Велики Петар руски цар и његово доба

11

савесно вршио дужност, А доцније опет овлада стара страст. Петср га испита и обеси јавно, говорећи: „кад је он као велики судија погавио реч, онда неће цар да буде лажа.“

Петар је гледао да поправи засебно друштвеним суђењем, и државну управу повери колегијама (10) управљајући се по шведској. Немац Фрик добави извештај о евему, и показа потребан нов законик, који би евршен 1720. (вборник закона), а 1721. изиђе и парнични поступак. До тога времена беше по старим законима обичај, да се парничи као у двобоју и борци долажаху са оружјем или батинама пред суд. Џошто је мало њих Руса било писмених сваки би умочио прет у мастило и притиснуо на хартију. Војводе, без плате, беху изашиљани у области да се наплате. Петар постави по областима старешине, које бираху грађани и којима беше дужност да купе порезу. Често би и сам цар учествовао у суђењу и пресуђиваше ствари укратко. Само се нерадо уплетао у парнице против сената. До 1722. постојала је уредба, да се председници појединих судова бирају из сенатеких чланова. Ови су могли да терају самовољства, јер кад би их ко за то тужио сенату, они би се оправдали одмах код својих познаника. Али Петар постави једнога, ђенерал-прокуратора који је пазио при сенатским седницама да се врши правда, а у помоћ му придаде још једнога.

Сенат је установио пре но што пође на Турке. Петрова правичност незнађаше за милост, само искрено признање могаше га по-