Велики Петар руски цар и његово доба

9

жје. Омераху да смакну младога цара. Двор се премести брво из Кремла у тврди троички манастир, три часа од Москве северно, и сакупи све чете у које се могло поуздати. Тек што се чу за бегетво царске породице., бунтовници разорише оружницу, затворише капије и нагну као помамни у манастир. Једна гомила зликоваца јурну у цркву ; Наталија стајаше пред олталом и покри рукама свога сина Један од убица потрчи на њу и хтеде да прободе дете, али га задржа друг: „Стој брате. Не овде у олтару! Не ће нам утећи:“ | У тај мах докаса-царска коњица. Стрелци, који се беху сакупили на црквенској пијаци побегоше и Петар се избави за тај мах. Кад се појави војска, бунтовници посташе још упорнији. Војници беху тако распуштени, да су издали не само главне коловође, него још гледаху мирно како изводе из њинога реда десетог да отрпи заслужену казну за пример другима. Те жртве опростише се у Москви са женама и децом, ДОбише вечеру па онда се упутише заједно са светином к манастиру, носећи сваки други по један одрубак, а трећи по сикиру. Кад стигоше у манастир, положише главе на пањеве и ишчекиваху пресуду, која гласаше: да тридесет главних коловођа плате главом за недела. Међу осуђенима беху три брата; мати им стара клече пред Петра и мољаше за милост. Млади цар се смилова, те опрости живот ономе сину који јој је најмилији. Снуждена мати УУ ЦИе најмлађега и изведе га