Велики Петар руски цар и његово доба

из тамнице, али тек што ступи на праг стропошта се и издахну. Петра то јако потресе; он је то сматрао за божји миг, како је неправду учинио што је злочинца од праведне- казни ослободио. Клече пред Христовом сликом и кајаше се. „Правда божја рече околнима — није хтела да му се опрости живот. То ће им бити опомена да је од сада делим строго по правди“ И осуђени бише погубљени немилосрдно. Двор се врати у престоницу. Читаве гомиле стрелаца, који се кајаху. падаху по путу, али Петар уз пут даваше знаке да се љути и чињаше се као да се не бојн= ни мало. На капији предадоше му стрелци хлеб и со, па и дипломе које су добили претњом од владе. да славну успомену прошле буне подигнути споменик претвори се у споменик другачи, који ће претити погибијом свима бунтовницима. Хованскови беху поштовани. Заповедник стрелаца поста Софијин љубимац Шчегловитој са. обвезом да одржи највећу строгост код војске. (Сад се владарство обезбеди за дуго. СоФија се користила тиме, да осигура владарство, а Наталија на корист Петрову рађаше јој на против. Иван је обожавао свога полубрата, а то се не допадаше владарци. Петар ће, говораше он често, одржати царство, и хтеде му драговољно целу владу предати, чим би Петар постао пунолетан,

— “Једној жени, мишљаше Софија, лако би _ испало за руком да обрлати Ивана, те да га ~ начини братовим противником. Ако би се

тим браком створио престолонаследник, то