Велики Петар руски цар и његово доба

125

навалише да се са херцегом ороди. Шведска, се најпосле обвеза да ће ваједно са Русијом опет поставити херцега у Шлезвигу, договоривши се са осталим силама.

Цар је протезао са тим због турескоги Француског двора, са којима је стојао у добрим одношајима, јер се они бојаху јако да се руска и шведека круна не створи на једној глави Али пошто се сад био изравнао са Персијом реши се да изврши намеру и своју најстарију ћерку Ану уда за херцега. Венчање се сврши 24. Новембра 1724. год.

Петар се бавио тада важним стварима: прокопом ладошкога канала, оснавањем академије наука и поправкама законика — а снага га већ беше издала. Држао је да је време; да оствари што је намислио, те да своју верну и паметну жену крунише и помаже, а тиме _ да јој осигура престолонаследство по себи.

Године 1128, објави своју намеру свима, сталежима — целоме народу и наведе како има примера таквих и код старих грчких царева, који предадоше владу жени. — „Јасам обвезан својој супрузи, која ме је у најопаснијим тренутцима подпомагала својим мудрим саветима, а нарочито у очајноме стању на Пруту“. 1724. Фебруара сакупи се сва цар ска породица (осем великога кнеза и његове сестре), странски министри и царски великаши. Три дана је Катарина постила и молила се богу, а после са огицирском кумпанијом под заповедништвом Јагушинскога пође у Кремљску цркву. Петар изиђе пред њу и круниса је, а архиепископ јој предаде царску