Велика Србија

БРОЈ 877. — ГОД. III.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

СОЛУН, СРЕДА 1!>. СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

1А бВАИОЕ ЗЕВВ1Е

ЛИС/Г ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4-30 драхме, тромесечно 13-50 драхчи, годишње 54 драхми. РУКОПИСП СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стаи уредништва; у.чица Краља Петра 6р. 70. Уређује О Д Б О Р

НА НАШЕМ ФРОНТУ Комннике Источних Сазезничких Војсака

Обустава непријатељства са бугарским трцпама на фронту Источне Војске. Операције коњице у току последњих борби заслужују да се нарочпто истакну. Извештаји који нам накнадно пристижу показују славно учсшбе које је коњица узсла у победи. Енглеска је коњица заузела Струмицу. I рчка коњица, пролазећи кроз стрме планинс ни левој обалн Вардара, надирала ;> према Радовшиту. С.рпска коњици заилазила је дубоко у непријатељске заштитнице код Кочана, Царевог Села и Криве Паланке, где је водила јаке борбе. Француска коњица заузсла је Прилеп. Послс тсшког надирања кроз планине коз/им путањама, за време од пет дана, напала је и заузела Скопље, и ако је била опкољена непријатељем, а после бранила је веома огдрчено варош. На’зад италијанска коњицц отворила је италијанској пеишдији пут ка Кичеву. Све су на кдинствен начин испуниле своју мисију. Приликом заузека Скопља ифрички пукови стрелица и мароканских спахија запленили су пет топови од 105 м. м., 2 топа од "210 м. м., комору од 100 кола, целс железничкс возовс натоварене житом, коњима и воловима, и заробили су 'гООвојника, од којих 300 Немаца. Заузеће и одбрана Скопља, којим су наиш смели коњаници затворили у клисурама Кичсва ч. Тетова ве:!ш део 11. немачке армије, представља славан подвиг у историји француске коњице. НОСЛЕ ШИШАЦИЈЕ ВШРСКЕ Значај војне конвенције

Офанзива на наием фронту, отлочета 2. овог месеца незадржимим налетом храбрих српских армија, уз јуначку сарадњу француских и савезничких трупа, донела је, кроз само петнаест дана свог бушог развијања, најсјајније резултате: натерала јенепријатеља, пошто му је приредила страховит слом, да падне на колена и моли за милост. Овакав успех нше могао очекивати ни највеђи оптимиста. А успех је с војничког гледишта у толико значајнији. што је војном конвенцијом, наметнутом БугарскоЈ, бу гарска војска дефинитив но избачена из борбе. Не мање је значајан и по томе, што је отвориоликви дацију наших непријатеља. Са гледишта чисто наших интереса, овај догаФ.ај представља преокрет у ослобођењу нашеОтаџбине. Сви крајеви, које је /Зугарска насиљем држала под својом привременом управом,збацују одједном тешки туЈјински јарам и спасавају се ужасних невоља и мука и још ужаснијих несрећа које би их иначе могле снаћи идуће зиме да су и даље остали у ропству. С друге стране многи наши паћеници у бугарском ропству, било као заробљени било као интернирани.добијајунов живот, тако рећи васкрсавају из мртвих. Треће, Б) гарска се затвара у своје границе до коначне одлуке. Најпосле. задовоља-

ва се потреоа штедње живе снаге за ослобо-ђење оногдела Србије под привременом управом Аустро-Угарске и наших народних делова у аустроугарском ропству. Али важност капитулације Бугарске није само у томе. Последице њене морају бити и биће убитачне и за Турску и за Аустро - Угарску, а индиректно изаНемачку. Турској не остаје, после пада Бугарске, ништа друго, него да падне на колена и Савезнике молизамилост. Бијена, управо сатрвена у Палестини, ухваћена за гушу у Месоиотамији, а при томе сада без главне везе са Немачком, и она ће морати да капитулира шш да се изложи свестраној инвазији савезничких трупа. — Што се тиче Аустро-Угарске, она Је с падом Бугарске принуфена да ствара нови борбсни фронт, огроман и за њумногоопаснији но што 1 е до сада био игалијански фронт, јер на новом фронту нећеиматионакве одбранбене положаје какве има лтрема италијанској војсци. А чиме ће организовати нови фронт? Има ли војске за то? Да је имала војске, она би је благовремено била послала у помоћ Бугарској, јср би јој много лакше било бранити један краћи фронт изаједно са бугарском војском, него један много дужи фронт и без бугарске војске. С друге стране, познато је. да је њена војска састављена

јиз незадовољних елемена: та потлачених народа и п ри вил егиса ни х Нем а ца и Ма-ђара. Питаае је сада: ко;у ће војску, — ако уопште има војске на раеположењу послати на нови фронт? Ако пошаље војску потлачених народа, рескираће да сва пређе у противничке редове; а ако пошаље Немце и Мађаре. изложк ћс свој фронт према Итал*'јанима < пасности најтеже катастрофе. Најпосле, и покрет у Румунији може узети савршено непри јатељски карактер према Аустро-Угарској и Немачкој. А да све то неће остаги без утицаја на Русију, као на потлачене народе у Двојној Монархији, — не треба ни истицати. — Разлози су, дакле, довољно јаки за претпоставку и о брзом ослобођењу преосталог дела Србије и наших потлачених сународника и о неизбежном слому целе Аустро-Угарске. А после њеног слома ни Немачка се неће више моћи држати. С моралног гледигпта, капитулација Бугарске представља за нас сатисфакцију. С њиме је Бугарска понижена у толикој мери, да ће се узек се ћати своје срамне издаје. Ма да формално није преговарала о својој капктулацији баш са срћским личностима, она је пала на коленаи предСрбијом, за коју је допоследњег ча са тврдила да — не постош. Не треба изгубитк из вида ни то, да је Бугарска овим евошм поступком изиграла за увек свој политички кредит. С њом ће свет унапред морати рачунати као са земљом способном за сваку издају, јер неће заборавити, да је она јуче издала једне, данас друге и да ће сутра издати треће прлјатеље. То је за њу најтсжи пораз, јер ће га дуго и тешко осеђати. На крају треба истаћи, да ова војна конвенција није последња реч, већ једно обично и за нас врло повољно примирје. На конгресу мираодреди•ће се коначно судбина Бугарске и тек тада ће Бугарска искусити све лосаедице своје издаје и својих злочина.

1 су јој русКе иијаце аа увек за| тпорене. | БАЗЕЛ, 19. — Оиекује се остапка аустро \1 арског »тиистра енол.них послова Вуријана. По једној непотвр-ђеној вести, он је ве!. поднео оставкт.

ПАД БУГАРСКЕ Коментари иемачке штампе

'■гжрптЈт У Аустро-УгарскоЈ атмосФерн Дирих, 19. — Сви немачки ластовн са иеликим песимизмом и неописанам страхом д Т л ; ) ос1 ра/п^п\>Р| •и. лт.шппс комен 1 аркшу елчарскн и-тдај -1 а у СХ р И ј ске< ле те, у место тинички корак. __ ?ца, клевете. Сваки шд чешки

СлелеНе взмене љубазносги иамеђу народа аустро-угарске монаргаје доносимо као по све ка} 1 актеристичне за унутарње стзње ове мозаичнс државе. Шта Мађарл кажу о Аустријанцима: Наш најгори непријатељје стара Аустрија. У бечком ваздуху, зараженом од лешине

« » г Г 11 ; •* Ј 1 * Л Ј пЛС Оч I т. • V' ПЦ.Л п 1 с< Д ПС Ш П Минхенер НаЈесте Нахрил - и сваки мага рац аустриски .лен вели: 1 Л уп ОЈ е и злочин см М ује допуштено јекрити од народао^биљносг Мађарску.Сваким вамомента. Г.ромеиа ратне с Р е "( лога јем који двјемо Аустрији ће на <ападном фронту изаз-' .._ _ _ Ј _ Ј “ Ј

кид нашег савеза са ском, који нас ставља пред ужасну евенчуалнсст да се огранкчимо само на своју снагу рвди завршавања ратз. Балел, 19. — Локал Анцај гер пише: Бугарска напушта централни савез и желн да закључи мир. Немачки народ остао је дакле сам према Французима, Енглезима и Америчанима. Ј аква је ситуација коју данас преживљујемо. Бугарска је сасвим измеиила политичку ситуацију.

, ми хранимо свога непршате вала Је у аемљи концевтра- ља / » Аз Ешт „ (ј. Пешта цију скергиЈн и баш у тој од- р ч лучпој фази рата избија пре-ј ^ ' ч ' м . хг с* т» ишпаг Лвовзч С* О Г8 Р * ' ' н Л “СИ нП/иј 1Ј н1м 0(1 н рима: »Мађари су народ копилан који треба да ишчезне«. ГПосланик Странски 5 Ј 2.-91 7 ј. Шга Мађарл кажу о Чеси.ча: »Ако је трулеж чешки ијугоеловенски заразио Аустрију, круна Св. Стевава (т. ј. Мађарска) имаће муке да се сачува заразе. . (»Аз Ујшаг« од 20. јула 1918.). Шта Аустријанци и Мађари кажу 6 Словенима: »Шта да се ради са Словенима? Ваља ах десетковвти и разбити њихов блок... Најбоља средства да се они вс ребе, јесу немачке школе, рат и скучавање исхране, т. ј. глад ... (аустријски посланик Ваштл у једном скорашњем говору). У Хрватској нема лоја-тности ни према коме, чак ни према Еогу. Тачс се дише са свим балканска атмосфера. тамо се зна за тактику лажних докумената, непознату код нас. (»Бу да-пешти Хирлап« од 12. августа 1918. г.). Сви Југословени су издаЈннци... Доста са полумерама и салудим стрпљењем: ваља иетребити те лупеже и затворити наша срца свакој мисли о милости! .. (»Буда пешти Хирлап« од 12. авгусга 1918.). Шта Чеса квжу о АустриЈанцима: »Народна дужност Чесима јесте да шкоде Аустраји свима средствима и у свима приликама... Да човек буде зеран народу чешкоА, мора бити издајник према Аустрији... Аустрија није држава, него страптан сан, вековна мора... Тоједржава без родољуба и без родољубља, који сачињава збир осам ирединтизама, рачунајуки ту и немачки предентизам. То је наказа!... (Чешки посланик Странски, у Еајхсрату 25. јула 1918. г).

ВЕЛИКИ УСПЕХ Последаце пада Бугарске Лондои, 19 септембра ПретресајуТи последицебугареке предаје, ђзнерал Морзс пише у Дејли Крониклу: »Саобраћај са Турск м биТе прекинут. Врло је вероватно да ће се отоманска царевнна у свом безизлазном положају одлучити врло брзо на исти корак кво и Бугарска. Дарданели и Црно Море биће отворени савезничким лађама. Цереалаје јужне Русије и п тролеум са Кавказа биће на нашем домашају. Ми ћемо амати нов пут којим ћемо брже помагати аћти-немачку струју у Русији Вслики део британске војске биће слободана. Србија ћс бити успосгављенв и моћи љемо преко ове пружити руку потлаченој Румунији, а'Аустрија, најслабији шампион непријатељског ланца, имаће да брани границу.

ПОЛКТМЧКЕ ВЕСТИ РИМ, 19. — Држи се да '1<е. на једцој седници иарламента министар председник г. Орлапдо дати »ажнс и:;јане о спол.ној полнтици и војној ситуацији. ПАШИНГТОП, - Иремапоуздапим нестима, Пемачка увпћа дн је пад мансималиста неизЛежап н с.према се да призна нову руску г.ладу. кадајући се да на тај начин може отворнти пут за ноае интриге, или бар за доцније односе са Руеијом. Овдс се, мећутим, рачуна. дв јеНемачка нзиграла у Руеијн последч>у улогу и да

СТАЊЕ У ВЕМАЧКСЈ У страху од ковачног слојма Базел, 19. — Из Бсрлина јављају: да је Ф.ж Хинце позвао шефове веКипе Ра 1 хстага. Многи су посланици стигли у Берлин. Сви чланови из фракција са левице позвани су депешом да одмах дођу у Берлин. Базел, 19. — Многи немачки листови отворсно истичу бојазан да ће солидарност фронта би ги уздрмана ако се не ставе у живот демократске реформе. Нски листови жучпо нападају Хертлинга, кога оптужују за неспособност и заслепљеност. Може се рећи да никода код немачког јавног мишљења није владао овакав страх. Али овога пута народ осећа да се приближује катастрофа. Влад.т чини сне напоре да спречи ову панику, али узалуд. Нвјстраодније вссти се стално проносе и бацају све Немце у нервозу и у безизлазан положај. СА КАЈМАКЧАЛАМА У спомен палнхза слободу 17. септембар је на Кајмакчаламу празнован Такве прославе су ретке. Тога даиа освећен је храм, подигнут иа признања према сеиима палих јунака на месту одакле је пре две године на исти дан оглашена слобода и улаз у милу нам Отаџбину; слављене су душе налих на пољу часги од захвалних им другова, војника, официра и највиших представника државних. Тоје уједно и прво освећење цркве по ослобођењу Србије, на нашем земљишту, на гробовима и костима мученика српских, који рбЈављиваху са највећевисинеКајмакчалама слободу роду своме.