Велики Петар руски цар и његово доба

5

се издаду издајице и убијце, означивши их: Наришкин и Матвејев. Казиваху им да су заблудили и да је Иван жив; али они хоћаху дага виде. И Иван изведе Наталија; поздравише га као цара, викнуше му да живи и захтеваху да се неодрече владе. — Ови морају изгинути — викаше бесна гомила — који ти раде о глави. Иван Наришкин (царичин брат метуо је круну. Он мора погинути. Доле са проклетим родом Наришкиновим). Из милосрђа хтедоше да затворе удову царицу у манастиру — да јој замену казну. Матвејев сиђе низ степеницу и хтеде да умири бунтовнике лепим речима. И би успео, да не изиђе на среду кнез Михаило Њурђевић Долгорукњ, главар стрелаца, и неподговори их. Дочепаше га неки из гомиле и бацише га низ степеницу — тега исекоше на парчета, То исто снађе и беднога Матвејева и обе вође Григорија и Андреју Ромодановскога. Атанасије Наришкин, кога тражаху дуго, погибе у цркви, јер га подказа један човечуљак. Нико више несмеде из двора крочити; гомила јурну унутра. растури царске собе, похвата, неку царичину браћу и потамани их. Међутим се непрестано разлегашое: „је ли вам право, браћог““ — „Право — право“ — викнуше сви у глас. Узалуд су тражили другога, царичина брата Ивана, кога кривљаху да се. одео у царско руво, а збацио правога престолонаследника Ивана. Најпосле држаху да су га нашли и прогураше га кроз провор те га дочепаше. Но то је био Солтиков Феодор. Кад бунтовници видише да су се пре-