Вечерње новости

Са наших бојишта Извзшгај Врховне Команде. Крагујеваи, 24. новембар. Непр^затељ сломљвн, позлач\? се У кереду 22. нове/ибра процу?кили су се бојеви на севе»о?ападном фронту. На целом Фронту наше су труие имале усоеха. Успех је био нарочито великл на нашем левом крилу. ррема коме ]е неоријатељ сломлзен и повлаЧи се у нереду. Каид пдек Приликом гоњења неоријателза заробл»ено ј? 6 официра и 1810 војника, а Запдењене су 2 брдске хаубице, пет брдских тороза, ^ деи тра/веза, два превијалишта, доста пушака и телеграфског материјала. Ка северу На северном фронту није се десило ништа значајније. Дуетрујанци тучену! код ЈЈишеграда Цетиже, 24. новембра Последњих дана аустријска ј? војска ј?ко надирала на црногорски фронт у 5осни на ли’ији фоча—Гора/кде —^ишеград, у на/иери да продре у Сакџак, а из Херцеговике према Грахову и ВуЧој?/« Долу у ци/ву да се пробије према Пикшићу. Пасле вишедневних местоких бојева, Дустријанци су сауда одбијени са веЛики/л губитцима.

Зекларација иобе бладе. На јучерањем скупштинском састанку поднсла је Краљевска Влада Народној Скупштини ову изјаву : Влади је част изићи пред Народно Представништво с овом изјавом : Она је образована с циљем да се у њеном саставу оличи и до краја ове велике кризе оличава јединство воља, снага и циљева наше земљс. Уверена у поверење Народне Скупштине, докле год све своје силе ставља у службу велике ствари Српске Државе и СрпскоХрватског и Словеначког Племена, Влада сматра за своју прву дужност да с.е с бсскрајнич поштовањем поклони преО светлим жртвама хрлбро и вољно аринесении на олтар Отаџбинс. Целој нак српској во/сци и свима у њој, ол оних који воОе и команлују ло редова на првлстражама, шаље изразе својег поверења, дивљења и захвалносиш за наиоре које чине и жртве које за Отаџбину полносе. Наша млада и мала војска, чувајући леп глас који је стекла лањске и преклањске године, стала је сад достојно уза славне, многомилионе и старе војске великих народа, натих савезника, који с нама заједно воде борбу за ствар правде и слободе. То нам је историјска тековина, чији ће големи значај сагледати и правилно оценити истом по свршетку ових мучних ратних дана. Уверена у решеност целога српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе. Влада Краљевине сматра као свој иајглавнији и у овим судбоносним тренутцима једини задатак да обезбели успешан свршетак овог великог во»V - „т'?, ]е } у тренутку кал је зепочето, аостало за ослобођење и уједнњењс све наше не Срба, Хрвата и Словенаца. СјаЈНи успех 'унише ово војевање искупиће обилато .<оје данашњи српски нараштај подноси. рби српски народ нема избора, јер се изживота не бира. Он је на њу принуђен

и водиће је са онаком истом несаломном енергијом, с каквом се пре тто годмна борио за свој васкрс из косовске гробницт. Влада Не се трудити да буде веран израз те решености народне, и она Не верна својим моћним и јуначним савезницима, с поверењем у будућност чекати час победе. Влада зна за патње и терете које подноси војска и велики део нћрода, и чиниНе све што је у људској снази да то ол;кша Она ће предузимати, брзо и од• лучно, све мере да снабдевање во]ске и нега рањеника буду све бољи, и ништа се у том аогледу неке жа• лити. У споразуму са ^ама, Господо Посланици, решиће и мере којима ће се после рата олакшати на■ роду да аовраии своју истрошену снагу п среди свО]е имовно сшање, а док је непријатељ још ту, она од свега срца шаље најбољој снази наше земље поклич: Напред, с {ра/крм иодооћу, на непријател*а, у борбу за слободу !

ИЗ БЕОГРАДА

Доуги и треЋи новембар. Дани новембрз пргдстављају и како, баш у том тренутку ( за Београд дане осцилирања из-'три дана не дође билтен из међу злих и доГрих вести, ив Врховне Команде, тонензвесност међу страха и нзде. Наступишеј постаде већа и тиме зебње оI дани неизаесносги: погодан те- 1 штрије. . зен за чагдНан. . чч слутње, за 1 т у уан р м! 1 ре-’ос т ц нехотице. фантастичне весги. Дође от^Л \ р ПО ј ача цзвештај Врховне Копање са Дрине, али нико нс зна- манде ко ј и стиже у понедељак, де као што је и природно — а к0 ј И (ј и рђ ав0 схваћен. У њекоји су прави разлози за то и му се КОНС татовало да су се какав је био јок тих нежеље- на1 д е трупе у потпуном реду и них операција. Бгоград уздрхга не узнемираване од неприЈатеДо нгдеље, 2 новембра, било 1 ља повукле на линију Обреноје Још мирно и Бсоград је, мада 1 вац— Ваљево; али је свет, уз-

нешто забринут због јављеног повлачења, ипак био ведар и присебан. По неки алармирајући глас, који би залутао као каква црна птица, разбио би се брзо о ведро сак зпоуздање људи ; којима је срсИа до сад била на клоњена. Веровало се да ће то

немирен незванжчним и махом проблематичним саопштењима, видео иза ових л.ших речи рђав смисао. И тад, у понедељак, трећег новембра, криза достмжј врхунац. Сваки се питао: шта да чини, сме ли се остати у Бео-

бити као и на Цсру: трснутно Г р аду> К оме може бити загро. нсприЈатељево надирање које ће жен0 с Југа? Многи пожурише бити скуио кажњено. да се седе Већина стаЈаше у Али тад, у недељу, и наро- недоумици, брижпа, нема, скачито у понедељак, узрујаност мењена, очекуЈући нешто страизби у оштријим конгурама. Страх, који нма више очију но Аргус, видсо је у том тренут ном мраку авети. Чу се да су АустриЈанци до пли до Ваљева и до Обреновца. Неки чак хоћаху да су оба та места пала непријатељу шака. Неизвеспост би ногодно земљиште за привиђања; сваки, и најцрњи глас, хватао се и пуштао корена. Зебња се још више поЈача кад се сазнаде да ]е надлештвима наређено да буду у приправностн. Бојазан обузе и на)срча ниЈе: Јер се ништа позитивно није могло сазнати. Рекоше да су Аустријанцима дошла појачања са талијанске границе и како нико не знаде праве од носе, депресија постаде |ош већаЊу нарочито подржаваху жене својим тајанствсним дошаптава њем, својим лицима готовим на плач. Па како не беше познат начин нашег повлачења, то узе. ше маха свакојаке претпоставке

шно и ипак се као нечем надаЈући. У подне цео свет беше на улици: жене, деца, људи, сеи еу како изгледа тражили да виде истину, да под ведрим небом спазе спасоносни знак, да у ваздуху осете и нађу директиву, да са лица других, са физономије улица, из штимунга општег сазнаду оно што се не може рсћч. На капијама, у групама, стаЈале су жене прекрштених руку, забринуте и шапутале. Утученост, невоља, брига, јад упио се у њихова лица. Београд је изгледао као какав велики погр.б: све је умукло скаменило се, по.лмнело, и ако је на небу био ведар дан и по улицама свеж јесењи мир. У кафанама, на улицама, озуда, заустављали су познаници познанике и питали за новости. Тражило се жудно ма шта што ће разведрити видик. Алн нико не знађаше ништа. Сваки је само казивао своје слутње, својубо-

јазан и сваки тражио да обра' зложи несрећу Али се после подне ситуација измени, атмосф^ра разведри, Пролетеше гласови о нашим успесима код Ваљева и Обреновца. Нарочито Обреновца. Ниче одједном хиљаду повољних вести. Њима се веровало. Многи хоћаху да је Аустријанцима узето 20 топова. Брижни и скромнији остављаху им њихове топове и жељаху само да су збиља одбијени. Сутра дан Врховна Команда потврди те гласове; истина, без топова. Но Београду је и то било довољно. Он се осети сигурнији, заштићенији. Осети да још има ко да га брани, да код Обреновца још има наше дивне во|ске која умг снажно да се одупре и да „разбије нос швабама“, како рече један војник. И мучна нгизвесност исчезе. Београд се опет насмеја. В Жмвојковић.

регисшар /\ш, добгглии,е, ссдимо и разговарамо о својнм нево• љама. Свако од нас поверио је случају добар део своје имовнне, ако не и сву. И тешимо се како умемо. У то ће неко из друштва упитати једног стари]ег господина, којп дели нашу судбину. — А како сте ви, господине? — Добро господине говори он. Сад сам година млађи. Не разумедосмо у и г мах. — Сад имам таман онолико, колико сам имао пр двадесет и четири годис објасни он смешећи се. Хр

ПРЕГЛЕД ОЛЕР’

25. новембра Битка на Лођу још није завршена, али зато ]ош није попустила у огорчењо. Осећа се све јаче да ће ш бити једна од пресудних ако не и нресудна битка у ■ овом рату. 11о губитцима, које су Немци ималн у овој борби, она ће врло лако бити катастрофална по Немачку. Према вссг енглеских дописникс су изгубили две своје воЈске код Лс.^ колико веће напоре по. се Руси у овој борби, у толико ће дефинитивг бити слом Немаца. Док 'су због овг стале операциј 1 ’ и око /{ракое незадржат