Велика Србија
БРОЈ 885. - ГОД. III.
СОЛУН, ЧЕТВРТАК 27. СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
,0
ш п м Ш ш т I 1 а
т«<1.тд'|Га»^л?т1П" т »'- г - г ” —т----'-г -■«' -шж. ( 1.Д ПВДНОЕ ЗЕКВ1Е
:др;^а»№адц»%.-' ш&*л
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Лкчечно 4 50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, годишње 54 драхМи. 1’УКОПИСИ СЕ НЕ ПРАЋАЈУ < тан уредништаа: улица Краља Петра 6р. 70. Уређује ОДБОР
у Ч.1У; агшатудг^аг*
лмт>> «м
»Ц.Ц.ДЈС.
Н А Р Е Д Б А ФАОБР. 50,225 МИНИСТРА ВОЈНОГ ЗА Ц Е Л У ВОЈСКУ 21 СЕПТЕМБАР 1918. ГОДИНЕ У СОЛУНУ. ——
Валкански ратови 1912. и 1913. године нашим успешним рздом и јуначким подвизима војскепривукли су нам пажњу и интересовање других народа. Садашњи светски дуготрзјни рат, пун узвишеног поимања дужности државе и народа и сјајних дела наше војске — победе на бојним пољима у Србпји. од ступање кроз Албанију. преуређење вогске на Крфу, убрно* успешна акција на Солунском фронту, наЈславниЈе и са изванредним резултатима победе у последњој офанзиви — пронео је славу нашега народа широм целога света. Овај период нашега народног живота по важности својој и великим резултатима зпузима-ће на јвидније место у целокуаиој нашој историји. Кроз цео тај период, од његовог почетка, Његово Краљевско Височанство Наследник Престола својим животом и радом врло тесно је везан за живот и рад наше војске. Његов удео У овим великим данима оставља узорити примерпоуздања, истрајнога рада и великих заслуга, најпре као команданта армије. а по том као Врховног Команданта војске. У име признања за светезаслуге Његово ВеличанствоКраљ Петар Први благоизволео је произвести ТВегово Краљенско Височанство Наследника Престола у чин 'ђенерала. У овоме високом чину признања заслуга Вођи и Команданту истиче се одликовање и привнањецело! српској војсци. Тај узвишен акт, по себи тесио везан са догађајима рата, обагио се је на овај начин: Председник Министарског Савета Г. Никола ПашиФ. у име целога Кабинета поднео је 19. )'уна ове годиие Његовом Величанству Краљу Петру Првом молбу ове садржине: Ваше Ввличанстио, МолимрВашеВеличанство да благоволи при.мити молбу целога Кабинета и да произведете ми дан роћења Вашег Величанства Његово Краљевско Височанство Наследника Престола у чин генерала храбре српске војске. Чланови Кабинета саветбвали су се о том гштању, па су нашлп да је Његово Крзљевско Височанство давно заслужило тај високи чин својим војничким врлинама и заслугама за нашу отаџбину. Осим тога говоре у прилог иаше молбе и други политички разлози, који изискују да Врховни Командант наше војске буде имао чин генералски. Његово Височанство заслужило је ”ај чин поодавно и својом преданом счужбом и својим јунаштвом, па на послетку и својим херојским ноднашањем свију оних тепшоћа ч мука, које су скопчане биле са јунаштвом иаше храбре војске. Ми молимо Ваше Величанство да нам не замерите нашо! молби и да благоволиге улутити писмо о свом ро-ђеном дану Наследнику, признавајући му заслуге за одбраиу нашс отаџбине. Министар Војни генсрал Рашић спровешће Ваше писмо до знања нашој храброј војсци. У највећоЈ понизности молимо Ваше Величанство да благоволи примити уверење о нашој оданости и верности«. Његово Величанство Краљ ГТетар Први благоволео је примити овај предлог Краљевско Српске Владе; али Његово Крзљевско Височанство Пресголонаследник изјавио је жељу, да се Њсгово унапрефење — због неповол них прилика, у којима се тада налазила наша Отаџбика — одложи за доцније, после лобсде над непријатељем. Сад, после зе.шке победе, која нам је ослободила вслики део наше земље, на поновну молбу Владе Њсгово Краљ< вско Височанство Престолонаслсдник јс благоволео изјавити, да прима понуфени му фенерг лски чин, у коме види признање и заслужено одликовање и цсле наше храбре војоке. Његово Величпнство Краљ Пета р Први благоволео је цпутити Врховном Команданту, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследншсу ово писмо : »Његово Височанство Краљевић Алсксандар, оршсњсм својих дужности у новим ратовима 1912.—1913. године противу Турака и Бугара, заузео је у најславнијем периоду народке историје местс вофе и јунака, који својим врлинама оличава садашњост и будућност Нашега народа. У славним војничким успесима српске војске 1912.-1913. године Његова Прва Армија решилајеса успехом битке: Куманово, Битољ и Брегалницу. Ове победе су од пресудног значаја. ПодЊеговимВрховним во-ђством у рату 1914. годинесрпска војска достигла је врхунац своје славе. Она је задивила свет својим победама над аустро-угарском војском. При изненадном нападу аустро-угарске којске на Србију свет је био гледалац неравне борбе, која подсећа на борбу Голијата и Давида. Млади Воф и Његова у сваком погледу млада, материјално недовољно спремна и наоружана војска, у тренуцима када је цео свет зазапрепашћен и био припреман да види извршење једног невићеног међународног злочина,утом драматском тренутку Млади Вођ са својом војском, маленом али задахнутом самопоуздањем мирно и приссбно корача свом бесном нападачу на сусрет,
срета га на Церу и Јадру и у првом сукобу натерује га на одступањс преко Дркне и на одбрану. Цео свет 1 'е био задивл.ен победом нашом на Руднику. Н -п])ијатељ, избачен из наше земље без оружја, топова, возова, био је потпуно разбивен. За тим је дошла година 1916. Нападнута са св«1у страна са огромном бројном надмоћношћу, Србија |'е преставл.ала јунака мученика. Њен сусел Бугарин ударио јој је нож у леђа у најосудипјем тренз^тку. Трупе наше војске, у заштитничким борбама, односиле су увек почасне победе, али је непријател,, стицајем прилика најгежих, какве су се могле и замислити, све више стезао ланац око измученог тела српскога народа и његове славне војске. Одступање преко Албаније у зимско доба, крозбеспутну и пусту земљу, био је врхунац напора и поткртвовања. Наши Савезници, растављени од нас морем, са зебњом и слутњом гледали су како ће се свршити наше ппвлачење у Албанију и преко мора. Нашу артилерију и возозе сами смо спалили и уништавали. Албанију смо покрили лешевима и голих руку, у крпама, прегладнели и тако рећи полумртви дошли смо 1916. године јануара м фебруара на Крф. Наши непријатељи дахнули су душом. Сматрали су да је са српском војском свршено. Јуначном и еиергичном Врховном Команданту Краљевићу Александру у томе периоду припала је улога спасиоца своје јуначне и бесмртном славом увенчане војске. При пролазу кроз Атбанију, оболео, оперисан. Он је прелетао преко ледених хрбата албанских, не мисаећи на себе. Његова младост, Његова љубав према српском народу и његоаој војсци, не само што је оживљавала духове већ је давала пример енергије и бескрајне наде у срећан исход ове исполинске борбе. У место да потражи лека и краткога одмора и опорављења, Он је пошао у Р.вропу, да у средини ноших Савезника поцрпе ојачање и енергију. ГТосле огромнсг рада на Крфу српска војска, васкрсла, појављу1е се на Солунском фроиту, и — на чудо целога света у јуначким борбама односи победе, као што је: Чеган. Горничево, Кајмакчалан, Чуке, Битољи Моглена. 1917. годинесрпска војска се је нелрекидно спремала, у заједници са својим Великим Савезницима, да непријатељу зада смртни ударац и ослободи тиме своју отаџбину. Круна свију досадањих херојских подвига српске војске је величанствена победа последњих дана — победа, која је за 15 дана донела ослобођење три четвртине Нашеземље. После пробоја непријатељеког фронта заузећем Ветреника, Доброг Поља, Сокола и Козјака, а уз обилату сарадњу и помоћ нашнх Савезника, српска војска је у гоњењу непријатеља ка Скопљу и Царевом Селу показала ненадмашну храброст, издржљивост и брзину и изванредну смелост, шго је — у вези са акцијом Савезиика на осталим секторима фронга битке — довело до прекида непријатељства између Савезничких војсака и Кугара и до повраћаЈа наше земље, окупиране од Кугара. Ова велика победа Наше дичне војске стекла је српској слави ненадмашни сјај и признање и биће уписана на најлепшој страни историје херојских бораба нашега народа за ослобођење и уједињење. Оволика дела славна и велика, која су г име Србиново дигла до Олимписке висине у очима храбрих војсака наших Савезника и целога света, у којима војска и Њен Вођ допуњују јединствен еп, који ће светска историја забележитм као класичан примеЈ) :;а подражавање народима, који љубе слободу и независност, испуњују п Моје срце Владаоца и Оца неизмерном захвалношћу. Ја желнм да дадем израза захвалности народу и војсци, подарујући њиховом јуначком Вођи Његовом Височанству Краљевићу Александру чин ђенерала.
Кастела (кпд Агине) 17. септембра 1918. годиие Министар Војни Ђенерал, Мих. С. РашиБ, с. р.
ТВЕТАР, с. р.»
Саопштавајуђи све ово на знање целој војсци, позивам је, да своме одушевљењу, љубави и захвалности према нашем дичном Врховном Команданту дамо израза у дубоком и једнодушном узвику: Живео Крал> Петар! Живео Његово Краљевоко Височанство Престолонаследник Александар! Живела Србија и њена јуначна војска! Министар Војии, Ћенерал, Мих, С. Рашшћ, с. р.