Велики Петар руски цар и његово доба

'6

варили у рачуну мољаху његова оца за опроштај. На листи издајника беше међу осталима и дворски лекар пок. цара, Данило Гаден, кога окривљаваху да је отровао свога, господара, И он побеже, али се они дигоше ва њим и наиђу на неког Данила Гутменша, поред трудне жене. И он страда, што мишљаху да неће да изда друга. У то време прође и син Гаденов — те и њега смлаве, што нехте проказати оца. То је стигло још многе и царска капела беше силном крвљу по"прскана. Најпосле издаде један и изгладнилог Т адена гониоцима. Царска породица тврђаше да је невин, — „Убијца!“ Викаше дивља гомила — „волшебник“. Код њега нађосмо змијску кожу и морске животиње. Мора погинути.“ Устрашени лекар збуни се и неодговараше од страхоте с тога га исекоше. Још им је једнако био у глави Иван Наришкин. Тражили су га два дана. Узалуд је царица молила да га поштеде. Иван се причести и изведоше га из двора Наталија и Софија, те молише бунтовнике за милост. Али напразно; разјарени га одвукоше и смирише. Сад им је било доста — остале оставише на милост младога цара. Добродушни Иван мољаше их даму оставе Петра за помоћника. Чета се склони, те Џетар изиђе и замоли их да му не воде матер у манастир. Та буна трајала је три дана — 67 људи паде — али се све радило због партизанства и не беше о пљачки помена. Једна само регимента одрече се. То беше Сухаревеска под вођама мајором Василијем Бурмистром и Иваном Борисовим.