Велика Србија

БРОЈ 875. - ГОД. Ш.

СОЛУН, НОНЕДР.ЉАК 1. . СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

гшт

<алш«

1А ОВАИОЕ ЗЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно Р50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, тодишње 51 драхми. РУКОПЦСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ 1 таи уредништва: Јдица Краља Петра 6р. 70. УређУЈе О Д Б О Р

БОРБЕ НА НАШЕМ ФРОНТ-Ун Комнгнике Источних СаЕезничних Војсака

Иастављамо' победонасно гонење непријатељсках елемената кош покушавају да својим отпором спрече непрекадно напредовање наших трупа . Благодарећи јединственом полету савегничких конпшнгената. који се надмећу смелошку и издржљивоихку, успех маневра, који бугарску војску избацује из строја, сада је свршен чин. Ф ранцуске трупе. ме1>у којима счј индо-кинески кбнтингенти, пошто су прекјуче ушлс у 0хрид, наставиле су своје напредовање на обема обалама језера севсрно и северо-западно од вароши. На обали западно од језера српски одреди, борећи се у вези са наииш трупама. енергично су сломили отпор непријатеља. Кооперишуки са француским трупама, италијански експедициони кораус напредује према Кичеву. и поред јаких теренских тешкока. Северније, грчке трупе, показујући свуда своје сјајнс способности за планинску борбу, заузеле су, у јакој борби, излазе из долине горње Треске и напредују брзо на север. У центру, напредујући кроз веома тежак терен. француска је коњица ушла у Скопље. Српске армије, пошто с.у у току прекјучерашњег дана потиснуле непријатељске елементе, који су покишали да успоре њихово неумољиво гонење. напредују нагло ка севсру и северо истоку. На дееном крплу, арешавши за неколико ча сова висове Пљачкавице планине, грчке дивизије су одбациле бугарске дивизије, које су узалуд покушалс да им спрече пут, и задобиле само на <едном месту шри тсшке. батерије и многобројан материјал. У области Струмице, у вези еа енглееким труаама оне настављају да притискују неприрхтеља. који журно уништава богата слагалишта нагомилина у долини. Савезнички авшатичари без престанка бомбардују и туку из митраљеза непријатељске колоне, којима не да!у ни мало одмора. Број заробљеника се стално повећава. Прекјуче ; е једна српска дивизија заробила само на једној тачци 700 војника. 8>јн»1иа1.ц|| 1тчга^’1ПпЈг||Ј»јЈЈмЈсга 0СЛ0Б0ЂЕЊЕ СКОПЈБА Наша радост, захвалност и призкање

Скопље је. попос и слава наша. За Скопљеје веза)(0 н.ославћије доба наше народнелрошлости.Скопље је било центар иекадашње наие келичиве. ј Скопље је било мозак ие[кадашњег нашег културјног развика. Скопље је 'било и остаје једно плуће ; нашег прошлог и будукег ■ напретка. Бел њега би на!ша прош.нк т била сакзта; | без њега би намбудукност [била немогућа. | Зато смо ослобоћење .Скопља нервозноишчекиј вали; зато всст о ослобо.•ђењу Скопља са узбу^е|н>ем примамо. ? Захваљујући свима са; везничким трупама, чији јсу подвизи допринели о,слобођењу нашег понос| ног Скопља.са усхићењем ‘поздрављамо француску [коњицу, којаје прва уие'.ла у Скоиље искру вечне Слободе. | Изгледа да и случај ијгра извесну улогу у разјним дога^ајима. Ако је јслучај хгер, да башфран’ цуска коњица уће прва у ‘наше драго Скопље. онда је он хтео да носиоци слободе човечанства буду од I рефени и за цоносиоце слободе Скопљу, некадаш њој престочици моћне ’ српскедржаве и данашњој ' другој престоници фраи1 цуске поеестрмме Сроије. 1 Наша поколења ће то с поносом иггицати, као (штомиданас са усхићеЈ њем поздрављамо. ј Живело слободно срп,ско Скопље! Хвала свима 5 савездичким труаама! ; Част француским ослобо; диоцима!

У незадржимом надирању и јурењу за мрским непријатељем, уз најдрагоценије жртве и огромне напоре, и наших храбрих бораца и свију савезничких трупа, француска коњица ушла је јуче у наше драго Скопље, срцејужне Србије, престоницу ц;:ра Душана, и унела Слободу у храм наше најславније прошлости, у центар не-

кадашње моћи и славе Србинове. Са нервозом смо чекали вест о ослобофењу Скопља; са узбу ђењем смо при-. мили вест да је Скопље слободно; а са усхићењем смо поздравили први глас о томе: дп је француска коњица ушла у Скопље, Лакоје разумсти и нашу нервозу и наше узбу•ђење и наше усхићење!

ПОЛ^ТКЧНЕ ВЕСТН ШТ0КХ0ЛМ, 17. - Шведски посланик у Бечу предао је в ећ барону Вуријаиу оЛговор америчке владе на аустриску ноту, ЛИМА. 17. — У републици Перу избпла је министарска криза. Криза је одма.ч решена. Ревила је наименован :>.а министра унутрашњих дела, а Вивели за мннистрн гро■ђевипа. ВЛАДИВОСТОК, 17. - Иа Омска јав.вају: да је Дума отпочела своје седнице.

ЗА ТРАЈДН МИР Из говора г. Аеквата Лондои, 17. септембра Г. Асквит је држао прекјуче у Манчестру, пред надаоналном федерадпјом, говор у коме је измећу осталог рекао: »Ми »г.-амо г.елико поверење у победу и знамо да наши велиги иапорн неће бати узалудни. Они ■ће нам донети прлвичан мир и успостављање нове мећународие политике која б.е за увек осујегити раг. Наши ратни циљеви су отворено издожени овде и у Америци. Једини мир, који можемо примити, јесте мир који ћс дати право самопределеша и бе.бедност свима великим и малим народима. Лига народа и опште расоружаље нису утопијске тежн,?, како многи веруЈу. Ови се проблени морају остарити и ставити у праксу. Свп напори Савезника упућени су на то, да се постагне општи и трајан мир у свету(г.

ћО&ЕДА У ПАЛЕСТ&НК Њеиа важноет и последице Лондон, 17. септембра Коментаришући последице савезкичке победе у Палестиии, Дејли Тглеграф пише: Сазнаје се азпоузданог извора, да је целокупна турска снага у Палестини износила 80.000 војника. Ова ћс победа изазвата нероватно озбиљан утисак на ситуацију на истоку. Сирија, сасвоЈим великимбројем хришћанског и арапског становништва, отворена је садаинвашјн и комуникације турске воЈске у Месопотамијв не могу се сматрати као врло сигурне. Турци данас нису у стању да избегну опасност која им прети. Турски пораз V Паластини и бугарски на Балкану изазвао је у турским круговима велику бојазан. Један од најважнијих резултата све победе јесге ослобоћеље наше армије у Палестини и мог}'ћност да је употребимо по своме нахоћељу.

НД ЛДЖИ ИЗ Н4УЕИД Поражавајући одговор бројева Париз, 17. септембра Нсмачки радиограми из Науеиа већ су у више махова славили и уздизали храброст и херојизам 35. аусгро-угарске дивизије, којој је било стављено у задатак да штити повлачеље вемачких трупа на испадном д*лу фронта код Сен-Махиела. Срећни смо

што можемо да одговоримо непријатељу на то и да му Сјопштимо да смо ми врло лако и јевтано изашли на крај са тим дивним херојством аустро-угарских трупа. Она француска јединица, која је имала да се бори са љима. забележила је као своје губитке само једног погинулог и 46 раљених војника. Мећутим, америчко - француске трупе заробиле су у својим уепешним офанзивним операцијама пуеко 5000 Аустријанаца, од којих 162 официра. ПОКРЕТ У РШУННЈИ Немачко-аустрнЈека етраховања Цирих, 17. септембра Ситуација Румуније озбиљно забрањује Берлин, јер стално одуговлачи да ратификује уговор о миру. Немачка и аустријска влада боје, се да Маргиломан, опортуниста, једног дана сасвим ке аз.мени своје дрнсање. Норвајче Алгемајне Ц ајтунг пише: »Узрујанос! извесних румунских кругова тежи ка новом споразуму Румуније са Силама Споразума и новој објави рата централнвм силама. Као и у лето 1916. године развија се велика пропаганда код масе, која је уверена да је куцнуо час за Румунију да поврати, уз кооперацију Споразума, све што је изгубила и још много ваше. Маргиломанова владаје од говорна. Централне силе стараће се да не буду изнечаћене«. СТАЊЕ У НЕМАЧКОЈ Мере противу евентуалне побуне Циркх, 17. септембра Потитичка ситуација у Немачкој погоршава се сваким даном. Све су мере предузете за немилосрдно и брзо угушивање сваке побуне. Неоспоран доказ о томе налази се у наредби немачке врховне комаиде, коју објављује циришки Ф олксрехт, а који гласи: »Трупама пешачке гарде, трећем, четвртом и петом корпусу. -- По пријсму телеграфске запокести под насловом »Угушивање штрајка« имаћете одмах да известиге командатуру за транспортоваље трупа у околини Берлина. Војиици морају бати наоружани као у борби, са бомбама. али без маске аа гасове. По пријему телеграфске запосести под насловом »При-

САОПШТЕ ЊА — Димитрије Христић из Битоља по акту бр. 4576 позива се да престане Оделењу Службе Безбедвости Мин. Унутрашњих Дела. — Ниже именована/лиц! позивају се да предстану комесаријату за избеглице у Солуну или ако нису у месту. да досткве своје азресе; А. Петровић, адв. приправник улица Констагинополис — Солун 00 акту бр, 5657. Јован Хаџић свршени ћак учигељске школе по акту бр. 5583. Васа Стојковић кр јач из Београда по акту бр. 5399. Филип Миливојевић управ. поште у пензији по акту бр. 5234. Ив канпеларије комесаријдла аа иб"' лице у Солуиу

17. септ. 1918. год. | — Анастас Благојевић, на| род. посланик извештава да је добао ш ; Србије следећа иитања и игвешгаје; Милена Сташевић из села Перувике (срез крушумлијске) моли за извештај: је ли је жив н.ен мук Марко Атанашеввћ, редгв марвеног депоа иоравске дизизије 1. позива. Укућани су сзи живи и здрави. 1 Ружа Гслубовић из села Рестелице срез крушумлијски) моли 1 а извештај: је ли је жив и з рав Новак Голубовић, и гаредник 3—2, 2. прекобројш пук, моравска дивизија 1. позива. Стана (агаревић из села > Спанце (оез прокупљански), моли за (звештај: да ли је жив њен :ин Евгеније Лазаревић, рцов 3—2, 2 пук. Укућани с/ сви живи и здрави. Сланвоааа Милошевић, из

села Спанце Ссрез пнохупљански) пита: је ли је жив и здрав Љубомир Милаиовић, 1—2, комбинована дивизија 1. позива. Укућани су сви живи и здрави. Стана Милошевић из села Спанце (срез прокупљански) моли за извештај: је ли је жив и здрав Велимир Милановић, 1—2, 2. пешад. пуд. Укућани су свиживииздрави. — Владнмир Ц, Гачеваћ, артиљ. капетац 1. класе, из Ззјечара, умрође 13. јунатек. год. у енглеској болници. — Добривоје Панић опанчар из Вел. Градишга, кадровац 1 чете, 2. батаљсна, пошта 84, борећи се да ослободи своју милу отаџбину, од немилосрдног нспријагел.а погинуо је у почетку операција иаше сјајне победе у 23 години, це дочекавши да ослободи и пољуби своЈе миле

сестре Александру и Веру. Вечито ожалошћени: браћа Богољуб, Накола и Василије, у Србији сестре Александра и Вера, теча Сава, тетка Милица, снаје Љубица и Јулка као и остала родбина.

НЗВЕШТДЈ Обавештајног Бироа Срп, Црв. Крстау Солуну о исплаћеним пошиљкама по уплатама положеним код Бироа. Овај извештај је састављен на основу добивених спискова о исплаћеним пошиљкама; оригиналне признанице још нису стигле чим стигну позваће се улагвчи да их ■ подигну: Милан Лазић — Јулијани по призн. 25725, 29, јануара, круна 228ТЗ. Крста Мидетић — Наста* сији, по пр; ан. 25738, 24. ја-

нтЈара. круна 382-05. Тихомир Смиљковић — Јели, по призн, 23741, 28. јануара, круна 6б9’90. Ненад Јевросимовић за Тихомира, по призн. 26336, круна 15б’42. Тодор Димитријевић — Винки, по призн. 28383, круна 167-18. Дим. Николић — Зорки, по признаници 28384, од 11 марта, круна 151*80. Љуба Миливојевић — Г«дмили, по признаници 28400, од 11. марта, круна 63 68. Данило Богдановаћ а« Јована, по признаници 28402, 20. марта, круна 8Г58. * Бора Атанасковић за Дану, по признаници 284’,4, 12. марта, круна 305 60. Јов*. Мокрањац — Светиславу, по призианаци 28412, круна 106*66. — Настввиће се —