зета Николе Христића — Брус. — Драгутин Ђекић пешад. пуковник да се јави Драгољубу В. Протићу полиц, пис*ру обвез. 1. жељезничке чете, жељезничка станица С. О. Солун. КТМДД-

ПОШТА ЗА СРБИЈУ

— Милутин Ненадић, извештава Чедомира Мвловановвћа председ. општине Радобуђске — у селу Грипска, срез ариљски, округ ужички, да је жив и здрав и моли га да извести његово породицу о то*е и да од њих до данас иема никаква извешћа. — Љубомир Аћимовић. Vчитељ из Тетове, ц. бр. 999, извештава своју сн«ју Параскеву Аћимовић у 1етову да је са својом женом и децом жив и здрав, да је од ње добио карту од 22 марта ов. г. али у њој ништа не јавља да ли су живи: његова мајка.Лазар, Ружица и Виктор. Моли за скорн извешта истим путем. Д»Д , ДГма1|| 1 |' ГЈЈЈК ■ .4»