Велики Петар руски цар и његово доба

112

будити нато. Кад је једном за време турскога рата у Петрограду муштрао новаке морнаре угледа једногачовека и уздрхта од његова погледа. Заповеди одмах те га ухватише, али онај клече и викну: „Милост! Ја сам"тешки кривац.“ — „Да ниси стрелац, — упита га цар — да ниси ти онај што ми у детињетву поднесе нож под грлог Злочинац призна све и исприча како је био наведен и како је од тога времена блудио, док најпосле не дође у Сибир као сељак и у Архангелску ступи у морнаре, где је до тада верно служио. Цар му опрости живот, али га посла на границу и запрети, да му више нигда не изиђе пред очи. Кад се појавише силне крађе заповеди сенату да изда наредбу, да се сваки обеси који ма иглу украде. — „Али милостиви господару! — рече Ђенерал прокуратор Јагушински — зар хоћете да повешате све своје елужитеље и поданике• Ми сви крадемо, ко више — ко мање.“ — Једанпут беше грозничав, а дође му по обичају судија и запита га, да ли хође да опрости живот коме зликов-

цу, па да се моли богу за њега. — „Зар мислиш — прихвати цар — да Бог чује моли-

тве таких људи; Шека се над њима врши правда, а ја сам у божијој власти.“ -

Руски сељак беше роб — јер спахије целог века беху газде. Потреба државна и племићска учини да сељаци остају сталнији, и 1595. и 1626. изиђе наредба, да ни један сељак несме оставити земљу где је. Тај закон и створи основ доцнијим мужицама. — То је чудно како допусти Петар, али благородни-