Велики Петар руски цар и његово доба

108

Менчиков беше сретни последовач ЛеФортов. Порекло му се не зна. 1674. родио се у пределу Московском, и неки веле да му је отац био сељак, а неки пекар. Толико је извесно, да је као дете продавао по улицама ћаје некога московског пекара. Једном приликом затече га цар где се шали са дворским гардистом и допаде му се живосан дечко. Узвега за дворанина и изобразига лепо, јер пре тога није знао ни имена подписати. Други веле, да је Менчиков био служитељ код некога руског великаша и да га је Леор препоручио цару, јер га је спасао при некој завери. Лефор је учио Менчикова ратној вештини и тајанама тадашње политике, па после оде ва посланика и поста љубимац царев. — „Нареди милостиви господару — писаше му једном — да калуђери имају годишње 6 рубаља плате, као и војници. То им је доста. Војници треба да имају нешто више од њих, јер по неки има и жену и децу, па још врши тешку службу, а калуђери ништа нераде и могу живити о хлебу и води, јер су на то и обвезани и заклети, да се одреку новца и по примеру св. отаца живе сиротињски,“

Једном приликом, кад мађистратски чланови у Воронежу нехтеше по наредби царевој да бријају браде мораде их опет Менчиков приволети на то. Он хтеде да изненади цара о Ускрсу, па наручи свима члановима, немачко одело и позва их пред празник к себи. „Цар ми је заповедио — рече им да вам кажем, или да ове хаљине обучете и браде обријате, или да се спремите запут у