Вечерње новости

10 №/ А БРОЈ 5 ПАРА

I Примврак БРОЈ 5 ПАРА

ГОДИНА II.

Влусник и директор Милан П. Савчи ]1

НИШ, СУБОТА 3. ЈАНУАРА 1915.

БРОЈ 263.

8ПШТЕ НЕПРИЛННЕ

Имали смо прилику сазиати, из немачких новина, да је у Германији прописана такса на све потребе човеку у опште Ко наплати више од прописане таксе, роба му се одузме путем реквизиције и пр-даје се у нарочитој продавници по такси. Тако је и у другим ратујућим државама, па и у оним к. је не ратују. Власт се побрирула да држављани не буду опљачкани, јер бездушника има у свакој земљи. У нас Министар Војни непрекидно објављуј • распшге да треба бити немидосрдан према лиферантима кбји хоНе да штете државу „у овако тешким приликама по земљу“. Али шта је с онима који су немнлосрдни у оштеНавању појединих држављана у приликама које су их нагнале да напусте своје огњиште и да се склоне код своје бе <бедне браНе ? У Солуну стају 100 лимунова дин. 2.50. У Крагујевцу се нродаје један ли мун по 40 пара дин. У Нишу се хвале продавци : »банке да једемо па не можемо да ги поједемо колико ги у чекмеџе грувамо“. Сапун који се пре неколико дзна продавао 0 90 пара дин комад, сад је комад 1 50 дин Зимски прслуци који су раније продавани по 5—6 дин комад сад се продају по дин. 20 комад. Јабуке тетовке које препродавци купују по 60 лара дин. оку, продају по 1.50 килограм. Снр који би санитетски требало искључити из продаје, не можете јевтиније купити од дин. 2 килограм Вино које плаћате у бољим каванама дин. 2 литар, уб/ажено с водом, добићете код продавца од кога и гостионичари купују, по дин. 1 литар, без воде и т.д. и т.д. Па кога то деру бездушни продавци ? — Своју »пострадалу браћу“. Али шта ће бити кад у те пострадале браће понестане новца ? Крајње је воеме да се државна власт за топостнра. И са колико се пакостн погледа на ту .пострадалу браћу*! — Имали смо прилику да видимо једног господина, који са пуно пакости посматра госте које немилосрдно малтретира је дан гостионичар. Пребацио ногу преко ноге, чупка оно мало бркова, затурио капу, а гостионичар очима му каЈ0 зује: видиш како ги сецам за наш ћеф ! Зна се на пример каква је вода у Нишу. И за то што је у Нишу таква вола, ни у једној пктионици не можете добити минералне воде. Зашто ? За го што је прописана такса за минералну воду па гостионичари не могу скупље да је про-1 дају ! Установите народне продавн^це, претворите пљачка мке гостиоиице у резерв ие болнице, а не оне по о крајцима вароин, па ће и пострадала браћа моћи живети и продавци ће ипак ћарити. А ако и даље буде ишло ко досад, ко зна шта може наступити кад „душа у подгрлац дође". рггисшар Без бриге! „Нова Слободна Преса и , хош ог1п ои ублил^а сшриј шни пораз који су Ау стријанци претрпелп у Ср• ги/и, теши се тиме гито каже, да су Аустри/анци ввћ били тучени у августу, па им то ипак није еметало да ее у децембру поврате. На то јој }1(ан Ербст у „Л’ Еко де Пари и даје овај духовшп одговор : „ Ако су Аушрији потребна још четири месеца да би припремила свој идући пораз, наши херојски савезници, Срби, имају нешто мало времена да се пораз говаРају и да делају. и Хомс

Итшја и Аустрија — Изјаве национзлнста и ради к»лл. Аустциј I се утврђује према ИталиЈв. Париз, 30. декеубра. Италијански национали сшички носланик Федерцо ни изјавио ]е јегном сараднпку „ Пти Паризијсна “ да ~је његова партија митље/ш, да ИталиЈа треба да удари на Аустрију. Сличну изјаву учинио је и радикалски посланпк Дсра. Рим, 30. декембра. Према извешт Јима из Трста, А стриј нци св жур но утврђују на итилијанској грници Опкопи св праве дуж цв/в гр.нице.

А потека стеве лоповић* У НЕГ0ТИНУ, треба магистра млађега и приправника старијег. За услове обратити се непосредно. 79, 2—3

ДРАГ. П. ПОПОВИЋ

Са рањенодо заробљеникора Србин си, видим, сам ти псглед зели. Ни, ко ти толикс задаО је ране? „Браћа! Али ако! Ја сам кривац зато, Јер устах да браним проклете Германе!" Ти крив нкси ништа, мој бедниче јадни, Него она| силом гато ге на нас прати! Ал’ уаамти ово што ћу теби рећи ! Крв завађене браће скупо ће да плати. Вечито проклетство дом ће да му краси, И гаегова душа биће паклу ближе; Победи — мегдану, нека се ие нада, Јер победе свсте правда само ниже ! Смртоносни боли минуће те скоро, У оку ти нема крупних суза много, Оздравићеш, брале, двбри Бог ће дати, И ја ћу ти помоћ’ колко будем мого! Алн дому када вратио се будеш Ти светуј и учи свога малог сина : Нека у жнвоту не гази, не каља, Свету славу, име храброга Србина!

3 АКОН о ОДРЖАФУ НАРОДНОГ Б/МГОЗТАЈБА

Дакле пор?з - порзз! — Сад Мађаои признају пораз у Србији Познати мађарски лист „Аз Ешт“, доноси-уводни чланак о говору грофа Тисе па одмах у почетку чланка овако запгва: „Иј 7исинаговора на/бољи је утисак начинио на нас она/ део, ко/и гсвори о напуштању српскога зем љишта, ко/е смо освојили. На њвгова уста проговарио је бол и стид чиг. вога наџ да, и његовз праств, искрене рвчн изазвале су сузе на свЈКогле од нас Цвећем дивљења и поштовања обасуо је Тиса главе и крсшачс оних, који су ратовали на српском сшењу, и говорио речима топлим, на ка • кве нисмо навикли од њега. Али /е уједно ишм пала и тешка критика на главе оних, ко/и су одговорни за ове срамне догађаје. После сваке поједине речи 7исине биће лакшс земља над погинулим и огорчење лакше на јаким г.лећнма жи -1 вих и .

Испуцала с? — Аустрија нема са чим да ратује Из Беча јављају листу „Таорнале д’ Италвја* да бгчки клерикални кругови, који су са одушевљењем поздравити заузимање Београда, гуркају аустријску војску на реванш према Србији. Во]не власти пак имају, изгледа, сасвим дру го мишљење, пошто су ге нералисими надвојвода Фридрих и шеф генералш габа Конрад фон Хецендорф изЈавали да су обустављене опграције у Срб ји Како вели дописник »Тшрнале д’ Италија", Аустрија ]С извршига сво/ максимални војни напор и V земљи нема зише елемената за прикупљање нове резерве, која бн доиста била кадра ‘да ратује.

Важан оробле.чл Талијанска окупација Валоне Говорсћи о тидијанској окупацији Валоне, париски „Журнал“ више: Силе Тројног Споразума немају никакву примедбу да учине. То пе значи да их питање не интересује. Гест Италије просто отвара цело питање о источној обалн Јадранскога Мора где се интереси Талиј иа и Словена укрштау и сувише много. Дипломацији савеаника нећемо учинити неправду, мислећи да је она занемарила ову

д.) Поиишта] и разграбдоњв имовинв. Чл. 33. Сваки поништзј и оштећење имовине (покретне и непокретне), која је поједиицима учињена,у местима непосредне рат не боЈишне линије, било од домаћих било од непри|атељских лица, за време од 12. јула 1914. године па док рат траје, накнадиће држава. Чл. 34. Исто тако накиадиће се и официрима (активним и резервним) пгтета коју претрпе услед губитка њихових коња или ратне опреме, ако Је ова произашла услед рата односно за време док су под заставом били у овом рату. Чл. 35. Коморџије, чија је стока у рату угинула или поништена, имају права на накнаду те штете и то у половини њихове вредности, ако плаћају непосредне порезе испод 50 динара. Преко те суме порезе не даје се накнада. Чл. 36. Штету по чл. 30., 31. и 32. оцењује, пописује и за исплату упућује Министру Фииансија нарочити одбор. А држава је исплаћујз само из за ма, ко|и се буде после рата закључио за покриће ратн оштете. ђ.) Ратна Осигурзња Чл. 37. Половину премије свих за* кључгних ратних осигурања официра (активннх и резервних) ко 1 и су у рату учествовали у оперативној војсци плаЈта држава по II одељку предњег члана. Чл. 38. Породици официра (резервних и активних) погинулим у рату (жени, деци, или родитељима које је он издржавао) на име уређења њихових имовинских одношаја, као посмртна плата изда!е се полугодишња, плата по II од. чл. 36. овог за-

пе у држ. службу, рачуна се за пенсију, као и акгивним официрима. е.) Примана и иззршење закзна Чл. 39. За правичиу примену и извршење овога закона Министри: Финанеија, Привреде и Правде проаисаће правидник у року за три месеца. Правплником ће се попунити празнина овог закона и извести пуна правпчност у сређивању имовинских одношаја, у колико је то пропупггеко овим законом, да се учини. Тамо ће се одредити казна за све који наруше поједине одредбе овог закона и тог правилника. Чл. 40. Одбор према чл. 36. одређује се правилником и наименује се у року за десет дана, од дана издања правилника. Правилником се утврђује један или више одбора, који се по нахођењу надлежне власти увек могу мењати. Чл. 41. Пореска одељеља уз сарадњу лица чији се број утврђу|е пра> вилником извршиће у року за три месеца дана од данас попис лица на која треба разрезати ратни порез према чл. овога закона, За износ наплаћене избеглицама кирије где нема писмене исправе (уговора, признанице итд ) послужиће изкази газда и кирајџња. Где нема суг.исности меродавно је оно што каже кирајџија, од кога пореско одељење може одмах узети и заклетву по нахођењу своме. — Наставиће се —

I СТАРИЈА ВЕШТА АЈНЛЕГЕРКА може ступити у нашу Штампа* рију. Кондиција је стална, која ће се пссле рата продужити у нашој београдској штампарији. Плата добра.

тако важну страну тог европског проблема. Долазак Тали•ана у Валону треба да буде закључак а не иолазна тачка.

кона. Време проведено у рату, оним резервним официрима, кад сту-