Вечерње новости

Са наших бојишта Извештај Врховне Команде. Крагујеваи, 22. новембар. Успех на целом Фронту. 20. новембра на ееверозападном Фронту дошло је до еукоба са непријатељем ^а целом Фронту. У бојевима које емо водилр тога дана ми смо имали успеха на свим^

биле су овим поводом манифестације неопнсанога одушевљења С обзиром на арилике, аод корима ]е извршено заузеке, сва експлозија одумевљена изгледаће у најмању руку пре -ј терана, а дивљење непри \ сшрасних посматрана бике према иобеђгнима а не према победиоцима. Нај зад рат јот није врвршен.

правцима и у току дана заробили смо 3 ОФицира, преко 500 војника и запленили 4 брдска топа, 6 митраљеза, 1000 артилеријских зрна, доста пушчане муниције и логорске спреме. Држање наших трупа овога дана било је одлично. 2вакуацмја ЈЗеограда. Као што с;ло раније јавиди, 16. и 1?. новембра наше трупе су в&Шиле наређене им покрете које је изискивала општа ситуација на бојишту. Том приликом ми сдео евакуисали београд ноћу између 16. и 1?. нозедабра. Непријате/в 1? У реоград убнао Читааих 36 сати доцније. Трупе које су браниле београд извршиле су наређене покрете у потпуном реду ни најмање не узнемиразане од непријатељз.

ЕВДКУАЦИЈА БЕОГРДДД — 5?тисац V Румунији. Букурешт, з1. новсмбра.

Лист »Румунска Независност“ у своме данашњем броју пише: Аустро-немачке су трупе ушле у Београд 1 уче. у среду. Требало је сто тридесет и четири дана Аустријанцима, па да потпомогнути Немцима заузму престоницу Србије. Напоменућемо да Је 12 јула аустро-угарска влада предала српској влади фамозну ноту с одлукама ултиматума и да су два дана доцније прекинути дипломатски односи Одмах је почео аустро српски рат, увод у општи европски рат. Од првог дана Аустријаици су узели Београд за мету. Географски ноложај Београда чинио га је првом тачком коју је ваљало освожти. Изгледало је да варош није требала да се брани. Престоница би пренесена у Ниш и српске трупе напустише најпре стару тврђаву. 16 Јула у 2 часа ујутру отпочело је бомбардовање Београда, које је било жестоко и изазвало иове протесте од стране српске влале. Аустријанци, рекла је она у једној циркуларној депеши,

упућеној српским представницима на страни, систематски руше Београд, бомбардујући га тешким опсадним топовима. Међутим у вароши су остали само старци, жене и деца; у Београду нема ни једног вој« ника. Мислило се да ће варош одмах бити заузега. Но од тога ништа није било, рат се је продужио с познатим менама и хе ројска малена српска вој ска је не сзмо бранила земљу противу бро|но надмоћнијег непријатеља, већ је била ушла и у његову гериторију. АустриЈанци су претрпели иеколико великих губитака. Победа код Шапца и заузеће Земуна још |е у сећању свих. Али су Аустријанци попуљавали губитке доводећи непрестано нове трупе. Од како је Турска ушла у акциЈу, примећена Је Јача активност АустриЈанаца који су појачани Немцима на јужнок боЈишту. После више од четири месема борбе, они су најзадуспели да заузму Београд и показују због тога крајњу Ш зст и гордост- Лко је 'вати вестима из Беча

регисшар Мвђу добзглицама — Ја се сслим у Скоиље — каже ми јуче мој прнјатељ, кош је још у ]уну месецу нааусшио Београд. — Па ти се непрестано селит из варошн у варош. Прво си био у Нишу, па у Крушевцу, па у Јагодини, па у Врањи !{— чудим се ја. — Е, види и то ]е мо/ марифетлук. На тај на чин ја доскгчем овим у унушрашњосн и. Чим они ночну подизипШ цене намирницама и становима, ја се преселим у друго место где нема много добеглица. Ј\ид се и они обезобразе, ја онда идем у треће. Рачунам да сам за ова четири месеца уишедио најмање хиљаду динара објасни мн досетљив пријатељ. Хомс.

ПРЕГЛЕД 0ЛЕР*Ц!Ш 23 новембра На западном, немачкофранцуском бојиишу, су■ дећи прсма последњим извештајима, оаерацијс ула■ зеу нову фазу, ко/а се може означити као попуштање и одступање Немаца. Французи су, скоро на целом фронту, постигли извесне успехе и потлн нанред. На Изеру, Немци се ограничавају на очајну дефанзиву и, како изгледа, снремају се на одсшупање. Због пре бацивања великих контин■гената војске на руско бо јиттс, Немци ће бити наткриљени и мораће се повлачити. На источном бојишту почела је, гс&ко шгледа, велика битка око Лођа. Немци су довели нове знатне снаге, да би извукли своју војску из гпеснаца у који су их довели Руси Буду ли Немци ту сломљени, као што изгледа да ће бити, онда ће гно биггги ггочешак њиховог дефинигггивног пораза. У Галицији и

нрема 1\ракову, руске операци/е се нравилно развијају. Руси свуда држе иницијативу у својим рукама, Прелаз ггреко Карггагна вргии се гголако, али систематски и с пуно алана. Јављају да је из Буковине прелузет ггрелаз ггрегсо 1{аргганга. Са руско-турског боји-

шта нема важн На нашем бо се борбе на ц> где је заустаг. ска офанзива >. пе ггрегггле у напао. оггерација је врло гговоља за нас. Накнадгго се јавл да /е, због оггшггге војн г туаци/е, Београд евакуисан П. ов. м

Нов ноалициони кабинет Јуче је престолонаследник Александар уважио оставку досадањег кабинета, и састав новог кабинет'’ поверио г. Николи Пашићу, у који су ушли сви " ставници политичких странака, осим националац? су одбили да уђу у кабинет. Кабинет је овако састављен: Г. Никола Пашић, министар-председш стар спољних послова; г. ЈЈ-ћ Лазар Пачу, министар финанс г. Љуба Давидовић, министар просвг послова; г. Д-р Војп Маринковић, министа' вреде; г. Марко Ђуричић, министар правд' г. Љуба Јовановић, министар унут^ г. Милорад Драшковић, министар гра., .. .... г. пуковник Рада Бојовић, министар војни.

ИЗ БЕОГРАДА

Д А Наступили су новембарски дани. Снег је пао на околна брда и мраз и слана спустили су се преко празних улица и напуштенпх кућа. Дошла је зима, али кафане нису оживеле. Рађало се магличасто јутро, пролазило плаво, ведро подие, падало бледо, свеже вече, али се улицама нису виђале веселз групе несташних гимназиста и насмејаних учитељица. Београд је ћутао у неком отменом, озбиљном миру. Некад жив и бучан, сад се повукао у се и као велико срце народно слушао, стрепећи, како откуцаваЈу велики часови његове земље која, свим напоном својих снага, разбија последње стеге, корачајући својој обнови. Како је био леп наш бели Београд, овако ћутљив и суморан! Велике, беле куће уздизале су се уко:ене н непокретљиве, са сво]им прозорима које је попала пратина, са оџацима кроз које давно није пролазио дим, са баштама опустелим и застртим лишћем. Улицама пролазе људи, идући за послом, али не журећи. За њих данас има места у изобиљу и не морају да се гурају. Они су се свикли на пуиање граната и гарапнела као на хук трамваја и осећали би се најсрећнији у овом обиљу од простора и тишине, у овој

Н Новембра 1914. пустињи усред велике вароши, да није ишчезао сав украс и сјај, који је засењавао, и остала само беда. Улицама срићете сиротињу, која је остала до краја верна своме незахвалном Београду, живећи с њим и у њему. На сваком углу сусрешће вас молећиво испруж-на рука, бојажљив поглед и несигурна реч оних, који моле за кору хлеба. То су деца, старци, жене, који, остављени у овом тренутку општих брига, пате заједно са онима који су у рововима ради величине и спаса своје отаџбине. Али не само људи. Чопори гладних паса лутају улицама, припитомљени гл? али неповерљиви и бојажљ као сви на које падне беда. < ће вам прићи, гледајући вас да вас за нешто моле, а ће се и побећи од једнс чекиваног покрета ваше р) готове на помоћ... И у овој осамљености, ми смо сви као једна породица. Престале су класне разлике које нас дсле/ Ми се сви познајемо, сви смо всзани истим интересовањем, сви смо добри пријатељи. Ми саопштавамо једно другом вести дана: повољне, које као поклич прелете од уста до уста; неповољне, које прочитамо једно другом са ћутљивих лица; на улици где се срећемо и скупљамо у групе, кад ! ' г - , о. з