Велики Петар руски цар и његово доба

119

нод. „Сваки владика — рече он — мора знати меру и несме себе високо ценити. Апостол вели: Ни онај који сади, ни који залива није ништа, него Бог који чини да напредује. Ви нетреба да тражите славе ни да вам се клања и пузи, јер васје Бог поставио да нерушите него да подижете. Блажени су они који уче — а не који траже пужење. Такви су склони да сваки час поремете ред — и промену гуњац....“ Мало прође после установе синода, а цар издаде иаредбу да се поправи и калуЂеретво. Онје давно увидио, да су манастири гњездо покварености и забранио их даље оснивати, скупивши братства у гомиле. Калуђери му се противљаху и називаху га антихристом. У указу рече Петар; „Данашњи калуђерски живот ствара сама зла, јер веЋина је монаштва „лењштина,“ Многи су калуђери остали само да згодније живе. Њихов задатак није, да свето писмо шире и народ уче. Они се само моле Богу — као и еваки други, а тим некористе ни Богу ни држави, ни људима.“

Беше време кад су Петру претили и Фанатички мачеви. Расколници се одвојише од владајуће цркве 1666, у шуме и друга згодна места, одакле распростираху своју. штетну_ науку. Њихов један брат хтеде да убије цара у министарској скупштини, али га опази денчив те би ухваћен и кажњен како је и за служио.

Петар је одвраћао расколнике од тога науком, али они учаху једнако да нетреба ништа поштовати. Кад наука непоможе, онда