Велики Петар руски цар и његово доба

104

Сибир. Кола су спремна.“ Сви се уплашише, и плачући рекоше: даће радије изгинути но обријати браде и са њима изгубити божју слику. Менчиков беше озбиљан и рече војнику да их одведе. Али се међу њима нађе један младић, коме је тешко пало да се раздваја са женом, па рече: „Нек се испуни небесна воља.“ И посади се те га обријаше, а за њим и остало друштво. Сутра дан изиђу пред цара, и он их непозваде док их није представио Менчиков. Петар беше изван себе од радости и пољуби се са сваким поздравивши га са „Христос васерсе,“

Менчиков је и заслуживао цареву љубав јер беше ревносан и ваљан. Цар му је подарио рано Андријин орден, називаше га у писмима „брате“, „дете“, друже“, постави га за ђенерала, даде му римско кнежевско достојанство, и царско-руско. Но најгора му страна беше: користољубље, страст, која му је често строге казне доносила и због којега је цар често мрзио. -

И вице-канцелар СкаФиров беше даровита глава. Цар га опази шетајући се по Москви и учини му се ваљан, јер говораше немачки, Француски ипољски — што бешеу оно време редкост у Русији. Скафиров није чекао да га двапут нуди и ступи у службу, те 1703. буде постављен за странски департамент. У време пораза на Пруту беше он посланик који изради мир. У Цариграду се бављаше до закључења мира и ожени се са ћерком младога кнеза Гагарина, али после паде. — :