Велика Србија
СТРАНА 2.
»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«
БРОЈ 8«1
када победа није добивена са ј је прво дело било да проуз-’пе непријатс-л. је, г.од зашти рокује одмах после првих го- ( том артиљерије, извошио надина после његовог ступан»а ; пад на положаје у долини на престо убиство утицајногј Стицон, брдо ('слароло.али је Стамбулова коме је погдаки- био одбијен на целој линији то био дужан за његово сту-јсем код Малга Вал Пез, где је пзње на пресго. Ако је икад заузео једач наш игтакнут постојао суверен директно положај. Заробили см 1 неко-
више неодољиве смелости и неуморне енергије«. Лондон.— »Морпинг Пост« вели: »Глупост би било од стране Гавезника дати Бугарској примирје у данашњим приликама. Хинце јавља за долазак поЈачања ради побољ шања стања. Ми се нећемо излагати ризику. Иначе тра жити примирје било 6 и нечасио, ако се мисли да Бугари држе вечито територше наших савезника. Немци ке учиниги све. што је могућно да спрече Бугарску од пристанка на услове постављене од стране Савезника. Ати ће они имати да раде много да би подиглн бугарски морал«. Лондон.— »Рајтерова Агенција« ; јавља: ».Јасан одговор биће упућен Бугарској тек после саветовања измеЈју Савезника. За то време саопшени су Бугарској гдавии потези политике и веровати је да ће софиска влада очекивати јасан одговор Савезаика. У том ме&увремену савезничке војске настављају своје војничке операције«. Лондон. — Валентин Шарол, добро поз«ати публициста, пишући у »Тајмсу« наговешаује Савезницима потребу да се са Феодинандом поступа строго. Он вели: »Одавна веЈа истичемо да је наша прва дужност! да се бринемо о нашим балканским савезницима. Можемо поступати са бугарским народом милосрдно, али у интересу самих Бугара поступаћемо доста строго са њиховим сувереном чијп су утицај и кобни пример учинили неплодним лепе наде које су обећаване од Бугарске првих година од њеног ослобоћења од турског јарма«. Пошто је говорио о принцу Александру Батенбергу и о избору која је учињеа у лицу Фердинанда ради заузимања упраасњеног престола Широл наставља: »Његово
лично одговоран за увлачење своје земље у несрећу то је бугарски Фердинанд. И ако је један од главних циљева рата од стране Савезника о безбеђење светске безбедности против милитаризма и аутократије бугарски Фердиначдкоји је на Баакану живо оличсње свега онога што има најгорега у милитаризму и аутократији не сме остати господар свога престола«. Лондон. —»ДелиТелеграф« вели: »На западном фронту Немци подлеже много јачем притиску но што су то икад искусили до данас. Бугари
лико иоЈника и Један митраљез. Оборена су четНЈ и непријатељска аероплана. Албанија. — Наше нолоне. насптвљајуки гонеље непријатеља п прешавши прекјуче Љусну на друму за Кавају и П оловин и на друму који води за Елбасан , биле су у контокту на неколико места са непријатељским зааилитницама. Солунски фронт. У ток 1 Ј 20. септембра почела је предаја бугарских трупа код нашах положија у Сопу на друму Бишољ — Кичево. Избројано је до сада: 102 офнцира од којих два команданпт бригадс и четирп команданта пукова, и 1.218 војника. Избројани матсријал износи 8 топова, 80 митраљеза, 8 бацача бомби, кола. коња и другог материЈала разне природе.
А Н I 8 Н Е 8 Е С Т *
ГИЈОМА МИШШ
ле велику количину брашна за источну Маћедонију.
ЖЕКСНА РДДНИЧКА ШКОЛД У БИТОЉУ
„ - - Бивши Командант Источве као и Турци имали су сгра -1 Зојске ђснерал г. Гијома уп)шне воЈничке успехе и при- тио ј е во ј ВО д Д г Мишићу ов> родно да се осврћу на своЈе чесх и ТКу; властите интересе. Пацовиј Војводи Мишићи Начелнику На дан 15. сепгембра ове гонапушга|у лаћу коЈа т °н е . Штаба Српске Врховне Ко- дине Женска Радничка Шко* ао шго »Форверд« увиђа. ј манде ла у Лерину обратила се је После слома Бугарске можеј Био сам стално срцем са молбом Друштву за зашгвгу вероватно дођи и повлачење вама у славнич данима које == -■:- - . —= 1 Турске што би још већма сте проживели. Шаљем вам
деце, да постане пододељак Радничке Школе истог Друштва. Главни Одбор је решио да се та школа споји са Женском Радничком Школом битољских избеглица у Водену и да се у Битољу оснује као Женска Радничка Школа. Прикупљени прилози за школу у Лерину предати су на чување лруштвеној благзјни, а сви прилагачи постали су чланови друштва. ВАЖНЕ 8ЕСТК ЊУЈОРК. — Последње недеље септембра (п. н.) Сједињене Државе станиле су у саобраћај 17 лађа, чији депласман ианоси 72.700 тона. ЕЕРП. — Дописник берлинеког листа »Локал Анцајгера« у Констанци јавља: да килограм кафе кошта 100 франака, а шећера и масла 45 фраиака. АМСТЕРДАМ. — »Вестфалише Цајтунг« сазнаје из Москве: да су последњи министар војнн под царевим режимом Поливанов и министар војниу Керенсковом кабинету Верковскн осуђени на смрт. ЛОНДОН. — Максималистичкн представнпк Лнтвмнов еа 51 земљаком отпутовао је ао Русију.Женз Лчтвинова и њене кћери остале су у Лондону.
допринело аустро-угарском [моја честигања и био бих Ј распарчавању. Какав ђе ути-веома захвалан када бисте'
Крф, 22. септембра Поводом победа на српскоме фронту. НБегово
С А РАТИ11Х ФР0НТ0ВА
сак оно учинити на Не.чачку? изразили Њ Кр. Височанстзу, Величанство Кваљ Петаттпоичнео Ње. »Дели Мељ« каже: »Бугари су | уз м 0 ј е дубоко поштовање оели !* анство лрал> Иетар произвео Је 1±»еотпочели преговоре, а Турцч ! радост коју осеђам видећи Га *1Р во КраљвВСКО Височанство Наследника су изгубили вољу за ратова-‘ Г д е улази у Своју Крал,евину Престола Александра у чин 1>енерала. ње. Раскинути савез полако 1 ка о и моје жељу за потпун Српска Влада била јс поднела ово / предлог још у се срозава чак у злочиначкоч успех. Гијома. месецу јуну, али по жељи ћаследника Престола стЈГд7уго ,В »о' , д“ И “лроду*°; | Г. ВЕННЗЕЛОС 0ШТ0ВА0 П / О,13водстао к °^ а « н0 пжм Ј е пооедс. Ј днсвноЈ заповести во/сци изнете си заслуседншГгрчке маде, 3 отпутомо г< ' Нааидника Престола Алсксандра, који 'је за све за Атину- > време рата био стално са војском и чиЈа јс улога , ' ! оила тако знатна за време болне периоде повлаГ а „оТ««к е 0 „ б “е, е бе,ноГг:: " 0ВРАТЛК ‘Љ- «’*>»«• Истакиуто је нарочшпо даје »Дели Њус« вели: «Услови Јавља се избеглицама из ин изор,жао прелаз преко АлбаниЈе и порсд тешке који су од Савезника став- Битољског, Охридског, болести и издржанс оиераци/е. Јавно мњење и љени Бугарској представљају 1 НКВСШКО! минимум онога шго ови за- им - домовима. , . . ... Ради упута за визврање К( " и Н 11 Ј е 0110 сведок пожртвовања Наследника пасоша има се сваки обра- Престола за Отаџбину. тмти Комесаријату за избе-' глице.
до да нападе са пуном снагом све док се милитаризам безусловно не преда. Војске савезничких> народа насгавиђе до
хтевају за закључење мира. (Нарочити извештај Ратног Пресбироа)
Фраац. коаинике Париз, 23. септембра Победоносни напади које француске трупе, уз кооперацију америчких трупа, врше на фронту Веслс и на фронту Шам пање, приморали су Нем * це на опште повлачење прсма Суипи иАрну. Немци нагло напуштају страшне положаје утвр^ене пре четири године и брањене са огорчешем које се није никада демантовало и повлаче се на фронту од 45 километара. У садашњем моменту варош Ремс је сасвим ослобођена. УтврЈсње Бримон и масив Моронвилер налазе се у француским рукама. Французи су сасвим опколили масив ћосин л‘Абес. Њихове претходнице, у сталном контакту са немачким заштитницама, прсшле су главну лиџију Гренвил, Бургоњ, Сернеј ле Ремс, Бетенвил. ћсточније, Французи сс шлазр дуж Арна на целом ц,еговом токи. Прешлису Суип код Гренвила и Арн на више места. Енглеоки кошивике Лондон, 23. септембра Нашс су трупе наставиле операције мањег зна-
севсро-западно од овог села и зароОиле војника. Услед нашег сталног притиска на целомфрон-
иолссши и изаржане операцше. Јавно мњење и »ешког и Брег.члничког, српски војска иримају са најдубл>ом симпатијом »вима. ° А ° РеН П 0 В Р а1а1 ', ову одлуку Крпља Петра и Владе, јер нема Србина
Од Комесаријата за избеглице 23. еептембра 1918. год. бр. 5890., Солун. УВОЗ РОБЕ ЗА СРБИЈУ Примеђено је, да молбе ко-
СА НАШЕГ ФРОНТА Коминике за 22. септембра Послезаузећа Врање нашепретходнице настављају енергично гоњење непри-
је се упуђују нашем Одбору јатеља. По сада добијеним извештајима
лазе источно од канала ОдбијајуФш нсмачке заштитне одреде, оне су заузслс Ла Териер и сектор Хиндербургове линије на тим местима. Ашерич. коминике Вашиштон, 23. септембра ћаш напад заплдно од Мезе, извртен у току >учерашњег дана, наишао је на одлучан оптор непријатеља,који је деЈствовао са добро утвр г 1)сних положаја артиљеријом и митраљезима. Одбшен и су силни непријатељски против напади са тешким губитцима по Немце. Италиј. коминик^ Рим, 23 септембра Жива артиљеријска борба на разним местима V планин ској зони. У зови Тонале је дан наш одред изненада је напао и уништио једио мало непријатељско оделење Код Казина одбијена је непријатељска јуришна патро јла. На платоу Азиаго енгле чаја северно од Сен Каи- !скч су пдр а ди, посде аргиље тена. Аустралијанске ријске припреме, извршили
ту нспри/атељ јс почсо за регулисање увозних до- више ОД 1500 заробљеника, мећу којима да се повлачи са позна-\ звол *> ННС У ннкад довољно команлант телног ауотпи 1 гипг 19 тпг висова под иченом °ДР е 1> ене . нити Д асе оне П °Д- коман Д ан ^ ]©Д Н °Г аустрИЈС: КОГ пука, тлх висова поо именом (носе саобразно упуствима , топова већином тешких и 30 митраљеза илато ое ла 1сриер, на ко ј а ј е за рад о д б 0 ра проаи- пало је у ваше руке. завијутку канала Бскоа, | С а° Господин Минисгар На-‘ ■ - — ^ између Ле Кателеа и родне Привреде под ТБр. 659 Бревксра. На целом фрон- ј°Д 31. јануара ове године, те ти између ова два места због тога после и {)дбо Р ни Ј е •I 'о > у могућности да такве молбе нашс се трупе сада на- узима у поступак и да по
НАЈНО ВИЈЕ ВЕСТИ Цирнх, 23. — Из Бер.шна\ није усдове. стима даје своје одобрење за г јавлају: да је престао с.ваки ј гт ^ ^, 90 __ а,. т | увоз ј војнички саобра1\ај изме-ђу I ЦИриХ, 2.1. Аусгри|Стога да се не би то и у Мерлина и Беча с једне и 6 ’о- ( ски коминике гласи: обудуће више дешавало по- фије с друге стране. ј след дога"ђзјз набугарском следњи се пут скреће пажњај Женева. 23. — Криза фрончу приморани смо
заинтересованим и они се о- ц хаос. на бечкој берзи и вим позивају да у својим мол- > ђ а ш тра ј и бама које буду подносили Од-јј ж бору за увоз робе, увек на-ј »г».енева, з.г>. псма значују: Ко ће бити пошиља-јчка штампа, говорећи о лац а ко прималац робе; ме-! Фердинандовој абдикацисто односно држава из којеЈЊ назива га другим Конће робу увести; нашта ће у-' везену робу употребити т. ј.
ц енглеске трупе, уз са- ^ мро5илА , 4б војвика , 4 деЈство тенкова, напре- 0 ф И ц Ира и аапленили 3 мидовале су на ивицама села | траље за. Боревоара и на гребену У области северно од Гр а *
препад на непријатељске ро
да ли за слоб<)дну продају у Солуну и околини, за реокупирану нашу област, или за снабдевање Србије; чиме ће робу пренети до места њеног определења; даље је потребно да уз молбу Одбору поднесу доказе о својој финансијској моћи и трговачкој способности за остварење увоза робе ио добијеној дозволв; као и да су слободии од војне обавезе. Најзад молитељи ће бити дужни, да уз назначење своје садање адресе Одбору даду и писмену обавезу, да ће по добијеној дозволи за увоз, робу увести у року коју им Одбор за то буде одредио. Молбе за Одбор предају се председнику одбора — Делегату Мвнистра Народне Привреде у Солуну, улица краљице Олге бр. 5. (Зграда иа авлије). БРАШНО ЗА ИПТОЧНУ МАЋЕДОНИЈУ Јуче су грч«е власта посла
да на албанском фронту повучемо наше дивизије у позадину. Рим, 23. — Орландо је, у току једне ссднице, објавио да су се италијанске ратне ла1)е и енглеске крстарице приближиле Драчу, избегле мине
стантином и другом жртвом на Балкану, где ће се извршити велике политичке промене у скорој' и нападе сумарена, пробудућности на штету цен- дрле у пристаниште и
тралних сила. Лозана, 23. — Јављајуиз Цариграда, да јесул
уништилесасвимбазу аустријских лађа. ћачелник иоморског штаба из -
тан изјавио да је жељан јавио је: да су амсрички мира и да би га одмах сумарени, штитеФш фло-
тражио кад би од Споразума могао добитиповољ-
ту, уништилидва непријатељска сумарсна. НИТ Гјв I ;».У|.|Јтавг№Д№1>
САОПШТЕЊА — Позивају се, да се одмах јаве Комесаријату ва нзбеглице у Солуну сви раденици, зидари и калдрмџије — Битољске избеглице, који се овде налазе, како би им се издејствовале путне исправе за повратак у Битољ, где су неопходно потребни за оправку зграда. Из канцеларије Комесарнјага аа избеглице у Солуну,
20. септембра 1918. године, бр. 5862. — Мајстори — дун^ери из Ђевђелије' позивају се, да се одмах јаве Комесаријату за избеглице, ради упута у Ђевћелију, где имају иавршити разне оправке зграда.
Одговсрни уредник : Алекса Грданавхк Штампарнја »Велика Србија*