Вечерње новости

Са наших бојишта Извештај Врховне Команде - Жрагујевац, 7 децембра. ЈДмр ка бојншту I. декембра ни на једном фронту није се десило ништа знаЧајније

Сетимо ее

Доброчинство је највећа врлина.

Наступају сиаве, наступају дани доброчинства и милосрђа: Детињце, Мате рице, Очевн и Божић, када се по нашим лепим на родним обичајима одужује мо својим милим и драгим у виду разннх поклона. Па, коме нам је у данашњим приликама најпрече дрешити се, ко нам је у данашњим данима нај милији, наЈпречи, најза служнији и најдостојнији да му поклоне даје.м^? Нико други, до Отаџ бина и њени браниоци, тј они јунаци, великомученици, наши соколи, херо ји, ■итезови, гранадири орлови, лавови, дивови и џинови, који већ више ол четири месеца дан и ноћ стражаре, гину и _подносе надчовечанске муке, теш коће и напоре, само да очувају слободу, име, част и славу Отаџбине, а тим у исто време и животе, сло боду, огњишта и имаовнну нашу. С тога нам је дужност да се сви и старо и младо, мушко и женско, сетимо гих дана наших храбрих заштитника и сла»ом увен чаних бранилаца на бојном пољу, па да поклоне за те дане њима наменимо. Упоредо с њима, дужност нам је тих дана се тити се и притећи у по моћ и њиховим сиротим избеглим породицама које сј испред крволочних аустри ских зверова једва измакле с голом душом, без руха и круха, голе, босе и глад не, мрзнући се са својом дечицем и вапијући за помоћ од оних који су данас у позадини у миру и за тишју код својих кућа, те им је Бог дао, да имају могућности, да овим бедни цима и невољницима у по моћ притеку. Сетимо се, да ћемо пру^ жајући ма и најмањи дарак и поклон тих дана у нов цу или у стварима, било, „Црвеном Крсту“ за јуна-

њи поод ке-рлњенике, било за хове сиротне избегле родице, преко патриот бора, испуниги пре свега своју српску и хришћан ску дужност, јер ћемо, с једне стране утрти сузе ^ олакшати јаде, муке и боле бедним и невољним, а с друге стране ћемо опе код наших хероја и бра нилаца — кад чују и виде ца се сећамо њихове сиро тиње, олакшаги им не само ратне тешкоће, муке и напор , већ у исто време тиме их морамо подстрекнути, улити им у |уначка срца њина, још веће снаге и храбрости у борби проги ву непријагеља, а за спас, част, славу и срећу наше миле Огаџбине Нека сваки учини сано колико момсе, па је учинио колико треба, ]ер\ »Зрно по зрно погача, камен по камен палата и . Обилићево. В. Д. И.

регисшар Једини лвк Добио сам ово писмо: Драги Хомсе! Задовољан сам. Од кад ми кукамо на нишку оп • ттину, да нас снасе од овог сцлног блаша, па ни мукајет. Али, сад сам добио сатисфакцију. Синоћ је приређепа баклада, на којоу су учесшвовалп часници нншке општине са г. иредседнпком на челу. Ја се шетам тротоаром, они глиба?у ли глиба/у џа дом по с арста дебелом блату. Још шри бакљаде, па да видите како ће се нншге улице очистити од блата. Н. к Хомс.

Једини излаз — Из аве париског посланика Станчова и свкретара Никифорова (Извештај Кр. Срп. Пресбироа) Париз, 5. децембра. Сазнајем од поузданог пријатеља да је бугарски посланик Станчов рекао јуче: Бугарско/ остаје је дан једини излаз балкански спобазум; до тога уве рења доигли су сви нашн важнији политичари. чак и Генади/ем Нраљ Ферд<нанд раниј-Ј је био проги ван, сад попнита. Али,како доћи до сноразума? Сб6и]а ће постати двапута већа, што /езанас велика опасност. На питање: шта би Бу гарска радила , да су Ау стри/анци дошли до Скопља, одговорено је: ми их даљв од Нишд не бисмо пустиди. Секретар Никифоров ономад је давао вечеру неколицини Бугара пред којима је изјавио: Бугарска не може ратовати мротив Руси/е; она ће извршити убиство, ако не буде пристала на балкансхи блок, а нашн маћедонски родо љубн морају попустити у корист компензацијау Тра кији, иначв Цпропнде Бу гарска Неутралкост Бугарске Бугарска и аустријски слом ) Србии (Специјалан доаис ,Ноаостима‘) Софија, 6 децембра. „Балканска Трибуна* доноси на уводном месту један чланак који живо оцртава расположе ње у Бугарској после аустријског слома у Србији и који аено објашњава садање држан»е Бугарске. Ево неких места из њега: Несрећни крај аустријске „каз нене експедиције 11 у Србијн сил но је растужио оне кругове у нас, који држе да Бугарска мо же напредо»ати само у тесној везк са хапсбуршком монархи јом и који су очекивали да код

Умшиапа ро сваки она Ј к °1 и »тШвСпа иС би знап гле се

Да ли је то тачно? И писац онда обара то мишљење. Јасно је, вели писац, да би Бугарска, и без обзира на аустријске успехе могла лако узети Маћедонију, пошто се СрбиЈа не би могла тући на два фронта. И свако д -тезна, да се Бугарска уздржала од тога зато, што су јој иза леђа стајале Румунија и Грчка које би је од мах напале. А да ли је Бугарска кадра да се бије на три фронта? С амо неки психопати могу да проповедају тлкву лудост. На жалост, Бухарска има много психопата и проданих људи. Али баш нека би се и успело; нека би се узела Македонија и Добруџа. Ко јамчи да ће бугарски мспеси бити тра]ни? Кад би дошао дан ликвидације: ко јамчи да Бпарска не би ипабила не само Македонију и Добруџу, него и сама би била пребрисана са карте? Аустрија ? То само глупаци мог\> да верују, после ауетријског с лома V СрбиЈи. Он завршава: Велика несрећа би била да

С амо издајници Б угарске могу желети да виде Немце на сеојој граници. Као што видите у Бугарској ]ош има трезв! них људи, који се опрезно чувају нових авантура. Апс. ШШК КРАЉЕВД — КонФврисање нвутралних краљева. Беч, 6. децембра. Кореспонденц Биро јавља из Малмоа: Синоћ је краљ Густав у част краљева Хакона и Христијана давао ручак, на коме су били и њихови министри спољних пислова. Беч, 5. децембра. Кореспонденц Биро јавља из Малмоа да је Шведски краљ, отпративши своје госте у њихове станове, са сваким остао још по пола сата У 11 и по часова оба су суверена посетили краља Густава и конференција је одмах отпочела.

После ручка, којп је трасу Аустријанци сломили СрбеЈао један сат, преговоџи су дошли ЦариграФу V 1 осте.\насшављени.

Сћегсћег 1а Еште — Како је заштићена Главна Чаршија од пљачке. (Из писма једног Београђанина), Београд, 2. децембра. |ви. Њих смо лакше под-

Драги М . . . Остао сам у Београду и поред свега тога што сам знао ко су и какви су Аустријанци. Признаћу да ме

носили, а и они су се леио понашали. Није било пљачке. Али, ти су пукови брзо уведени у борбу, а на њихово место доведени су

је више одлучио матери јма^арски пукови.

Јални интерес да останем у Београду него сентимен галност, али исто тако призна 1 ем да сам знао да ће АустриЈанци у Београду бити кратког века. Веровао сам Врховној Ко манди, веровао сам српској војсци . . . Доживео сам и преживео сам тај тешки трену I ак, да видим униформу

Разлику смо осетили одмах. Отпочела је пљачка. Ја сам чувао дућан. Београдска Главна Чаршија чини богатство Србије. То су знали Аустри|анци. Чекали смо само кад ће се на њу бацити. Истина, они се не би много користили, али би ми били силно оштећени. Сваког дана виђао сам

аустриЈску у Београду. Ах!Ј едн0Г мађарског официра

То

не могу ти

Царнброда од|екне аустриЈска |0ПИСаги ' победничка песма. То би, по њима био крај српске владе у Маћедонији и ликовале бугарске ствари. Али, «то — ми не само што нисмо имали ту „срећу“ да Срби буду прегажени, него је до-

би знао где се сада налази фамилија Хохнар а** 0 и страшан аустријски слом из Београда, Космајска улица! Они, ко|и су билн оруђе у бр. 45, да јави њихову атресу; >е мачким рукама, говоре да Бу А. Јовићу Војно—Желез. Ин-

спекција Јагодина. 27 , 1—2

гарска треба да обуче црнину, јер ово значи пропаст Маће 1доније за Бугерску.

осећање Оно није обузи мало само мене, већ све нас, па и децу. — Где је пут за Топчидер! — питао Је један ау стријсчи официр )еднсгдесетогодишњег дечка. — Не знам! — одговорио |е набусито дечак и и ако је стотину пута ишло пешке у Топчидер да бере љубичице 11рво су ушли у Београд српски и аустри)ски пуко

како патролира Главном ЧаршиЈом. Више пута преко дана свраћао је у ону дуванџиницу преко пу:а „Грчке Краљице,“ коју држи једна Мађарица. То ми је пало у оч и већ сам почео сумњати у њу. Али, огрешио сам се. Тој госпођи имамо много благодарити шгојеГлавна ЧаршиЈа врло мало страдала. Једног дана упути се једна група мађарских вој-