Велики Петар руски цар и његово доба

(

„Чудно је — вели Гордон у својој историји о Петру — како нису толики људи из двора напали на _ бунтавнике и покосили их, него гледаху како гину један по један... Али мора се рећи, да у то време није било одважности и душевности народне. Великаши нису се лаћали оружја друкче, до кад се мора у бој на непријатеље.

23. Јуна 1682 беше крунисање оба царевића. (Софија се задовољила владом за време њихова малолететва. И талентирана владарка предаде управу кнезу Василију Васиљевићу Голицину. Она је у прво време јако угађала стрелцима, позивала их на гозбу ; свака, недела беху слављена споменицима од изгунулих; имања њихова беху одузета и раздавана бунтовницима. Кнежевски бојари, Иван Андрејевић и Феодор Ивановић Ховански, отац и син, ступише као старешине стрелаца, на место оба погубљена Долгорука.

То крунисање беше последње, са старом свечаношћу, и пошто су два цара у један мах крунисани — једини случај у Русији. За. царевића Петра мораде се правити нов накит, који је био скоро једнак са Ивановим старим. На сред цркве седили су цареви на двема сребрним столицама, а с леве на мањој патријар. Све је било застрто кадивом. Тога дана беху оба царевића у царској дворани, одевени у само злато; послаше све царске драгоцености у цркву патријару, па онда се упуте тамо и сами. Пут је биожронљен освећеном водицом; с обе страже. б2а уређени пуковници и капетани отрразу с

= ба